Koliko su stvarno bogati Nemci, ko ima mnogo, ko ima manje i, pre svega, u kojoj meri i kako se menja raspodela bogatstva u društvu?
Tu su stalno nove studije u kojima se često čuje da bogatstvo
super-bogatih nastavlja da raste, dok socijalno ugroženi ostaju
socijalno ugroženi. Mnogi sumnjaju da je to stvarno tako, a u stvari –
još je gore.
Nemci su mnogo, mnogo bogatiji nego što se mislilo
Troje naučnika, Tilo Albers, Šarlote Bartels i Moric Šularik, analizirali su blagostanje Nemaca i razvoj bogatstva od 19. veka do danas. Njihova studija predstavlja prvu sveobuhvatnu analizu dugoročnog razvoja nejednakosti bogatstva u Nemačkoj od 1895. do 2018. Zasnovana je na podacima o porezu, anketama i listama bogatih pojedinaca.
Jedan od njihovih rezultata je pokazao da su Nemci bogatiji nego što se procenjivalo – i to za oko 4.000 milijarde evra!
Ovi
naučnici procenjuju da je ukupna nemačka imovina 2018. bila oko 13.000
milijardi evra. Od toga je oko 4.000 milijardi evra poslovna imovina, a
nekretnine su vredne više od 9.000 milijardi evra.
U odnosu na
BDP, bogatstvo Nemaca je dakle 120 odsto veće nego što se ranije
pretpostavljalo. Drugim rečima: Nemačka je mnogo, mnogo bogatija nego
što to sugeriše zvanična statistika.
Ali, kako to da je bogatstvo
Nemaca do sada bilo toliko potcenjeno? Glavni problem sa kojim su se
troje autora suočili su neprecizni podaci.
Državne Institucije znaju za problem, ali neće da reaguju
Na primer, imovina u nekretninama.
Kada se radi o imovini, merodavna je poreska uprava, a nekretnine u
Nemačkoj se za porez evidentiraju po standardnim vrednostima koje su
ustanovljene pre skoro šest ili devet decenija: tačnije 1964. (stare
savezne pokrajine odnosno Zapadna Nemačka) ili čak 1935. (nove savezne
pokrajine ili Istočna Nemačka). Te vrednosti odavno ni približno ne
odgovaraju stvarnim tržišnim vrednostima. To pogotovu važi za urbane
zone koje su ekstremno potcenjene.
Osim toga, Savezni zavod za
statistiku i Bundesbanka takođe potcenjuju poslovnu imovinu, posebno
firmi koja nisu na berzi i koje su u vlasništvu porodica. Upravo su to
firme čine osnovu nemačke privrede. Tako pomenute institucije ne daju
realnu sliku bogatstva imućnih. Svesne su problema, ali nikakva reforma
nije u planu.
Svetski ratovi doprinieli većoj ravnopravnosti
A
što se tiče raspodele bogatstva u društvu, to zavisi od perioda koji se
posmatra. Ako se pogleda ceo period od poslednjih stotinak
godina, bogatstvo najbogatijih se nije nesrazmerno povećalo: 1895.
je jedan odsto najbogatijih posedovao polovinu ukupnog bogatstva, a
danas taj deo stanovništva ima (samo) četvrtinu ukupnog bogatstva
Nemačke.
Ovaj pad se skoro u potpunosti desio u jednoj generaciji
– između Prvog svetskog rata i ranih 1950-ih. Dok je bogatstvo jednog
procenta najbogatijih u Nemačkoj značajno opalo tokom ovog turbulentnog
perioda nemačke istorije – udeo bogatstva tih najbogatijih u ukupnom
bogatstvu Nemačke – malo se promenio od posleratnog perioda.
Razaranja izazvana Drugim svetskim ratom su uticala na raspodelu bogatstva u Nemačkoj, ali u manjoj meri.
Glavni
razlog naglog smanjenja vrednosti imovine bogatih u periodu između dva
svetska rata bila je Velika depresija 1930-ih u vreme Vajmarske
republike. Poslovno bogatstvo – najvažnija komponenta bogatstva
najbogatijih domaćinstava – značajno se smanjilo. Mnoge kompanije su
izgubile vrednost ili su morale pod stečaj. Pored toga, imovina u vidu
nekretnina, akcija i obveznica značajno je izgubila na vrednosti.
Hiperinflacija iz 1923. takođe je izazvala naglo smanjenje bogatstva
imućnih u Nemačkoj.
Drugi važan razlog smanjenja vrednosti imovine bogatih bio je
jednokratni porez na imovinu („izjednačavanje tereta“), koji je uveden
1952. Svako kome je posle rata preostala značajna imovina, morao je da
uplati ukupno polovinu od procenjene vrednosti te imovine – u
kompenzacioni fond kao takozvani porez za izjednačavanje tereta. Uplate
su mogle da se vrše u ratama – 30 godina, dakle do početka 80-ih. Novac
iz tog fonda je iskorišćen za finansijsku kompenzaciju onima koji su
izgubili imovinu u ratu. Ovaj porez učinio je Nemačku jednom od
najegalitarnijih zemalja na početku posleratnog perioda.
A nakon
toga, u proteklih 70 godina, bogati su doduše postali još bogatiji, ali
je i srednja klasa bila u stanju da brzo akumulira više bogatstva. Ovo
je delimično zbog činjenice da je između 1950. i 1980. sve više ljudi
moglo da kupi nekretnine i profitira od stalnog rasta njihovih cena.
Od ujedinjenja Nemačke jaz se sve brže povećava
Nemačka
domaćinstva trenutno u proseku imaju imovinu vrednu oko 420.000 evra –
znači kad se sabere sva imovina i podeli na broj domaćinstava. Ali, ako
napravite listu – od najsiromašnih ka najbogatijim domaćinstvima – i
uzmete vrednost koja je tačno na sredini te liste (median), onda je
rezultat imovina od svega 120.000 evra.
To pokazuje da je bogatstvo nejednako raspoređeno – naravno u korist imućne polovine stanovništva.
Dakle,
dok polovina Nemaca može sebi da priušti više, imovina ljudi sa
najnižim primanjima – stagnira u poslednjih 40 godina. Tačnije, prosečno
bogatstvo siromašnije polovine Nemaca krajem 1970-ih bilo je isto tako
veliko – ili malo – kao i danas, naime oko 20.000 evra (poravnato prema
inflaciji). Tu nisu uzeta u obzir primanja iz socijalnog osiguranja.
S jedne strane, ovaj razvoj je bio posledica činjenice da primanja
skoro uopšte nisu rasla tako da je ova grupa stanovništva mogla mnogo
manje da štedi od bogatih. S druge strane, siromašniji su svoju crkavicu
ulagali u polise životnog osiguranja sa nižim prinosima ili je
stavljali na knjižice, a nisu ulagali u nekretnine ili akcije. Zato i
nisu profitirali od brzog razvoja cena nekretnina ili dešavanja na
berzi.
Najbogatijih 10 odsto
Ionako
sićušan udeo siromašnije polovine stanovništva u ukupnom nemačkom
bogatstvu je od 1993. skoro prepolovljen – sa više od pet odsto na manje
od tri odsto.
Polarizacija bogatstva bila je posebno jaka u
Istočnoj Nemačkoj. A na Zapadu se prosečno bogatstvo domaćinstava koja
su ionako u donjoj polovini lestvice – čak malo i smanjilo (inflacija
uzeta u obzir).
Dok je 1993. prosečno bogatstvo 10 odsto najbogatijih bilo 50 puta veće od donje polovine, 2018. je ono bilo čak 100 puta veće.
Drugim
rečima, nejednakost u Nemačkoj je ogromna i od ujedinjenja se naglo
povećala. Pritom treba imati u vidu da se studija odnosi na period pre
pandemije korone koja je dodatno pogoršala situaciju – odnosno još više povećala jaz u društvima, pa i u Nemačkoj.