To je ujedno i daleko ispod prošlogodišnjeg rasta od 8,9 odsto.
Argentina je od 2003. do 2011. imala ubrzani privredni rast od 7,1 odsto, zahvaljujući uspešnim akcijama predsednice Kristine Fernandes de Kirhner i njenog preminulog supruga i prethodnika Nestora Karlosa Kirhnera Ostojića, koji su izveli zemlju iz ekonomskog ambisa, posle njenog prevelikog zaduživanja i devalvacije valute 2002, prenela je američka novinska agencija Asošiejtid Pres (AP).
U međuvremenu, godišnja stopa inflacije bi mogla dostići 25 odsto u ovoj godini, što je gotovo tri puta više od zvanične stope, trvde privatni analitičari. Sindikati, koji su nekada bili verni saveznici vlade, sada se zalažu za još veće povećanje plata da bi se održao tempo, uprkos dokazima usporavanja privrede. Fernandesova je, međutim, pozvala kako poslovne tako i sindikalne vodje da ne uništavaju ovaj delikatan čin ekonomskog balansiranja.
Ključ tog oporavka bilo je odbijanje Kirhnerovih da u potpunosti isplate dugove međunarodnim kreditorima, potez koji je narušio ugled Argentine među mnogim investitorima, ali je omogućio državi da potroši milijarde na obnovu domaće ekonomije.
Vlada je ulila novac u subvencije za industriju, projekte javnih radova, velikodušne socijalne isplate i druge popularne programe stimulasanja, poznate kao “Kirhnerov model”.
Predsednica Fernades je ponosna na uzastopne godine privrednog rasta i insistira da Sjedinjene Američke Države i Evropa treba da izvuku pouke iz primera Argentine, umesto da nameću stroge mere štednje koje do sada nisu uspele da dovedu do oporavka u posrnulim ekonomijama u svetu.
Fernadesova, međutim, sada priznaje da se dobra vremena primiču kraju, a za to krivi probleme vezane za globalnu ekonomiju.
“Mi ne funkcionišemo mimo sveta. Mi imamo problem zbog pritiska iz sveta,” rekla je Fernandes prošle nedelje po objavljivanju nove runde vladinih podsticajnih kredita za argentiska preduzeća u vrednosti od 1,8 milijardi dolara.
“Naš današnji fokus su investicije, koje su ključne za preživljavanje nadolazeće situacije,” rekla je predsednica, rekavši da će se od poslovnih lidera koji žele vladinu podršku zahtevati da pristanu na dugoročna ulaganja u Argentinu.
Mnogi faktori u ovom trenutku utiču na usporavanje argentinske privrede. Proizvodnja u poljoprivredi koja je najveća u svetu, smanjena je u značajnoj meri zbog malih količina padavina tokom poslednje sezone žetve.
Industrijska proizvodnja je, takođe, smanjena uprkos visokoj inostranoj tražnji, jer protekcionističke mere otežavaju Argentini da dođe do delova, kako za pametne telefone tako za frižidere ili automobile.
Ekonomista iz konsultantske kuće “Ekonometrika” Ramiro Kastineira je rekao da Argentina više nema makroekonomske snage da se odupre globalnoj krizi kao onoj iz 2008, kada je imala pozitivne bilanse u trgovini i prihodima i konkurentniji devizni kurs da podstakne izvoznike. Po prvi put u poslednjih nekoliko godina, Argentina sada troši više od onoga koliko proizvede i zarađuje, budući da je njen budžetski deficit u 2011. bio 1,6 odsto, prema zvaničnim podacima.
Sektor građevinarstva je obično glavni pokretač privrede, a Argentina se uglavnom okreće nekretninama kao načinu da zaštiti svoje bogatstvo od inflacije.
Međutim, novi projekti su značajno usporili zbog ovogodišnjeg pada prodaje od 15 odsto, i to najviše zbog valutne kontrole koju je uvela vlada da bi sprečila odliv kapitala.
Gotovo sve transakcije nekretninama u Argentini se obavljaju u dolarima, ali su one sada sve ređe jer ljudi nastoje da napuste argentinski pesos i prebace svoje bogatstvo van zemlje, naveo je AP.
Argentina poseduje velike neiskorišćene rezerve nafte i prirodnog gasa, ali proizvodnja nije uspela da održi korak sa ekonomskim rastom u zemji.
Vlada je tek nedavo počela da uklanja neke od cenovnih kontrola koje je uvela pre gotovo jedne decenije. Jeftina energija je omogućila argentinskim preduzećima veliku prednost, ali je odvratila španski Repsol i druge vodeće naftne kompanije od bušenja nafte i gasa, koju bi zatim morali da prodaju uz gubitke.
Vladino preuzimanje većinskog udela Repsola kroz argentinsku YPF energetsku kompaniju, stvara mogućnost veće domaće proizvodnje, ali će za ostvarenje toga biti potrebne velike investicije, tako da bi mogle proteći godine pre nego što značajne količine nafte i gasa počnu da teku.