Жорж Батај: Људско значење

Беда није само патња: она је у основи великог броја људских облика, а функција књижевности је да означи њихову вредност

Žorž Bataj / 13. август 2019

 

Беда није само патња: она је у основи великог броја људских облика, а функција књижевности је да означи њихову вредност (такав је случај с крајњом немаштином у којој заразне болести, као што је лепра, људима које нападну дају такву величину коју је немогуће досегнути у уобичајеним околностима). Да би се разумела ова парадоксална веза између човека и материјалне беде, корисно је подсетити на то да је реч о једној функцији коју је претходно имала хришћанска религија.

Већ славни Селинов роман може се сматрати описом односа које човек има према сопственој смрти, на неки начин присутној у свакој слици људске беде која се појављује током приповедања. То да човек користи сопствену смрт - која обичној егзистенцији придаје страшни смисао - уопште није нова пракса: она се у суштини не разликује од калуђерске медитације над лобањом. При том се величина Путовања накрај ноћи састоји у томе што ни на који начин не позива на осећање сулудог милосрђа које је хришћанска сервилност повезала са свешћу о беди: данас постати свестан те беде, не искључујући ни најгоре деградације - од смрада до смрти, од штенаре до злочина - не значи више потребу да се људска бића понизе пред вишом силом; свест о беди није више спољна и аристократска, него проживљена; она се више не односи на неки божански ауторитет, чак ни на очински: она је напротив, постала принцип братства, утолико страшнијег уколико је беда жешћа, утолико истинитијег ако онај ко је постане свестан призна да спада у беду, не само телом и стомаком, него и читавим животом.

Није време за играње подругљиве Золине игре који је своју величину преузимао из људске несреће, а сам остао странац за беднике.

Оно што издваја Путовање накрај ноћи и даје му људско значење јесте трампа практичног живота са онима које беда изгони из човечанства - трампа живота и смрти, смрти и пропадања: једног пропадања које је у основи братства када се братство састоји у одрицању од личних захтева и од и сувише личне свести, како би се прихватили као своји захтеви и спознање беде, односно, егзистенције највећег броја људи.

Превела са француског Биљана Лукић

Извор: Часопис Градац, темат посвећен Селину, број 118-119, стр. 97.

Филозофски магазин


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.