Живот након 6 степени Рихтера: "Треба добро упамтити овај моменат када смо се међусобно повезали и помогли једни другима..."

Што се тиче повезаности између Босне и Херцеговине, Србије, Македоније, која је такођер уплатила колико је могла, и Хрватске и свих других околних земаља, мислим да треба добро упамтити овај моменат..."

Elvir Padalović / 12. јануар 2021

fotografije u tekstu: Srpsko narodno vijeće

 

У разорном земљотресу који је погодио Петрињу и околину, погинуло је седморо људи, међу којима и дванаестогодишња дјевојчица. Повријеђене су десетине људи, причињена материјална штета је огромна, а сваким даном све више стамбених објеката завршава са црвеном наљепницом, ознаком која печати судбину једног простора.

Црвена наљепница подразумијева рушење породичне куће, штале...

Седам људских живота и стари дио Петриње нестали су тог уторка 29. децембра. 

Као што показују и бројни примјери из недавне прошлости, поново су унесрећеним људима први ускочили у у помоћ ЉУДИ. Истог дана стизале су донације у храни, одјећи, готово цијела регија у исти час. Помоћ је могла бити и издашнија, да јој препрека нису биле важеће епидемиолошке мјере на границама. Ипак, помоћ је стизала - из БиХ, Србије, Македоније...

Банији, том диијелу Хрватске годинама запуштеном, долазе на наплату године немара и игнорисање од стране државе. Куће које је земљотрес помео као да су грађене од папира, а не од грађевинског материјала. Баш као што то у разговору за БУКУ каже наша саговорница Анета Владимиров, потпредсједница Српског народног вијећа, ситуација је сасвим сигурно тежа него да се потрес догодио у неком другом, релативно развијенијем дијелу Хрватске. 


"Наиме, потрес на Банији је затекао куће из обнове без арматуре и серклаже. То су куће које је држава обнављала иза рата, Србима и Хрватима, дакле Банијцима. Затекао је куће које су рађене у некаквом властитом аранжману њихових власника, које такођер нису могле преживјети потрес који се догодио. Исто тако, затекао је сиромаштво које је посљедица вишедеценијског запуштања овог краја, који је пак надомак Загреба и тај је контраст напросто упадљив, јасан и голим оком видљив. Људи који су били у великом ризику од сиромаштва, притом принуђени на озбиљну борбу за минимум људског достојанства, а у тој борби су се многи држали доста добро, сада су овим потресом напросто покошени том такозвеном вишом силом, која је на Банији успјела бити тако разорна, јер је овдје људски фактор заказао и заказује деценијама унатраг", каже у интервјуу за БУКУ Владимиров. 
 

Нама из БиХ се чини да тренутно влада поприлично хаотично стање након земљотреса, да многе ствари не функционишу како би требало, да су нека села потпуно занемарена у достављању помоћи. Како то изгледа на терену?


Искуство бриге о другима у кризним, трауматским ситуацијама, као што је ова, наша држава нема. Оно је интервентно било у случају Гуње (поплављено мјесто у Хрватској 2014. године), ви немате социјалну политику која разумије ову врсту невоље у којој се становник државе може наћи. На темељу овог искуства, на Банији ћемо учити о томе да солидарност није хуманитарна ствар, већ прије свега политичко питање, а то заправо значи државно разумијевање да уколико није добро Банијцима, неће бити добро никоме другоме у држави и да сви морамо нешто од себе дати, а држава прије свих. Надам се да ће се приоритети у односу на Цивилну заштиту, на робне резерве и на нека друга важнија питања, напросто промијенити. 

На самом терену влада дојам да је стање каотично, међутим, постоји успостављање координације које координира хрватски Црвени криж. У тој координацији је и Српско народно вијеће и заклада "Солидарно" и заклада "Замах" и многи други волонтери организирани у неке друге организације, које помажу на терену. У наредним данима ће се дефинирати и заједничке листе за свако могуће мјесто, али и радити на оснивању неке врсте комуналних центара који ће бити успостављени за становнике погођених села на начин да ће људима бити обезбјеђена нека врста бесплатне правне помоћи и психо-социјалне подршке, или достављање и преузимање хуманитарних пакета... У том смислу успоставиће се ред у координацији између Хрватског црвеног крижа са једне и дјеловања цивилне заштите са друге стране. Овај каос се смањује, међутим, свака је секунда превише када се очекује стамбено збрињавање. тако да имајући то у виду нико нема право, осим грађана и људи који несебично помажу и доприносе финанцијски и својим радом и временом, бити задовољан у свему овоме. Колико год да се трудимо, генерално морамо знати да унапријед нисмо успјели сваком човјеку помоћи у тренутку када му је то било потребно. Напросто, невоља је толика да затечено стање сиромаштва је агрумент који не можете побити ниједном хуманитарном акцијом, то мора бити дугорочна политика и брига о сваком човјеку у Хрватској без обзира гдје он живио. И ми у овом процесу брзо радимо и учимо, и гријешимо, и онда учимо из тих грешака и то је природно, само то што је то природан процес ништа не значи некоме ко још спава у свом ауту.

 


 

Каква је ситуација са српском националном мањином у том дијелу, јесу ли они на неки начин диксриминисани, видите ли другачији приступ државе у односу на већинско становништво?

Морам рећи да се то ни у једном тренутку није испоставило као могућност, потпредсједник Владе је истовремено укључен у рад стожера и да уколико и дође до неке грешке она ће бити на разини инцидента. Наша су друштва дубоко национализирана и национално и вјерски ексклузивна и могуће је да ће се са том доктрином појавити неко ко ће тврдити да је неко достојнији помоћи уколико је већинске националности, међутим, не. У неком смислу рада на терену, води се брига итекако о свима. Е сад је ли се то могло на вријеме, је ли могло прије...Што се тиче вишедеценијске запуштености Баније, ту можемо причати о некој врсти националне искључивости, али што се тиче тренутног стања, мислим да ту не можемо говорити о неком правилу. Ако се неко и пожали, истражићемо, провјерићемо. Ми разговарамо са свима укљученима. Међутим, не могу рећи да је то у било којем тренутку мериторно.


То је заиста добро. Када говоримо о помоћи, она стиже из сусједних земаља, из БиХ, из Србије, колико сте задовољни тим сегментом. Како вам дјелује та међудржавна сарадња и солидарност?

Ми смо задовољни чињеницм да су државе некадашње Југославије, а данас самосталне државе са свим тим, као што сам говорила, багажом националистичког дискурса, који је завладао код свију подједнако, заиста поступиле, и у хуманитарном смислу неочекивано, с обзиром на то да се не ради о имућним државама, нити се ради о чланицама Еуропске уније. Ми смо диоста били импресионирани износом који је Влада Републике Србије упутила Влади Републике Хрватске на располагање за санирање штете и бављење посљедицама разорног потреса. Исто тако, из Босне и Херцеговине, Републике Српске су стигле велике донације, у акцији "Банија је наша кућа", чак се догађа да привредни субјекти из Републике Српске уплаћују донацију и при томе моле за анонимност и дискрецију, што је иначе ријетка појава. Што се тиче те врсте повезаности између Босне и Херцеговине, Србије, Македоније, која је такођер уплатила колико је могла, и Хрватске и свих других околних земаља, мислим да треба добро упамтити овај моменат, и на њему градити односе који ће се убудуће прелити и на друга питања, која су у некој зони конфликта.
 

Шта је тренутно најпотребније становништву?

Неколико ствари се искристализирало као изузетно важно. Можда не овим редослиједом, али рецимо за људе који имају своје животиње, или како они то кажу своје благо, итекако је добродошла помоћ у сточној храни, поготово уколико нису привремено удомили животиње преко акције Министарства пољопривреде. Друга ствар је свакако сваковрсни грађевински материјал, сада релативно добро стојимо са цријепом. Било шта што помаже у градњи је захвално-од кровних летви преко ОСБ плоча, које су мултифункционалне, мислим да људи могу претпоставити шта значи нужан грађевински материјал, да се санира штала или дио куће. Наравно, далеко најбоље су опције привременог стамбеног збрињавања од којих је контејнер ултимативно најбоља опција и у том смислу, наша су средства која прикупљамо у оквиру акције "Банија наша кућа" усмјерена на то, али исто тако један дио наших активности које проводимо од другог дана од овог најразорнијег потреса, је пружање психо-социјалне помоћи са нашим волонтерима и волонтеркама, психолошког и психијатријског профила, који неуморно обилазе људе на терену и пружају им топлу ријеч, а у складу са својом струком, покушавају помоћи, поготово тамо гдје у породицама имамо дјецу, која сада већ предуго трпе ту трауматску ситуацију која се развија очито у нешто дугорочно. Страх од уласка у кућу, па чак и у кућу са зеленом наљепницом, је код много дјеце видљив. У том смислу она радије спавају у ауту него у својим собама. То је нешто на чему ће се дугорочно радити и, враћамо се на почетак нашег разговора, санирање Баније ће бити нека врста теста за цијелу државу. Цијела подршка мора бити мног усустављенија и не смије овисити о Црвеном крижу или о волонтерима Српског народног вијећа, већ напросто мора постојати политика која жели и која разумије шта је потребно човјеку који је унасрећен.

 

 

 

Ми се нажалост увијек бавимо посљедицама, никада се не бавимо узроцима, Банија је годинама запуштена тако да је то дошло на наплату на најгори могући начин...

Ове ће посљедице потреса потенцијално бити узроци одласка становнштва са Баније. На Банији живе велики љубитељи свог завичаја. Ради се о људима који имају куда отићи, али они напросте воле и уживају тамо бити. Уколико останемо без људи који имају куда отићи, а још нису, и оних који су сада сатјерани у ћошак и немају куда, него трбухом за крухом, ми можемо угасити свјетла на Банији. Уколико ови носећи стубови Баније, пољопривредници и породице са дјецом оду, бојим се да нећемо имати кога спашавати..И да ће то показати заиста како ће изгледати будућност цијеле државе, или било које друге, која би се тако понијела према својој регији.

Ипак, постоји нека нада, солидарност и широм регије, чини се да смо се боље организирали него држава, када говоримо о постајању или непостојању система. Посебно смо се боље организовали него ЕУ... Брзо смо схватили шта значи и како треба помоћи...

Брзо смо се организовали јер смо већ били организирани. Наше повезивање не датира од потреса, већ оно датира одавно и темељи се на наднационалним, надљудским везама, које чине наша друштва бољима. Не може хрватско друштво бити бље, ако то није српско или босанскохерцеговачко. Тако је и ово геолошко тло које нас повезује, ултимативни канон за наше даљње понашање, јер потрес у Банији се осјетио све до Кикинде...

 

Донације за Банијце и Банијке погођене потресом

Вријеме је за солидарност – у уторак, 29. 12. 2020. Банију је погодио потрес од 6,4 рихтера, у којем је 7 људи изгубило животе, преко 20 их је рањених, а без домова је остало на хиљаде људи. Помоћи можете уплатом или донирањем потрепштина.

Финанцијска помоћ

У оквиру хуманитарне акције СНВ-а “Банија је наша кућа” у Загребачкој банци отворен је мултивалутни рачун на који се примају уплате за хуманитарну помоћ која је у овом тренутку неопходна Банијцима и Банијкама претежито из руралних подручја.

Упуте за уплату:

ИБАН: ХР5223600001501530334
Загребачка банка
Приматељ: Српско народно вијеће, Гајева 7, Загреб
Опис: За хуманитарну акцију “Банија је наша кућа”
За уплате из иноземства СWИФТ: ЗАБАХР2X

Уплатити можете и скенирањем бар кода својом мобилном банковном апликацијом:
#банијајенашакућа

Прикупљање потрепштина

У просторима Српског привредног друштва „Привредник“ у Прерадовићевој 18/И (приземље) у Загребу  примају се донације за становништво Баније погођено потресом сваког радног дана од 16 до 20 сати, а викендом од 10 до 14 сати.  Можете донијети хигијенске потрепштине, заштитне маске, кабанице, деке, пријеносне пуњаче за мобителе, ручне лампе, вреће за спавање, најлон/цераде, топлу одјећу одјећу за дјецу, детрдженте за одјећу и суђе те храну за животиње.
Такођер, примамо и лијекове који се могу набавити без рецепта, а првенствено оне за ублажавање болова и симптома прехладе и грипе (сируп против кашља, Лекадол, Лупоцет, Бруфен, Ц витамин…)
Молимо Вас да приликом достављања назначите што се точно налази у пакету који доносите и да артикле посложите по категоријама:
– храна
– храна за бебе
– лијекови
– хигијена
– техника
– деке
– одјећа-обућа дјеца с назнаком доби, величине и спола
– одјећа-обућа жене с назнаком доби, величине и спола
– одјећа-обућа мушкарци с назнаком доби, величине и спола
– храна за животиње
За све информације обратите се на +385997851825.
Хвала свима на помоћи!

          

                           

 

          

 

 


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.