За све је крива ПИСА: Кога брига што су дјеца у БиХ неписмена?

Посебна сједнице Народне скупштине Републике Српске (НСРС) на захтјев члана Предсједништва Босне и Херцеговине Милорада Додика се одржава данас у Бањалуци.

Elvir Padalović / 29. јул 2020

Foto: BUKA

 

Додик је три одлуке Предсједништва БиХ, усвојене без консензуса на 14. редовној сједници Предсједништва одржаној 22. јула, прогласио веома штетним по виталне интересе ентитета РС и позвао посланике Народне скупштине да двотрећинског већином подрже његов став. 

Ријеч је о одлукама о одобравању закључивања Меморандума о сарадњи између Министарства сигурности БиХ и Министарства унутрашње безбједности САД о сарадњи у вези с употребом путничких информација, затим о Споразуму о учешћу БиХ у Програму за међународног оцјењивање ученика (ПИСА) 2021. и Одлуци о приступању БиХ Међународном истраживању развоја читалачке писмености ПИРЛС 2021. 

"Без конценсуза" значи да за одлуке нису била сва три члана Предсједништва и да су за Одлуку била само два члана Предсједништва. Управо због овога Милорад Додик прогласио је те одлуке веома штетним по виталне интересе Републике Српске и позвао посланике Народне скупштине да двотрећинском већином подрже његов став.

Зашто смета ПИСА? -Хронологија одбијања Споразума

 

Почетком децембра 2019. године представљени су катастрофални резултати ПИСА тестирања за 2018. годину. Сваки други ученик у БиХ је функционално неписмен, оцјена је ПИСА тестирања. 

Из тестирања у математици ученици из БиХ су освојили 406 бодова, из читања 403, а из природних наука 398 и ти резултати су испод просјека. БиХ генерално има лошији просјек у поређењу с референтним земљама, попут земаља регије, укључујући и Аустрију. Најбоље резултате ученици из наше земље су остварили у математици, а најлошије из природних наука.

Након објаве резултата сви су се сложили како је ово све добро и да су ови резултати заправо "прекидач" који ће упалити свјетло јер нема "већег мрака од незнања"

Пола године касније, нити има свјетла нити дјеце у учионицама, за све је сад крива корона. Дјеца уче, чини се мање него икад, а своје вршњаке у клупама нису видјели још од фебруара. Дјеца уче преко Вибера, Зоома, и осталих апликација, од реформи образовања све се свело на 10минутно обраћање наставника преко тв екрана.  То се сад зове дигитализација образовања.

У све се, као што је то уобичајено, укључила и политика па тако Република Српска није задовољна групним резултатима јер они не показују успјешност Републике Српске а дјеца су у Републици Српској су паметнија и боља од малих федералаца, и зато се тражи да се резултати ПИСА тестирања почну већ на сљедећем тестирању 2021. године приказивати ентитетски. Јер ће онда такви резултати показати стварно стање. Хоће ли?  

Резултате је одмах након објаве прокоментарисао Директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић кооји је рекао како је тешко говорити о рангирању БиХ у којој постоји више образовних система. 

"у оквиру ПИСА истраживања говорило о резултатима по разним категоријама као што су пол, степен сиромаштва ученика, приврженост ђака школи, њихово мишљење о школи, наставницима, значају образовања, мишљење директора о наставницима, а на све начине се избјегавало говорити о резултатима на нивоу ентитета и кантона. Надам се да ћемо, како је најављено, у наредном кораку добити резултате по ентитетима и кантонима" рекао је он.

"Република Српска је у свим претходним реформама образовања, па и наредној дефинисала да су то недостаци њеног образовног система", навео је Дамјановић, додајући да циљ ПИСА истраживања није рангирање образовних система, већ утврђивање слабости у образовном систему, да би биле извршене корекције.

Другим ријечима, систем образовања у Репбулици Српској зна своје слабости, ПИСА тестирање је вршено експериментално на нивоу БиХ, припрема је била лоша, скоро па да је све лоше.

О томе свједочи и Приједлог упућен од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске Милораду Додику 31.1.2020 у којем се наводи како резултати " приказани сумарно за Босну и Херцеговину, те као такви не могу служити образовном систему Републике Српске као оцјена успјешности, нити као основ за креирање развоја"

У приједлогу стоји да српски члан Предсједништва треба покренути иницијативу о учешћу Републике Српске као независног образовног система у ПИСА тестирању, јер ови сумарни резултати за БиХ не могу служити образовном систему Републике Српске као оцјена успјешности нити као основ за креирање развоја, а да могућност компарације постигнућа ученика Републике Српске са постигнућима ученика других образовних система могу да дају допринос "објективнијем сагледавању квалитета васпитно-образовних система за креирање стратегија.

6.2.2020. година Министарство просвјете и културе РС доставља Милораду Додику мишљење на приједлог Споразума ПИСА 2021 у којем се наводи да је затражено у Агенцији за предшколско, основно и средње образовање БИХ Република Српска има свог координатора и два замјеника за спровођење активности за ПИСА тестирање.

Министарство је навело још других примједби на овај Споразум а који се тиче успостављања националне базе података, те д аје успостава пренс надлежности, јер је образовање у искључивој надлежности Републике Српске. Даље неприхватљиво је оснивање ПИСА националног центра јер се поново доводе у питање надлежности Републике Српске над образовањем.

Такођер Министарству је неприхватљиво и тенденциозно кориштење термина национални ( национални стручњаци, национална верзија инструмента ), те да  АПОСО ( Агенција за предшколско, основно и средње образовање БИХ) нема надлежност нешпосредног дјеловања у Републици Српској.  

На основу свега тога тражи се независно учешће Републике Српске у програму ПИСА.

Средином фебруара ове године Влада Републике Српске доноси закључак којим се тражи да се обезбиједи учешће Републике Српске у пројектима ПИСА, у складу са уставним и законским надлежностима Републике Српске у области образовања.

Закључком се задужује Министарство просвјете и културе да спроведе циклус ПИСА тестирања у 2021. години заједно са осталим образовним системима у БиХ, с тим да васпитно-образовни систем Републике Српске буде видљив на листи међународних тестирања и у самом извјештају који представља резултате истраживања.

Истим закључком се тражи да се планира учешће и појављивање Републике Српске као независног образовног система у ПИСа тестирању 2024. године. Влада Републике Српске доставља и приједлог Министарству цивилних послова БиХ да приликом потписивања Споразума о учешћу у програму ПИСА за 2021. годину испред Републике Српске за заједничког водитеља буде именована Нина Нинковић из Педагошког завода РС а за члана Управног одбора ПИСА 2021 пројекта испред Републике Српске буде Наташа Цвијановић из Министарства просвјете и културе Републике Српске.

На основу свих ових докумената, који нису уважени Милорад Додик проглашава Одлуке вема штетним јер је донесена преглсавањем и без уважавања интереса Републике Српске.

 

Шта то бијеше реформа?

Чињеница је да још увијек нико није извукао податке за ниво ентитета и кантона, али се ти подаци могу извући. Оно што се зна је како су ученици урадили тестове на различитим језицима-босанском, хрватском и српском језику (већина њих је у РС). Зашто Министарство није само извукло податке за себе, рецимо? 

ПИСА тестирање кроз које су ученици у БиХ прошли прије двије године заједно са вршњацима из седамдесет и шест других земаља свијета, од Русије, Кине, САД-а и Аустралије до Бразила, Канаде и Србије, показало је да наши петнаестогодишњаци не само да нису међу најбољим у свијету и да су испод просјека најбогатијих земаља свијета већ и да су међу двадесет најгорих у свијету. 

Стручњаци, домаћи и страни, одмах су упозорили су да се ради о поразним резултатима који су показали како је наш сваки други петнаестогодишњак функционално неписмен. Конкретно, то значи да су способни прочитати неки текст, али да онда оно што су прочитали не умију препричати, објаснити или искористити. У томе су били лошији од вршњака у Хрватској, Србији, Црној Гори и Албанијии.

Такви резултати су аларм и позив на буђење свих политичких, административних и стручних кругова у БиХ. Крик и вапај за реформама у сваком од 13 образовних система. 

Ади Ћеримагић, аналитичар Европске иницијативе за стабилност (ЕСИ) из Берлина каже како су ПИСА тестирање и резултати такви да омогућавају свакоме ко је имало заинтересован за анализу и спознају стварне ситуације у образовном систему, да до нивоа школе, општине, кантона или ентитета, од социјалног статуса ученика до спола, односа руралних и урбаних средина, спозна какви су резултати, шта је проблем и гдје је нужно систематски интервенисати како би се образовни систем поправио. 

"То је оно што су многи добронамјерни и очекивали у БиХ. И то је оно што се у већини од седамдесетак земаља догађа након објављивања резултата. Због тога је и ЕУ финанцијски подржала провођење овог тестирања у БиХ прије двије године" каже он за БУКУ. 

Данас, нажалост, у БиХ се не разговара о резултатима анализе ПИСА резултата и реформи које су на основу тих анализа осмишљене и проведене на нивоу појединачних министарстава образовања. 

"Осим иницијалне, врло обимне и квалитетне анализе резултата на нивоу читаве БиХ, а коју је израдила државна агенција у сарадњи са универзитета широм БиХ, ентитетска и кантонална министарства образовања нису урадила скоро ништа. Зато се поставља питање да ли је страх од једнако лоших или још горих резултата разлог зашто данас разговарамо о томе да ли ће БиХ уопште учествовати у наредном циклусу" истиче наш саговорник.

Он каже да га је страх да су нас у ову ситуацију довели неодговорни појединци задужени за образовање у институцијама Републике Српске, чији је задатак био да на основу резултата ПИСА тестирања из 2018. осмисле, покрену и проведу потребне реформе образовања, те појединци у Предсједништву БиХ, а чији задатак је био да препознају нерад ентитетских институција и искористе свој политички утицај за добробит шире заједнице. 

"Те појединце је, чини се, сада страх да ће се њихов нерад и незнање разоткрити кроз резултате наредног циклуса ПИСА тестирања" каже наш саговорник. 

Прича о томе да резултати ученика из Републике Српске нису били видљиви или да су се утопили у укупне резултате БиХ су нетачне и за свакога ко зна користити Microsoft еxцел наивне и помало тужне. 

"Због свега тога се надам да ће већина у Народној Скупштини Републике Српске одбити да послужи као параван незнању и нечињењу надлежних институција и искористити своје право да натјерају институције да раде свој посао. Зарад добробити свих будућих ученика и друштва у цијелини" закључује наш саговорник.

Посебна сједнице Народне скупштине Републике Српске (НСРС) на захтјев члана Предсједништва Босне и Херцеговине Милорада Додика се одржава данас у Бањалуци.

Чињеница је да пола наше дјеце не зна објаснити оно што је прочитало. Домаћим политичарима је изгледа битније да виде јесу ли функционално неписменији мали Бошњаци Срби или Хрвати...

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.