Више од 20 година, бомбардовани смо вијестима које шире нетолеранцију, мржњу и подјеле

"Медији у БиХ користе се за ширење мржње и распиривање нетрпељивости, дајући слику о нашем друштву које мрзи све и свакога", каже Амина Колашинац у разговору за магазин Бука.

Milica Plavšić / 18. јануар 2021

 

О томе колико је говор мржње присутан у бх. друштву и јесмо ли ми “најгори” по том питању или се може говорити о неком глобалном тренду “хејтања”, нарочито у контексту друштвених мрежа, разговарали смо са Амином Колашинац, координаторицом пројекта ”Сузбијање говора мржње кроз оснаживање младих” у Центру за друштвена истраживања ”Глобал аналитика”. Ова непрофитна организација већ седму годину откако је основана подиже свијест јавности о свим аспектима сигурносних изазова савременог друштва, те својим дјеловањем доприноси изградњи мира темељеног на толеранцији. 

Говор мржње је јако присутан у Босни и Херцеговини, што свакако има везе са чињеницом да живимо у постконфликтном друштву, каже Колашинац. ”Оно што нас разликује од осталих европских држава је то да код нас у пуно већем проценту политичари често користе говор мржње у својим иступима. Друга разлика у односу на европске државе је у томе што код нас говор мржње није посебно регулисан правно, те се и много мање процесуира него у Европи. Не постоји закон на државном нивоу који се директно односи на говор мржње.”

Најчешћа мета говора мржње су мањинске групе, што указује на њихов неравноправан положај у друштву, каже Колашинац. ”Посредством истраживања дошли смо до закључка да су мете говора мржње најчешће мањинске групе попут ЛГБТИ популације, етничке и религијске мањине”, каже она, додајући да су говору мржње такође често изложене и жене, политичари, као и млади. 

Амина констатује да живимо у постконфликтном друштву које је оптерећено насљеђем материјалног уништења, поремећаја вриједносног система и недостатка међусобног повјерења и сарадње. ”Ти фактори су предувјет отуђења појединца, појединачне изолације и масовног прилива негативности међу људима, путем медија, као и лично. Већина људи вођених одређеним наративима, фрустрацијама, неправдом или дискриминацијом замјењују слободу изражавања говором мржње, што је сасвим другачије и штети демократизацији босанскохерцеговачког друштва, које носи трансгенерацијске трауме.” 

Медији у БиХ, оцјењује Амина, користе се за ширење мржње и распиривање нетрпељивости, ”дајући слику о нашем друштву које мрзи све и свакога”. ”Већ више од 20 година, па и данас, бомбардовани смо вијестима које шире нетолеранцију, мржњу и подјеле.” 

Оно што додатно забрињава је то да је говор мржње веома присутан међу младима, који су умрежени као ни једна генерација до сада на јавним платформама на којима могу изражавати своје ставове, мишљења и идеје. ”Нажалост, млади понекад неодговорно испољавају властито незадовољство и често несвјесно шире мржњу сасвим анонимно, без изравног контакта уживо са саговорником. То је свакако аларм за наше друштво у цјелини, сагледамо ли цјелокупну ситуацију и посљедице до којих може доћи посредством говора мржње оних који би требало да буду свијетао примјер и будућност нашег друштва”, упозорава Колашинац.

Што се тиче говора мржње као фактора радикализације, Колашинац каже да се такав сценарио може десити било гдје на свијету, а као примјер наводи посљедња дешавања у САД, гдје је говор мржње успио додатно радикализовати групе и појединце. У Босни и Херцеговини говор мржње такође може додатно радикализовати стање, упозорава  она, позивајући се на истраживање које је провео др Сафет Мушић. 

”Истраживачки рад колеге др Сафета Мушића научно је доказао да је говор мржње у БиХ повезан са недавном прошлости и да БиХ није у потпуности имплементирала мир, тако да је говор мржње због тога врло опасан и може додатно радикализовати појединце, али и стање у друштву. Говор мржње изазива реакције на страни која је предмет говора мржње и додатно радикализује стање уопште, у шта смо се увјерили код спортских, културних и других јавних догађаја. Нарочито је опасно изазивање вјерске и националне нетрпељивости. Говор мржње је штетан за све народе у БиХ и зато је важно да се сви боре против тога, јер имали смо примјере негирања геноцида путем медија, па се то пренесе на јавне догађаје, улице, мурале….након чега су услиједиле провокације уживо, пријетње и слично. Тако да један примјер повлачи друге реакције, мржња се акумулира и продубљује, што кад-тад може довести и до насиља.” 

Као примјере радикализације младих особа, Амина наводи регрутовање младих људи за одлазак на ратишта у Сирију и у мањем броју у Украјину. ”Све су то примјери који су довољни показатељи која је све опасност од говора мржње, који може водити и до учешћа у оружаном насиљу, како у БиХ, тако и у свијету.”

Она сматра да се не можемо водити изреком “пас који лаје не уједа”, те да постоји реална опасност да говор мржње одведе у злочин из мржње.

”Имали смо већ примјере у свијету да је говор мржње водио у насиље и убиства, такође, постоје индиције да је било неких примјера у БиХ и окружењу. Задњи случај је напад екстремисте на зграду парламента РХ у Загребу. Тако да смо ближе теорији да се говор мржње треба сматрати као једна од фаза која може водити у злочин из мржње.”

Амина је координаторица пројекта који управо за циљ има сузбијање говора мржње кроз оснаживање младих. Овај пројекат организација Глобал Аналитика проводи у сарадњи са Иницијативом младих за људска права у БиХ, а финансиран је од стране Министарства вањских послова Краљевине Холандије у БиХ. 

“Овим пројектом доприносимо сузбијању говора мржње код младих људи из различитих заједница, а истовремено се активно залажемо за санкције против говора мржње. Овај пројекат омогућава разнолик низ активности у циљу заговарања и промоције слободе изражавања као принципа и полазишта демократског друштва. Такође, кроз овај пројекат радит ћемо на унапређењу медијске писмености међу младима и смањењу говора мржње у традиционалним и интернет медијима.” 

Људима који су жртве или свједоци говора мржње, Амина савјетује да се свакако обрате Центрима за социјални рад или некој од многих организација у БиХ које се баве превенцијом насиља на интернету, превенцијом говора мржње, али и насиља уопште. Она напомиње да постоје и психолошка савјетовалишта у оквиру невладиних организација, али и приватна савјетовалишта која имају квалитетне психологе. 

Када је ријеч о младима, прва инстанца којој треба да се обрате свакако су родитељи и породица.

”Неријетко се дешава да многе жртве говора мржње тога нису ни свјесне, а разлог томе је недовољна информисаност и незнање. Са психолошке стране се може говорити и о фазама одрастања и емотивном сазријевању, што донекле може оправдати неке иступе. С друге стране, задржавајући у себи, кријући и не пријављујући примјере говора мржње, 'жртве' чине себи лоше, јер их то може довести до емоционалних и психичких потешкоћа у коначници. То се одражава на њихово самопоуздање и често узрокује анксиозност, депресију и психосоматске тегобе. Говор мржње за посљедице може имати и оне које су физичке природе, јер познато је да говор мржње може потакнути на физичко насиље, а танка је линија између насиља у виртуалном и реалном свијету.”

 


Бука препорука

Кампања против говора мржње

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.