Угледни економски аналитичар за БУКУ каже да га брину сви подаци корона кризе: Ово је дошло ниоткуда, као да је пао огроман метеор!

Нема надокнађивања, само је питање колики ће бити минус...

Elvir Padalović / 20. јул 2020

 

Двије велике економске и друштвене кризе 21.вијека – Велика рецесија 2008./09. и коронакриза 2020. представљају увод у нови вијек у којему ће тржишта и технолошки напредак и даље погонити раст, али ће се повећати колебања око дугорочног тренда. 

Недавно издата књига “Коронаекономика: пет јахача апокалипсе” састоји се од текстова Велимира Шоње и Кристијана Котарског (који је написао поглавље о Кини), који су објављени на порталу Економски лаб у вријеме коронакризе од почетка марта до средине маја 2020. године.

Угледни економски аналитичар и конзултант и ко-аутор књиге “Коронаекономика: пет јахача апокалипсе” за БУКУ говори о пандемији корона вируса, о томе какве су економске посљедице кризе, види ли свјетло на крају тунела...


Гдине Шоње, шта ми ово данас проживљавамо, јесмо ли икада прије имали овакву економску кризу?

ВШ: У задњих неколико генерација ова криза је јединствена по томе што није произашла из економског сустава, а посебна је и према страховитој брзини дјеловања. Економске кризе постепено долазе, еx пост можемо идентифицирати њихове узроке, а то би се могло рећи чак и за ратове који су кулминација дугорочних процеса. Насупрот томе, коронакриза је дошла ниоткуда; најбоље ју је успоредити с падом големог метеора. 

Када говоримо о корона кризи и утицају на економије, шта то конкретно значи?

ВШ: Сада је свакоме јасно да је утјецај драматично снажан. И још важније, утјецај није само краткорочан. Људи који се не баве економијом замислили су да се економија може искључити и укључити као струја на прекидачу. Међутим, економија је жив организам, то су људи. Када поново упалите свјетло, нема брзог и лаког повратка на старо. Промијене се навике и планови, све се мијења, улази се у посве другачије раздобље. Због тога је идеја о кризи В-облика, кратак и снажан пад и исто тако кратак и снажан раст, пала у воду. Сада се говори о томе да би се главнина економија у Еуропи могла вратити на разину из 2019. тек 2022., али је и то предвиђање врло незахвално. 

Економски гледано, колико нам је наштетио тврди лоцкдоwн који смо имали у марту и априлу?

ВШ: Наштетио је јако. У Хрватској смо имали пад промета у трговини за око 25%, а слично је било широм средње и источне Еуропе, само је Њемачка имала мањи пад од око 6%. Индустријска производња пала је око 12% и све друге активности су у паду. То је много јачи шок од онога из кризе 2009.

Како ви гледате на однос власти према грађанима за вријеме тврдог лоцкдоwна?

ВШ: Јасно је да се нешто требало направити, промијенити навике људи, увести дистанцирање, маске, обимно тестирање, реорганизирати болнички сустав. Међутим, у првој фази се претјерало с политичким и медијским терором умјесто да се боље едуцирало људе. Политика је играла на страх. Људи су снимани у шетњи на зраку, стигматизирани су као неодговорни, тјерани у куће, да би данас и надлежни признали да је због имунитета добро да људи бораве вани. Мислим да су пропустили едуцирати људе, а пробудио се и тоталитарни дух, пуштен је из боце.

Европска комисија је недавно објавила прогнозу како ће пад БДП- у Хрватској бити око 11%. Шта то конкретно значи?

ВШ: ЕК се након иницијално оптимистичних прогноза о једноцифреном паду сада помакла до руба реалног интервала прогноза, који се по мени налази између 11% и 15% пада БДП-а. То је драма, тако нешто нисмо имали од рата, и то је двоструко више од пада који се очекује у БиХ. Конкретно, то значи нижи животни стандард, више незапослених и већи дефицит и јавни дуг. Влада покушава амортизирати удар на незапосленост кроз финанцирање плаћа у приватном сектору, но јавни новац за те сврхе није неограничен. Хрватска ипак има среће да је у ЕУ, па има приступ еуропским средствима за финанцирање таквих интервенција. 

Какви су подаци за остале земље ЕУ, има ли неки податак који би Вас могао бринути?

ВШ: Сви подаци ме брину! ЕК сада прогнозира пад економије ЕУ за 8,3% и, што је још горе, оштру подјелу између сјевера с мањом контракцијом економске активности, и југа с јачом контракцијом, гдје је отприје настало развојно заостајање. Таква дивергенција у ЕУ може имати и политичке посљедице те се надам да ће ЕУ пронаћи довољно политичке и економске мудрости да развије фискалне и развојне инструменте економске политике којима ће се тај јаз задржати под контролом. Преговори који се сада воде око програма Нова генерација ЕУ, који је “тежак” 750 милијарди еура, посебно су важни за то. 

Које су гране привреде најтеже погођене овом пандемијом?

ВШ: Туризам, угоститељство, транспорт, логистика и - што се често заборавља - тзв. културне индустрије које подразумијевају окупљања великог броја људи попут кина и казалишта. Људи се обично изненаде када кажем да култура директно ствара око 3% БДП-а у Хрватској, а у развијеним земљама још више. 

Хоће ли туризам успјети ишта надокнадити изгубљену предсезону и почетак сезоне? Јесу ли ту макар прогнозе нешто оптимистичније?

ВШ: Нема надокнађивања, само је питање колики ће бити минус. Подаци за прва два тједна српња су охрабрујући, али и даље говоримо о приближно половици активности из 2019. Ни у најоптимистичнијој варијанти нећемо изгубити мање од 5 милијарди еура прихода. Сам туризам ће генерирати пад БДП-а од око 5-6%, а онда на то треба додати и друге ефекте због смањења робног извоза и особне потрошње.

Да ли се посебно бојите неке економске посљедице коју ће имати ова пандемија?

ВШ: Бојим се продубљавања подјела између сјевера и југа у ЕУ, дуљег трајања кризе него што се сада очекује и превладавања лоших идеја. Управо би афирмација и реализација лоших идеја могла продуљити кризу. У књизи Коронаекономика идентифицирао сам пет лоших идеја или лаких рјешења која се нуде, а која се уклапају у ону пословицу да је пут у пакао поплочен добрим жељама. Прво је хеликоптерски новац, идеја да се све може ријешити тискањем новца. Друго је идеја о самодостатности - да сватко треба производити само за себе, јер долази крај међународне трговине. Треће је идеја да се ЕУ у овој кризи компромитирала, иако је стварност посве супротна - и досадашње реакције Еуропске централне банке и Комисије биле су до сада невиђено јаке. Четврто је идеја државе мајке - да нам приватни сектор не треба у рјешавању ове кризе јер ће све ријешити држава контролом цијена и организацијом производње нужних добара. Само нам још то треба поред све бирокрације и разгранатости политичког сектора, по чему је ситуација у Хрватској слична као и другдје на југоистоку Еуропе. Пето је идеја о крају демокрације, јер ауторитарна друштва су наводно боље реагирала од либералних демокрација на ову кризу, међутим, ова идеја, инспирирана кинеским приступом, напросто не стоји.  

Када ћемо видјети неко свјетло на крају тунела, односно, има ли наде?

ВШ: Иако је ових пет јахача апокалипсе изјахало из својих стаја и те идеје се шире, оне ипак нису превладале. Запад је издржао удар пандемије и сада се проблему ипак приступа рационалније. Више нитко не размишља о тврдом лоцкдоwну. Освијестила се чињеница да социјални, психолошки и економски губици због тврдог лоцкдоwна у смислу изгубљених перспектива и живота брзо могу постати много већи од видљивих губитака људских живота због ЦОВИД-19. Учимо живјети уз вирус, рационалније формирамо моралне ставове уважавајући чињеницу да је сваки људски живот једнако важан, и покушавамо се што више приближити некој ранијој нормали иако знамо да се не можемо брзо вратити на старо. Одговорност грађана и добра организација здравства су кључеви за суживот с вирусом, у коме ће економија колико-толико функционирати.

 

 


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.