У ужем избору за НИН-ову награду Незировић, Грабовац и Сикимић

Ужи избор

BUKA/M.I.D. / 09. јануар 2020

 

У ужи избор за НИН-ову награду ушло ју 10 романа:


1. Елведин Незировић, Ништа лакше од умирања, Лагуна

2. Стево Грабовац, Мулат албино комарац, Имприматур

3. Видосав Стевановић, Паучина, Службени гласник

4. Слободан Тишма, Грозота или..., Чаробна књига

5. Драшко Сикимић, Чвор на омчи, Лом

6. Ана Вучковић, Yугослав, Партизанска књига

7. Ненад Рацковић, Библија, Лагуна

8. Миленко Бодирогић, По шумама и горама, Орфелин

9. Саша Илић, Пас и контрабас, Орфелин

10. Немања Јовановић, Руди, Партизанска књига

 

Књижевник Драшко Сикимић за БУКУ: Одгојени смо тако да наставимо све незавршене ратове!

Генерација која је одрастала у рату је више оштећена сада, у “миру”, него тада, свакодневно нас оштећују “очеви рата” који не могу да поднесу сопствени пораз - пораз свих народа; и због тога све још траје. Ми, моја генерација, одгојени смо тако да наставимо све незавршене ратове, то је наш смисао живота: да наставимо и овај рат што управо траје - “Рат сјећања”, како га је Кундера назвао, каже у интревјуу за БУКУ књижевник Драшко Сикимић из Љубиња.

 

Стево Грабовац у трци за НИН-ову награду: Вријеме је да се стерилност деведесетих макне и уступи мјесто новим именима

Па, рат је једна велика катаклизма која те обиљежи за сав живот. И ма колико год ово звучало помпезно, то је напросто тако. Остане тај ожиљак који никад неће изблиједити, а ми га можемо препознати у томе што ћемо прије или касније да се вратимо на ту тему рата, барем кад смо с људима с којима смо одрасли јер многе наше заједничке успомене нас вежу баш за рат. Послије рата не можеш више свијет гледати кроз ружичасте наочаре. Напросто, нешто је заувијек искинуто из тебе, мислим да то свако кроз кога је рат пројурио треба себи да призна на вријеме.

 

Писац Елведин Незировић за БУКУ: Шутња је одувијек била најисплативији модел слободе говора!

Не постоји савршено друштво. Чак и у много напреднијим друштвима у односу на ово наше или наша, како год хоћете, постоје људи који се не осјећају слободнима. Свако друштво има своје механизме којима настоји ограничити моћ поједина. То је напросто тако. Између Појединца, дакле оне друштвене јединке која свој идентитет не поима кроз било какве колективне одреднице или барем не оне друштвено доминантне, и самог колектива с друге стране, увијек је постојала и увијек ће постојати одређена тензија.

 

 


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.