Svesno ili podsvesno o ljudima koje smo tek sreli stičemo utisak na osnovu njihovog izgleda. To je prvi korak. Često se dešava da njihov izgled zatim sami povezujemo s određenim ponašanjem i tako ulazimo u stereotipe. Druga strana cele te priče su oni koji su na bilo koji način drugačiji pa su automatski obeleženi, podvrgnuti ruglu, ismejavanju, vređanju.
Marina Arsić je devojka kojoj je jedan mladež odredio mnogo toga. U stvari taj mladež je ništa. Pakao su joj od detinjstva i mladosti pravili ljudi kojima se on nije dopao, pa su se našli pozvani da maltretiraju Marinu. Zato što ne izgleda kao filter na Instagramu. A lepa je, baš je lepa.
Foto: Printscreen / Prva / Noizz.rs
Rođena je s retkim oblikom mladeža, nevusom, duž cele leve polovine lica i leđa. Danas ima 19 godina. Više ne živi prošlost, samo budućnost. Bila je gošća emisijie "Život priča".
Roditelji su se trudili da je zaštite, ali se rano srela sa diskriminacijom. Niko nije hteo da se druži sa njom, piljili su, pitali je "mogu li da te pipnem". Živela je usamljeno sve dok jednog dana jedna jakna nije završila na podu.
Svog detinjstva se seća od treće godine.
- Sećam se drugih ljudi, njihovih reakcija. Ništa mi nije bilo jasno, imala sam podršku, mamu koja je bila uz mene. Kasnije od vrtića su me pitali šta ti je to, da li skineš pred spavanje, zašto je te boje, zašto ja to nemam, a ti imaš? Dobijala sam i razne nadimke - nakaza, dlakava...- rekla je . Bilo joj je neprijatno što ljudi pilje u nju. Nije radila ništa pogrešno, a svi su zurili u nju.
Vaspitači u obdaništu su je isključivali iz aktivnosti. Trudila se da je prihvate. U školi je drugima radila domaće zadatke, iako je znala da zbog takvih stvari neće biti zaista prihvaćena. Bio joj je važan znak pažnje.
Majka je ispričala da je kada je Marina imala godinu dana ušla sa njom u prodavnicu. Drugo dete koje je videlo se uplašilo i istrčalo napolje. Tada je rešila da razmotri opcije, i operisali su je.
Foto: Printscreen / Prva / Noizz.rs
Sa slabinskog dela leđa i unutrašnje strane butine je presađena koža na lice. Došlo je do komplikacije usled toga što je vazduh ušao ispod zavoja, u ranu, pa je rađena još jedna intervencija. Rana je sanirana ali su ostale neravine na licu koje su i dalje vidljive. Ostao joj je ožiljak. Lekari su rekli da mora da nauči s tim da živi. Diskriminisanje se nastavilo. Čak su i lekari imali čudna pitanja, nedopustive reakcije.
U školi je objašnjavala deci da ne može da im prenese svoj ožiljak. Na odmoru je sedela sama. U pubertetu su zadirkivanja prešla na viši nivo. Uvrede, nadimci - nakazo, životinjo, kao da te šleper pregazio...činilo se da su uživali u ponižavanju. Tako sve do osmog razreda koji joj je bio prekretnica. Dotle je ćutala, nije se borila za sebe. Onda se odjednom dešava to da hoće da stavi jaknu na klupu u učionici, svi čekaju profesorku da uđe. Jedan dečak joj kaže: "Ne možeš jaknu tu da staviš." Mislila je da se šali. On je baca na pod. Marina kaže: "Ne, moja jakna će da stoji tu." Te reči su joj odzvanjale, prvi put se usprotivila nekom. Od tada je shvatila da ima glas i da drugi čuju taj glas. To je bila pobeda. Kako kaže - "mala pobeda za čoveka, veliki za čovečanstvo". Sklonila je kosu s lica. Rekla je prvi put sebi pred ogledalom "lepa si". Prvi put je videla ne ono što su drugi osećali, već je videla Marinu.
Posle preokreta želi da pomogne drugima.
- Treba da radimo na sebi kao individue jer ćemo samo tako pomoći društvu. Moja misija je da pomognem drugima - kaže ona.
Uvredljivi komentari je prate i danas, u 19. godini. U gradskom prevozu ljudi je vide, počnu da se krste i izađu napolje, prilaze joj na ulici pitaju: "Jel mogu da pipnem?" Ona je oguglala na takva pitanja. Sada tome može da se nasmeje i produži dalje. Nekada to nije mogla. Kako kaže - iza toga stoji veliki rad.
Marina nije u emisiji "Živo priča" bila da bi rekla kako su ljudi loši ili dobila pažnju. Svoj problem deli da bi pomogla drugima i izazvala lanačnu reakciju onih koji prolaze kroz nešto slično.
Ona nije ljuta. Ne okreće glavu ni od ljudi koji su je zlostavljali. Trudi se da nađe opravdanje. Može da oprosti, iako ne zaboravlja.
Ožiljak danas ne bi ni skinula.
- Ne bih bila ja. Taj ožiljak predstavlja svu tu patnju tokom svih tih godina. Samo je neko tako skine, praznina. Neko će mi uzeti tih 14 godina života - zaključila je kroz osmeh.
"Slobodno odustanite od onog što okolina misli da ste kako biste mogli da postanete ono što možete da postanete", rekla je Tatjana Vojtehovski na kraju. Šta ste vi postali?
Izvor: Noizz.rs
