Тоне најбрже на свијету: Овај град је већ до пола под водом

Амбициозни пројекти обећавају спас и коначно рјешење за угрожени град, али стручњаци су скептични

BUKA portal / 15. април 2019

 

Један зид дијели чува један град и његових десетак милијуна становника. Утврда која живот значи чува Јакарту, главни град Индонезије од неколико метара дубоких вода Јакартанског заљева. Наиме, индонезијски главни добрим дијелом сада се налази испод површине мора.

Међутим, чак ни зид више није потпуно сигуран. На неким мјестима је пукнуо, понегдје мутна и загађена вода већ прелази преко зида.

Сукаесих живи уз сами тај зид. Она је већ шездесетогодишња продавачица и каже да са страхом живи сваког дана. "Вода цури кроз зид цијело вријеме, а за вријеме плиме зна чак и преко зида кренути", испричала је Сукаесих за британски Гуардиан.

Зид има један велик проблем. Сваке године и он тоне и већ је једном надограђен.

Четири метра испод мора

Венеција, драгуљ Италије и град изграђен на отоцима тоне сваке године око 2 милиметра. Јакарта их је давних дана престигла, а посебно је угрожен сјеверни појас уз саму обалу гдје живи око 4 милијуна људи. Тај дио Јакарте налази се око 4 метра испод разине мора, а чак и зид који би их требао чувати, тоне око 25 центиметара сваке године.

"Овдје живим од 1981. године, али не знам колико дуго могу остати. Сваке године је разина мора све виша", каже Сукаесих.

 

Jakartanski zid u siromašnoj četvrti | Author: screenshot/youtubeСЦРЕЕНСХОТ/YОУТУБЕ

Јакарта тоне због сиромаштва и то у поприлично дословном смислу. Град не може допремити довољно воде из околних резервоара питке воде и грађани су присиљени ослањати се на дубоке бунаре и црпњу воде испод властитих ногу. Због тога подземни резервоари се урушавају и тиме дословно снижавају тло.

 

Узевши у обзир праву правцату експлозију нових стамбених зграда, трговачких центара и владиних уреда које само појачавају урушавање подземних шупљина, јасно је да је проблем тешко рјешив. Изградња нових прометница довела је до проблема с одлијевањем оборинских вода, а истовремено подземни спремници не могу упити кишу зато што асфалт није порозан.

Тако је настао зачарани круг гдје све више људи треба све више воде. А бројни се не могу или не желе ослонити на локалне власти за опскрбу водом. Како је то један од власника стамбене зграде испричао за ББЦ: "Боље да користимо властиту подземну воду него да се ослањамо на власти. Зграда као моја троши пуно воде". 

Ни гравитација не помаже

Утапање Јакарте додатно помаже једноставна чињеница да чак ни ријеке више не могу нормално тећи. Наиме, све дуљи токови ријека су испод разине мора и сваког кишног раздобља Јакарти пријете све теже поплаве. 

 

 

Чак 13 ријека тече кроз главни град Индонезије, а земљиште је право мочварно. Хери Андреас већ 20 година проучава Јакарту и њено утапање у мору. "Ако погледате на наше бројке, оне кажу да ће до 2050. око 95% Јакарте бити под водом", казао је он за ББЦ.

Нови водоводи су још увијек тек у фази планирања, а стручњаци упозоравају да се Јакарти приближава точке с које нема повратка.

Низоземски стручњак ЈанЈаап Бринкман већ годинама ради на Јакартиним проблемима и каже да су прије двадесетак година знали да град тоне, али нису имали појма колико. "Након поплава 2007. године смо проучавали податке и открили смо да град тоне просјечно десетак центиметара сваке године. Неки дијелови града и пуно више", рекао је Бринкман.

 

Jakarta | Author: BEAWIHARTA/REUTERS/PIXSELLБЕАWИХАРТА/РЕУТЕРС/ПИXСЕЛЛ

Више од 300.000 људи је евакуирано, педесетак људи је погинуло у катастрофалним поплавама те године. Рјешење на папиру изгледа једноставно. Град се мора ријешити овисности о подземним изворима воде испод властитих темеља. Токио је имао сличан проблем почетком шездесетих година. Тијеком 20. стољећа град је потонуо за четири метра, али онда су одлучили допремати воду из околних регија. Токyо више уопће не тоне.

 

Секунде до катастрофе

Међутим, у Индонезији, чак ни годинама касније нема никаквих помака. Финанцијски проблеми, други инфраструктурни захтјеви, децентрализиране власти, све то игра своју улогу у одгоди градње водовода.

Бринкман каже да Јакарта има само неколико година прије него ће доживјети катастрофу.

 

Један други пројект, знатно амбициознији, с процијењеним трошковником од 40 милијарди долара, тражи изградњу дивовског морског зида дугог четрдесетак километара преко Јакартанског заљева. Поборници кажу да би добили огромну умјетну лагуну и мјесто за градњу новог луксузног града усред заљева. 

Критичари упозоравају да кронични недостатак комуналне инфраструктуре у великом дијелу Јакарте. У и око самог града тече десетак ријека. У њих се испушта већина отпадних вода и велика већина тога би завршила у предложеној лагуни.

Како сами кажу, добили би велику септичку јаму плаћену десетке милијарди долара.

Сви пројекти засад тапкају на мјесту, а људи попут Сукаесих се питају само кад ће зид попустити и однијети њихове животе у Јаванско море.

Преузето са еxпресс.хр


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.