Тхе Гуардиан: Аклиматизација демократије

Чак се и најбоље демократске земље слажу: у случају рата демократија се привремено суспендује

The Guardian / 17. септембар 2020

Пре десет година писац и научник Джејмс Лавлок очајавао је над увидом да је главна препрека смисленој акцији за спречавање климатске катастрофе – сама демократија: „Чак се и најбоље демократске земље слажу: у случају рата демократија се привремено суспендује… Климатске промене би могле бити проблем озбиљан као рат. Можда ће бити потребно на неко време паузирати демократију“.

Претензија Кине на лидерску позицију у глобалним зеленим дебатама темељи се на идеји да су само просвећени диктатори у стању да сагледају прилике дугорочно, да превазиђу рововске интересе и присиле друштво на неопходне промене. Међутим, еко-ауторитарци по дефиницији имају замућен поглед на демократију.

Решавање последица које људске активности имају на планету није рат који ће се окончати одлучном победом. Пре се ради о сталним адаптацијама. Пут не води ка суспензији демократије, већ ка њеној експанзији. Времена нема. Чак и када бисмо сместа смањили емисију гасова стаклене баште, једва да бисмо одржали глобалне температуре испод опасне границе. Прилике захтевају да јавност, суочена са егзистенцијалним изазовом, буде потпуно посвећена еколошким вредностима и жељи да нешто предузме. Зато је прва британска климатска скупштина толико важна. Окупила је 108 грађана Уједињеног Краљевства, који су са научницима дискутовали о томе како да земља постигне нето нулту емисију до 2050.

Од значаја је и то што је група одабрана тако да верно одражава јавност – 17% учесника су климатски скептици. Експеримент је показао да грађани, уколико им се омогући довољно објашњења и времена да размисле, разумеју сложена политичка питања и да су способни да донесу разумне одлуке. Препоруке климатске скупштине, објављене 10. септембра, радикалне су и изводљиве. Оне подржавају опорезивање загађивача, државно власништво у покретању зелених технологија, као и забрану потрошачке робе која је штетна за околину, попут бензинских аутомобила и бојлера на гас.

Све су то добре идеје којима администрација Бориса Джонсона треба да посвети пажњу, посебно с обзиром на то да, како упозорава Институт за државно управљање, влада још увек нема план за остварење сопственог циља нето нулте емисије упркос законима којима се на то обавезала прошле године. Са политичким вођством које се хвали повлачењем из међународних споразума, тешко је замислити како УК може играти водећу улогу у глобалним иницијативама уочи климатских преговора које УН организује следеће године у Глазгову. Док се атмосфера загрева, клима се мења. Свих десет најтоплијих сезона у последњих 135 година у Британији забележене су од 2002. Сунчање у фебруару звучи као најава катаклизме. На другој страни света, еколошке катастрофе ређају се једна за другом, док се калифорнијска дистопија гуши у токсичној прашини шумских пожара.

Треба приметити и да је британска климатска скупштина играла на сигурно и занемарила спектакуларно профитабилне индустрије засноване на климатској неправди. Али она је још увек далеко критичнија од премијера. Джонсонов трик је да људе придобија узбурканим осећањима уместо солидним чињеницама, свестан да емоције обликују процену валидног аргумента. Кад год је у невољи, премијер се окреће таквој врсти политике.

Демократија се мора ослањати на дискусију, а не само на пуко гласање. Климатску скупштину успоставило је 6 парламентарних комисија као одговор на захтеве зелене кампање Еxтинцтион Ребеллион, која је нажалост одбацила препоруке скупштине као „сувише скромне“.

Потребно је да застанемо како бисмо боље разумели ситуацију. Политика је постала тако сложена, убрзана и оптерећена подацима да бирачи, суочени с тешким изборима без упозорења, ставове формирају одока. Джонсон често фалсификује доказе чиме управо наводи на такво понашање, подстиче на укопавање позиција, а компромис представља као пораз. У тренутку када смо суочени са опасностима климатске кризе потребне су нам институције попут скупштине грађана заснованих на узајамном поштовању да бисмо се фокусирали на увиде и доказе који људе уједињују уместо да их деле.

Тхе Гуардиан, 11.09.2020.

Превела Милица Јовановић

Пешчаник.нет, 17.09.2020.


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.