Светислав Басара: Хватање за сламку

Кад Србија није у свом оптималном, најприроднијем стању – ратном – онда је у стању перманентне предизборности, тако је то био одвајкада, тако је сада, тако ће – ако се не догоди библијско чудо – остати за сва времена.

Svetislav Basara / 14. август 2019

Имала је Србија и давних и скорих дана власти много горе од ове, само се то колективно заборавило, али килавију, јаднију, беднију и неубедљивију опозицију засигурно никада није имала. Ова и оваква опозиција заправо и не заслужује да се назове опозицијом јер не бити на власти – и „на влади“ – уопште не значи бити опозиција у политичком смислу, што ће рећи хватач на делу и критичар власти због брљотина и лоповлука, а не због тога што је на власти власт, а не опозиција, па је опозиција спречена да ради исто што и власт, само са људским ликом и „по уговору“. 

Да је Рогоња – чији сам долазак најављивао још пре десет година – дефинитивно приспео у Србију, постало ми је јасно онога дана када је Трио Фантастикус по улицама српских вароши поставио картонске кутије и успео да савата поприлично дама и господе да потпишу имбецилне Уговоре са народом, који су – тврд вам стојим – одмах по потписивању завршавали у контејнеру. 

А да је све отишло у 3ЛПМ постало ми је јасно чим сам чуо коментаре задушних баба из кругова двојке које су, истина, увиђале да је у питању сељачка пијачна дубара, али су потписивање ништавог уговора правдале народном мудрошћу – шта да се ради, утопљеник се и за сламку хвата, само да ОВОМЕ видимо леђа… И прочаја. Бабама сам рекао – а бабе ме попреко погледале – да је сасвим тачно да се утопљеник за сламку хвата, али да се свеједно утопи. 

Пре неки дан опет сам кафенисао са задушним бабама и том им згодом одржао пригодну говоранцију. Господо, бабе, рекао сам у „уводном излагању“, ви сте образоване даме, свакако знате да опозиција мора да буде алтернатива, а не алтернатор или алтер его, па ми реците каква је Гузијан Јеремић алтернатива истомишљенику, Вулину, или каква је Бошкић – осим што не гази људе и мање булазни – алтернатива Војиславу Шешељу, који је, узгред, кључна личност овог двотомног мини-серијала, видећете из приложеног и зашто. 

Осим биометријских, ту суштинских политичких разлика нема, с тим што је Вулин аутентично Вулин (са свиме што то подразумева) дочим је Гузијан исфолирано оно што се (из рачунице) представља да јесте и зато Вулин и јесте у власти – која то (и превише јесте) – а Гузијан у опозицији, која то није. Хоћу да кажем да је Вулини много бољи – иако ни Гузијан није лош – у горем и бесловеснијем, а то „наш народ“ уме да цени и да за то гласа. 

Вероватно вам је упало у очи одсуство главног тријумвира, Ђида. То је зато што он није ни бољи ни гори ни од кога , што је гас без политичке боје, мириса и укуса на привременом раду у политици, у чекању да друга постане судија, па да почне да ради оно због чега се обрео у политици. Крај серијала у сутрашњем броју.

Преузето са данас.рс 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.