Стручњак за цyбер сигурност: Наше приватне информације се продају на отвореном тржишту као роба

Параноја чини своје и људи се сами убиједе да их неко “слуша”. Међутим, истина је да ако вам телефон прислушкују државне службе, никаквим поступком не можете то сазнати.

BUKA portal / 06. фебруар 2020

Foto: Ilustracija

 

Вахидин Ђалтур, стални судски вјештак Информацијско-комуникацијске области, предавач на Америчком Универзитету у Сарајеву, одсјек за цyбер сигурност са нама је подијелио неке савјете како да сачувамо сигурност на интернету, не само своју већ и оних које највише волимо. О сигурности, интернету уопште, онлине педофилији и многим другим темама на једноставан и поучан начин.

Често говорите о сигурности на интернету, обраћате се и дјеци и одраслима и своје слободно вријеме поклањате дјеци у бесплатним предавањима које држите у Кантону Сарајево. Колико су родитељи уопште свјесни интернета и његове ширине?

Осим људи који се професионално баве ИТјем, остатак популације и не зна баш довољно. Прије свега битно је нагласити да је само цца15% интернета видљиво обичном кориснику, односно странице којима се може приступити преко претраживача као што је гоогле. Дакле, све што можете претраживати путем гоогла и сличних сервиса је видљиви дио интернета. Интернет у смислу каквом га већина људи схвата називамо „површински интернет“, „индексирани интернет“ и „видљиви интернет“, а према неким процјенама  садржи више од 5 милијарди страница. Осталих цца 85% чине дееп и дарк web. Често се прави поређење леденог бријега како би се описала разлика између површинског и дееп wеба: оно што видимо на површини је много мање од онога што се налази испод површине.

 

Па да укратко појаснимо, Дееп web (скривени или „невидљиви“ интернет) је део Wорлд Wиде Wеба којем се може приступити преко стандардних интернет броwсера, али који главни претраживачи нису индексирали. Њега чине различите базе података, емаил сервиси, онлине банкарски сервиси и многи други који су заштићени лозинкама или паywаллом. Разлози за неиндексирање су разни: неадекватна конфигурација сајта или сервиса, намјерно изостављање из претраге, паywалл, захтјеви за регистрацијом и остала ограничења приступа садржају.

Дарк web је релативно мали дио дееп wеба. Сајтови и сервиси на дарк wебу су намјерно сакривени и не може им се приступити преко уобичајених интернет претраживала, већ само помоћу специјалних софтвера попут ТОР или И2П (Инвисибле Интернет Протоцол) или преко мрежа као што је Нетсукуку. Најчешће се користи ТОР претраживач. Дарк web корисницима пружа анонимност претраживања, односно примењује се јака енкрипција због које је тешко идентификовати посјетиоце сајтова, али и оних који такве сајтове одржавају. Странице дарк wеба се између осталог  користе Ии за илегалне радње попут продају дроге, хакерских алата и дечије порнографије.

И ви сте родитељ, притом високо образован на тему опасности на интернету. У којој мјери ваша ћерка користи интернет и како ви њу штитите? Можда из тога можемо научити нешто и ми сви.

Као и њени вршњаци, најбитније је да има неки WиФи на који се може “закачити”, а остатак приче је: ко је објавио нови сторy на инстаграму, ко је шта “лајкао”, онда иде ред yоутубе-а, па ред вибера, па све у круг. Док се све то прегледа и при томе откуца која порука, пролети сат времена. Стога се не чудите након што кажете дјетету да остави телефон јер већ три сата блеји у екран, добијете одговор “па узео сам га прије 15 минута”. Битно је одредити, те поставити јасна правила којих се дијете мора придржавати. Па узмимо за примјер да нема кориштења мобитела док се не заврши школска задаћа (одмах будите спреми да им сваки пут треба мобител да нешто питају рају из разреда, јер у школи нису добро схватили наставницу). Даље, током јела, мобителу није мјесто на столу. Јако је битно да пред одлазак на спавање, и мобител иде на “спавање”, али у другу просторију. Ако је потребно, угасити и WиФи на роутеру, одрасли свакако имају нет преко телеком оператера (дјеци на мобителу онемогућите приступ дата подацима, јер ће вам у противном сваки дан тражити да им допуните кредит како би вам се могли јавити кад стигну у школу….да се ви не бринете јесу ли стигли).
Без обзира на све потенцијалне рестрикције, битно је разговарати о добрим и лошим странама кориштења интернета, те их припремити на какве све странице могу “случајно” набасати (нпр. немојте мислити да дјеца  неће пронаћи странице са порнографским садржајем). Ех, онда улазимо у улогу чувене књиге “1000 зашто, 1000 за то”, али боље да ви одговарате на питања, него да их они сами траже не нету…а будите сигурни, наћи ће их.

Провјерите с ким се дописују, тј провјерите колико аццоунта имају на социјалним мрежама (обично имају један којег показују вама, и још пар које никад нећете видјети уколико их сами не откријете), обоје би вас могло непријатно изненадити.

Постоје и они одрасли који заступају став: "Нема интернета до 18. године!" Је ли то рјешење?

Вјероватно да постоје, но ја на срећу не познајем такве. Мој став је да нам интернет пружа јако пуно добрих, а прије свега едукативних садржаја. Зашто малољетним особама ускратити приступ едукацијама које могу добити бесплатно, а поређења ради, одређене компаније наплаћују стотине или хиљаде марака како би вас научили основе ИТ’ја, програмирања, ИТ сyстем администрације, графичких дизајнера, видео анимације и свих осталих професионалних едукација. Дакле, битно је дјеци појаснити добре и лоше стране интернета, те на шта треба да пазе, тј како да се понашају на нету.

 

Вахидин Ђалтур, фото: приватна архива

 

Кад смо већ код интернета, чини се да се о тим опасностима све више прича, али као и у већини случајева све остаје на нивоу приче. У пракси редом сви закажемо. Прича се о прислушкивању, о томе да нас компаније слушају па нам тако сервирају рекламе, о вирусима који краду идентитет...Шта је од тога Холивуд, а шта истина?

Истина је врло узнемирујућа, ријетки су они корисници који знају остати “испод радара”. Па да кренемо редом, уколико имате (а имате) маил аццоунт на било којем бесплатном маил сервису (гмаил, yахоо итд.), ваши маилови се скенирају од стране компанија под изговором сигурносне провјере због евентуалних малициозних програма. Оно што се “успут” обавља је систематско претраживање сваке написане поруке, одвајање кључних ријећи, издвајање ИП адресе (а кроз њу И ваше геолокације). Ех, онда се запитамо зашто нам на нету искачу маркетиншке поруке о стварима које нас баш тада интересују… Треба знати да нико не даје “бесплатно” е-маил адресу и цца 5ГБ дисковног простора, сва та инфраструктура кошта, како у опреми, тако и у одржавању. Дакле, наше приватне информације се продају на отвореном тржишту као роба.
Ако причамо у прислушкивању, битно је раздвојити велике корпорације које се баве индустријском шпијунажом (права информација је злата вриједна), одређене појединце тј хакере који покушавају из разних разлога пратити писану или гласовну комуникацију, И наравно оно што појединце највише брине, агенција за спровођење закона.

Хакери се користе пхисинг методама, тј послаће вам емаил са одређеним информацијама, линковима или сликама. Уколико се “упецате” и кликнете на нешто од тога, велика је вјероватноћа да ће вам се учитати малициозни програм који може приступати камери или микрофону, а самим тиме гледати И слушати све оно што је у околини вашег мобилног телефона или рачунара.

Некад неко рече и оста записано “колико пара, толико и музике”, односно, са којим ресурсима располажете, толико ћете бити у могућности пратити све комуникације које “путују зраком”, а данас су то све. Често по порталима можете прочитати разне “рецепте” како да откријете да ли вам неко прислушкује телефон, од одређеног шума док разговарате, веома брзе потрошње батерија на мобителу, а и одређених кодова које укуцате па вам ваш мобилни апарат покаже “нешто”.  

Параноја чини своје и људи се сами убиједе да их неко “слуша”. Међутим, истина је да ако вам телефон прислушкују државне службе, никаквим поступком не можете то сазнати.

Тема онлине педофилије је нажалост нешто с чим се све чешће сусрећемо. Сарађујете с разним институцијама на сличним случајевима. Када бисте морали то нимало пријатно искуство да претворите у неколико савјета за све, не само родитеље, већ кориснике интернета, шта би то било? Смијемо ли уопште питати колико је тако нешто распрострањено код нас?

Добро обратите пажњу када скидате одређене фајлове са интернета (нпр филмови), а поготово ако су то РАР или ЗИП екстензије. Када распакујете такве датотеке, могли би се изненадити да поред траженог филма, у фолдеру пронађете и мноштво експлицитних фотографија малољетних особа. Ово је један о начина како педофили међусобно размјењују садржаје. Закон каже да је посједовање обнажене фотографије малодобног дјетета кривично дјело. Колико сам упознат, РС је однедавно усвојила закон који каже да је и прегледавање таквих садржаја на интернету кривично дјело, док у ФБиХ то још није ступило на снагу. Може се десити и да вам неко намјерно пошаље емаил или цхат поруке са таквим фотографијама, јако је битно да их не задржавате данима, већ одмах обришете.

Распрострањеност код нас је доста већа него знамо, а скоро сваки мјесец можете прочитати на порталима како је спроведена нека акција на лишавању слободе одређених особа које се сумњиче за трговину експлицитних садржаја малодобне дјеце.

Мушкарци вс жене и тема насиља. Много више причамо о женама као онима над којима се насиље врши. Има ли и у којој мјери обрнутих случајева?

Обзиром да говоримо о насиљу на интернету, слика је доста другачија од оне коју знамо када говоримо о класичном насиљу. Интернет нам дозвољава да се лажно представљамо тј креирамо лажне аццоунте, сакривамо ИП адресе и наш стварни идентитет. Често се починитељи никада не открију, а самим тиме ни спол особе која стоји иза одређених увреда, пријетњи и сл.

Оно што се барем у мојој пракси показало када је вршњачко насиље путем интернета код дјеце у основним школама, дјевојчице су често доста “охолије” од дјечака.

Како ви себе штитите на интернету?

“А куд баш ону најскупљу куме”……..

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.