Сплит, Загреб, Ријека: Осуђени на потресе и уништење

Цијели хрватски Јадран живи у зони играња са срећом, ваша судбина у великим потресима, до којих ће доћи, записана је оволико километара у дубини

Sergej Županić / 29. новембар 2019

Кад год се озбиљно затресе тло на Балкану, а да се то осјети и у Хрватској, јавност се присјећа у првом реду потреса у Црној Гори из 1979. од 7 ступњева по Рицхтеру са 136 погинулих и онога од 6,2 ступњева из Макарске 1962. када су се громаде с Бикова обрушавале на далматински градић. Дан или два послије присјећамо се и оног од 10 ступњева по Мерцаллију из 1667. у Дубровнику с тисућама погинулих након којега тај град више никад није био исти... 

Посљедњих дана инспирације такве врсте има на претек. Прво је удар из дубина Земљине коре уздрмао Драч, па се то осјетило и у Далмацији.


Па је 5,4 по Рицхтеру ударио у Благају у БиХ, што је највише "забавило" Мостарце, али и скоро цијелу Далмацију. Тресло се даље редом нешто мало у околици Карловца, потом у западном приобаљу Крете, а најновије је да је, вјеројатно као накнадни удари потреса у Албанији, у сриједу још мало тресло у Албанији, те да су два потреса ударила с епицентром у јадранском подморју. Један од њих био је 5,3 ступњева по Рицхтеру. За потрес код Крете стручњаци су рекли да вјеројатно нема везе са свим онима на потезу од Албаније преко БиХ до Карловца, јер је то предалеко.

Но, сви ови остали очито су посљедица намјештања онога што познајемо као Јадранска микроплоча којој је накратко постало мало претијесно, па се промешкољила да се боље намјести између западног Балкана на једној и Италије на другој страни. О чему је ту ријеч релативно недавно одлично је објашњено у чланку "Сеизмичка активност на подручју Републике Хрватске" у Листу студената Геодетског факултета у Загребу. 

Еxпресс је прије неколико дана објаснио да је Јадранска микроплоча заправо продужетак Афричке плоче која се нашла стијешњена у односу на Еуроазијску плочу.

Стање с Јадраном посебно је "забавно" зато што Афричка плоча у односу на Еуропу ротира у смјеру супротном од казаљке на сату. Јадранска микроплоча, која највећим дијелом скоро точно покрива дно Јадранског мора и на сјевер се пружа све до Алпа, такођер ротира, и то око точке у Алпама. Посљедица је то да се Јадранска микроплоча у односу на Еуроазијску подвлачи, отприлике под Динариде, значи уздуж Далмације. 

Због тога и јест сеизмичка ситуација Хрватске и Босне и Херцеговине таква да су најчешћи потреси уз кварнерску обалу, по далматинској Загори, између Задра и Шибеника, око оточића Јабука, а посебно и највише диљем јужних далматинских отока и диљем Херцеговине. Овај дио приче изравно се тиче и Црне Горе и Албаније, наводе извори на које се позива чланак студената Геодезије у Загребу.

Међутим, колико год су нам објективно људски ужасне сцене и успомене страдања Црне Горе прије 40 година и Макарске прије више од пола стољећа, објективно Јадранска микроплоча није окружена тако честим најснажнијим потресима. С те стране у битно горој ситуацији су подручја која окружују Егејску микроплочу, изданак Еуроазијске плоче који ротира узајамно с Афричком плочом, због чега се редовито и жестоко тресу и Истанбул и Крета и западна обала Грчке, а у тој причи није без везе нити Скопје. 

Медитеран је и иначе врло живо мјесто. На истоку се Африка и Еуропа у тектонском смислу сударају брзином од 1 центиметра годишње, а на западу тек нешто мање.

Што се Јадранске микроплоче тиче, постоје три модела њеног гибања, сваки донекле различит од друга два јер је незгодно сеизмолошки проучавати нешто чији је највећи дио на морском дну на дубини од стотина и стотина метара. 

Према једном моделу Јадран се судара с Еуропом скоро точно у смјеру сјевера, док се према друга два на сјеверном дијелу, око Ријеке, с еуропском плочом туче директно према сјеверу, а уздуж обала Далмације, Црне Горе и Албаније у смјеру сјевероистока.

Па кад се све ово стави на папир, види се да је Јадран окружен Апенинима, насталима по рубу Јадранске микроплоче гдје се сусреће с Афричком плочом, на сјеверу Алпама, а уздуж Балканског полуотока Динаридима иза којих се пружа Панонска низина. Јадран је, дакле, стијешњен са свих страна, с југа га притишће афрички континент, са сјевера еуропски, како то описују и студенти с Геодезије у Загребу, али и одличан релативно свјеж приказ стања Министарства сигурности БиХ. 

Па кад се у тако нагужваној ситуацији било што било гдје покрене, долази до дрмања на све стране. Гдје је најгоре, показују карте с уцртаним потресима по Хрватској и БиХ у протеклих стотињак година, те карта РХ с осјенчаним подручјима највећег ризика у нашој земљи што се тиче потреса.

Само, на тој карти видимо да је као врло ризично подручје означен и Загреб, односно комплетно подручје подно Медведнице. Како је то могуће кад је Загреб тако далеко од свих тих динарских планина које су настале набирањем, практично гужвањем тла у висину неријетко и дебело преко 1000 метара по линији по којој се Јадранска микроплоча угурава под Еуроазијску плочу? Ријеч је о томе да, како се Јадран полако, а то је нешто мање од једног центиметра годишње, гура под континенталну плочу, и та континентална плоча помало напреже. Па је тако, тијеком пустих милијуна година, подно Медведнице дошло до стварања онога што се, на одушевљење становника главног града Хрватске, зове "Загребачки расјед".

Ако кренете од Керестинца на сјевероисток до западних загребачких предграђа, па се запутите равно на исток точно по Илици све до Максимира, а онда наставите према Сесветама, е то је точно то. Ту се налази још неколико мањих расједа, попут онога који се пружа скоро правоцртно од Свете Недеље преко Маркушевца, Кашине и до Светог Ивана Зелине. Одједном постаје јасно зашто је потрес од 9. студеног 1880. у 7 сати 33 минуте и 50 секунди ујутро тако темељито развалио Загреб  Том потресу жариште је било на дубини између 10 и 15 километара. Дијаграми анализа дубина на којима су настајали ти потреси показују да се најгоре ствари по Загреб догађају на дубини између 5 и 10 километара. Осим 1880., Загреб је сеизмички најрасплесанији био још 1190., те 1905. и 1906. године. А другдје?


У зони Стон-Метковић најгоре је било 1479., с потресом који је био интензитета од чак 9 по Мерцаллију. Сличне разорне потресе Задар је трпио, судећи по повијесним записима, у13., 14. и 15. стољећу, те опет у 18. стољећу. Подручје од Биокова до Хвара своје златно раздобље потреса трпјело је у другој половици 20. стољећа. Но, кад би се ишло издвојити данас најосјетљивија подручја Хрватске на потресе, било би то подручје, у првом реду, око Стона и према Метковићу, затим подручје између планина Мосор и Биоково, те подморје око Јабуке. Министарство сигурности БиХ доноси у свом прегледу још једну врло занимљиву карту.

Прочитајте више на: хттпс://www.еxпресс.хр/знаност/сплит-загреб-ријека-осудени-на-потресе-и-унистење-23772 - www.еxпресс.хр


 


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.