Славој Жижек о Пусс Риот: Право богохуљење

Нјихова порука је: Идеје су важне. Оне су концептуалне умјетнице у најплеменитијем смислу те ријечи: умјетнице које отјеловљују Идеју. Због тога носе маске: маске де-индивидуализације, ослобађајуће анонимности. Порука њихових маски је да није важно ко је од њих ухапшен – оне нису појединци, оне су Идеја. И због тога су оне таква пријетња: лако је затворити појединце, али покушајте затворити Идеју!

Slavoj Žižek / 08. август 2012

Чланице бенда Пусс Риот оптужене су за богохуљење и мржњу према религији? Одговор је једноставан: право богохуљење је сама оптужба државе, која формулише као кривично дјело мржње према религији нешто што је очигледно био политички чин протеста против владајуће клике. Сјетите се Брехтове старе доскочице из Опере за три гроша: “Шта је пљачкање банке у поређењу са оснивањем нове банке?”

 

алл Стреет нам је 2008. године дао нову верзију: шта је украсти неколико хиљада долара, за шта починилац иде у затвор, у поређењу са финансијским спекулацијама које остављају десетине милиона људи без домова и уштеђевине, а које су затим награђене државном помоћи у невјероватно великодушном износу? У Русији имамо другачију верзију, од моћне државе: Шта је мала опсцена провокација бенда Пусс Риот у цркви у поређењу са оптужбом против Пусс Риот, том огромном опсценом провокацијом државног апарата који се руга сваком појму честитог реда и закона? Да ли је чин Пусс Риот циничан? Постоје двије врсте цинизма: огорчени цинизам угњетаваних који разоткрива хипокризију оних на власти, и цинизам самих угњетавача који отворено крше принципе које су сами прокламовали. Цинизам Пусс Риот је овај први, док је цинизам оних на власти – зашто не назвати њихову ауторитарну бруталност Прицк Риот — од оне друге, много опасније врсте. Давне 1905. године, Лав Троцки окарактерисао је царску Русију као “злоћудну комбинацију азијског бича и европске берзе.” Овај опис све више пристаје данашњој Русији, зар не? Он најављује долазак нове фазе капитализма, капитализма са азијским вриједностима (које, наравно, немају никакве везе са Азијом, већ са анти-демократским тенденцијама у данашњем глобалном капитализму). Ако схватимо цинизам као сурови прагматизам моћи који се потајно смије властитим принципима, онда су Пусс Риот оличење антицинизма.

 

Нјихова порука је: Идеје су важне. Оне су концептуалне умјетнице у најплеменитијем смислу те ријечи: умјетнице које отјеловљују Идеју. Због тога носе маске: маске де-индивидуализације, ослобађајуће анонимности. Порука њихових маски је да није важно ко је од њих ухапшен – оне нису појединци, оне су Идеја. И због тога су оне таква пријетња: лако је затворити појединце, али покушајте затворити Идеју! Паника оних на власти – испољена њиховом невјероватно претјераном бруталном реакцијом – је стога потпуно оправдана. Што они буду бруталније дјеловали, Пусс Риот ће постати важнији симбол. Већ сада је резултат репресивних мјера тај да су Пусс Риот постале познате широм свијета. Света дужност свих нас јесте да спријечимо да храбре чланице бенда Пусс Риот плате својом кожом цијену тога што су постале глобални симбол.

 

Текст је објављен на Цхтоделат Нес

 

За БУКУ превела и прилагодила Милица Плавшић

 


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.