Славимир Стојановић: ГОВОР МРЖЊЕ

Говор мржње нам је свима на врх језика.

BUKA portal / 23. децембар 2020

 

Пре нешто више од месец дана контактирао ме мој добри друг Александар Трифуновић, оснивач алтернативне медијске платформе Бука из Бање Луке, са идејом да се укључим у пројекат регионалне кампање против говора мржње. Наравно, пристао сам без размишљања. Тај пројекат је још увек у настајању, укључен је читав тим балканских креативаца, духовитих и луцидних, онаквих какви само овде могу да порасту.

Моје учешће у том пројекту је стварно минимално, на нивоу типографије, избора фонта и комбинације боја. Међутим, колико год мало ангажовање било, покренуло је неке креативне процесе који су деценијама чекали да се активирају.

Говор мржње је нешто на шта смо се нашом друштвеном несмотреношћу навикли као на матерњи језик. Живимо у култури где су бабе и деде разнежено подносиле рапорт нашим родитељима да спавамо к’о заклани, а нама данас није страно да уместо Волим те, из милоште кажемо Једи говна.

Улога графичког дизајна у свакодневном животу далеко је већа него што претпостављамо. Као професора ове комуникацијске дисциплине, суштински ме занима како на разноврсност порука, нијанси компоновања слике, илустрације, фотографије и текста, реагују нове генерације талената.

Својим студентима треће и четврте године на Факултету примењених уметности у Београду, као и на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, поделио сам задатак из дизајна плаката на тему говора мржње. Њих преко педесет послало је скице које смо после недељу дана разматрали на уобичајеним онлајн консултацијама. Многима од њих није било јасно шта је уопште говор мржње. Многи од њих помешали су говор мржње са слободом говора.

Мојој генерацији је потпуно јасно зашто су збуњени.

На нама је да им објаснимо.

Говор мржње нам је свима на врх језика.

За неке од студената било је као да пушачима дате да раде плакате за кампању против пушења.

Истовремено мучно и лековито.

А неки су једва дочекали да проговоре, јер су га на својој кожи осетили.

За то служи креативност. Да кажемо шта нас мучи или радује и тако укључимо остале који о томе размишљају, а не умеју да се изразе, у колективни процес исцељења са циљем бољег, племенитијег и надахнутијег друштва.

Када сам после три недеље сакупио студентске радове на гомилу, схватио сам да пред собом имам материјал за једну озбиљну и инспиративну онлајн изложбу. Поред тога, те недеље сам одржао предавање на престижној Сцхоол оф Висуал Артс у Њујорку са све консултацијама и вредновањем текућих пројеката њихових студената. То ми је додатно потврдило потребу за промоцијом наших вансеријских талената који су, притиснути околностима у којима се овде већ деценијама живи, далеко способнији да из себе исцеде свеже, директне и супериорно луцидне комуникацијске идеје.

Ово је она ситуација у којој се дешава инверзија природног следа догађаја – сада сам ја, њихов професор, тај који се, да би видео даље, пење на њихова млада талентована рамена.

Све што су желели да кажу налази се у њиховим плакатима.

Уживајте.

Славимир Стојановић, професор

 

Више радова на ОВОМ линку


Бука препорука

Кампања против говора мржње

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.