Сибир: Залеђени пас стар 18000 година шокирао је научнике

Карика која је нодостајала

BUKA portal / 30. новембар 2019

Младунче је имало свега два мјесеца кад је умрло, а потјече из рода канида у које спадају и вукови и пси те је засад нејасно којој од те двије врсте припада. Но, стање у којем је пронађена животиња је невјеројатно очувано, до те мјере да су знанственици били шокирани угледавши крзно, нос и зубе потпуно нетакнуте, пише ИФЛ Сциенце. За сада је метода ДНК секвенцирања показала нејасне резултате у утврђивању точне врсте младунчета, а знанственици сматрају како би овај примјерак сачуван у сибирском пермафросту могао садржавати еволуцијску карику која нам је недостајала – између вука и модерног пса. Захваљујући радиокарбонском датирању, знанственици су могли утврдити старост штенета кад је умрло као и чињеницу да је оно залеђено већ око 18 тисућа година. Анализа генома показала је како је ријеч о мушком младунчету.

Zaleđeni pas u Sibiru | Author: SERGEY FEDOROV

Истраживач Даве Стантон из Центра за палеогенетику у Шведској рекао је за ЦНН да је издвајање ДНК показало да животиња може потјецати из популације која је заједнички предак и паса и вукова. Друга истраживачица из центра, Лове Дален објавила је тwеет с питањем “је ли ово најстарији пас икад пронађен?”, а знанственици ће наставити с секвенцирањем ДНК и сматрају да би налази могли открити много о еволуцији паса.

Штене је добило име “Догор”, што на јакутском језику значи “пријатељ”, а уједно је и почетак питања “пас или вук?” Сматра се да сувремени пси потомци вукова, али расправа се још увијек води око тога када су пси били припитомљени.

Zaleđeni pas u Sibiru | Author: SERGEY FEDOROV

Студија објављена 2017. сугерирала је да се припитомљавање могло догодити прије 20.000 до 40.000 година. Пермафрост скрива још пуно тајни Приче о климатским промјенама често нам показују колико је наш еколошки сустав крхак. Посебно брине и извјешће УН-а које показује да милијуну биљних и животињских врста пријети изумирање. Но у случају неких, отапање ледених капа и пермафроста показују и невјеројатну причу о биолошкој отпорности.  На све топлијем Арктику знанственици проналазе организме, залеђене и оне за које се мислило да су мртви стољећима, који могу дати нови живот. Ти “зомбији из леденог доба” крећу се од бактерија до вишестаничних организама, а њихова издржљивост показује и како је могуће преживјети у тим увјетима. 

Otapanje

Татјана Вишиветскаја са Свеучилишта Теннессее у дубинама сибирског пермафроста тражила је једностаничне организме из раздобља леденог доба. Вратила је милијуне година старе бактерије у живот на Петријевој здјелици. Прошле је године њезин тим дошао до “случајног открића”, оног са мозгом и живчаним системом, који је у потпуности уништио њихово разумијевање екстремне издржљивости. 

У потрази за једностаничним организмима, који једини могу преживјети закопани у пермафросту, међу слабашним бактеријама и амебама било је дугих, сегментираних црва, облића. Због тог открића били су јако изненађени и узбуђени,  јер су то била најкомплекснија бића која су пронашли у тако дубоком леду. 

Извор: еxпресс.хр


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.