СЕОБЕ Колико кошта када брачни пар са двоје дјеце напусти нашу земљу?

Од водећих људе ове земље ово нећете чути, јер би онда ваљало признати да овдје није добро и да људима треба понудити бољи живот, боље пословне прилике и атмосферу у друштву.

Tatjana Čalić / 03. новембар 2019

Када један човек са завршеном средњом школом оде у иностранство, наша држава остаје сиромашнија за минимално 100 хиљада КМ - колико је уложено у његово подизање и школовање. Уколико из земље оде факултетски образована особа, додатних 5-6 година школовања и подизања те младе особе, друштво у цјелини плаћа још 100-тињак хиљада КМ.

Ово је показало истраживање које је урадио Аднан Феризбеговић, магистар електротехнике, на основу доступних статистичких података и истраживања рађених у региону, а основни циљ му је био да дође до рачунице колико БиХ губи одласцима људи са ових простора, јер саме државне институције никада за сходно нису нашле истражити ово питање.

Економиста Фарук Хаджић отишао је корак даље и израчунао колики су порески губици због исељавања. Као примјер је узео четверочлану породицу са једним запосленим.

Хипотетички је узео да се иселило 160.000 особа, те да је од ових особа 40.000 радника, а остали су чланови породице. Такође, узео је да су се они равномјерно исељавали током пет година - 8.000 радника годишње, чиме се добије колико мање доприноса је прикупљено те године, колико је смањена потрошња на нивоу економије и колико је мање прикупљено ПДВ-а.

На крају је добио минимални чисти порески губитак од преко 1,2 милијарде КМ због исељавања радне снаге у пет година. 

Број је, додао је Хаджић, у стварности  вјероватно пуно већи, јер је у питању конзервативни приступ, који укључује 40.000 радника (остали чланови породице), плату од 600 КМ и мултипликатор потрошње од 5.

“Анализа је урађена како би се показало да је економски, а и порески губитак много већи због одласка људи из земље него што би био да су се пореским олакшицама и растерећењима задржали грађани у држави. Са сваком наредном годином негативни макроекономски ефекти биће све израженији”, појаснио је Хаджић.

Ако ове анализе примијенимо на посљедњи извјештај Свјетске банке, који каже да половина грађана рођених у Босни и Херцеговини, прецизније њих 49,5 посто, у њој више не живи, и да висококвалификоване особе чине 55 посто укупног броја емиграната из БиХ, тек онда се виде праве размјере катастрофе коју са собом носи одлазак становништва. 

Ту су, наравно, и губици које је немогуће исказати у новцу.

Они су непроцјењиви и њихова штета је немјерљиво већа - што се више становништва исели, мање су шансе за опоравак привреде, урушава се домаће тржиште радне снаге, одлив кадра попут љекара, инжењера, научника, већ сада је ненадомјестив. Надаље, људи који одлазе из БиХ не стварају у њој породице, не доприносе знањем, стручношћу или иновацијама својој земљи, него неким другим државама, а наша додатно сиромаши у у сваком смислу.

Од водећих људе ове земље ово нећете чути, јер би онда ваљало признати да овдје није добро и да људима треба понудити бољи живот, боље пословне прилике и атмосферу у друштву.

Оваква ситуација им заправо и иде наруку - на овај начин фиктивно смањују незапосленост, елиминишу могућу конкуренцију, али и штрајк, бунт. То су људи који не мисле на будућност ове земље,  за њих је битно само овдје и сада - њихова позиција.
 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.