Сексуално узнемиравање на радном мјесту: Ни код куће жене нису сигурне од насиља којег трпе од својих надређених или колега

Патријархалне норме и родне улоге које су нам додијељене, али и сама стигматизација жртве сексуалног узнемиравања на радном мјесту спрјечавају жене да отворено говоре о својим искуствима

Maja Isović Dobrijević / 27. октобар 2021

Foto: Ilustracija

 

Хелсиншки парламент грађана Бањалука покренуо је онлине кампању против сексуалног узнемиравања на радном мјесту. Ова кампања има за циљ информисање грађана и грађанки о присутности и облицима сексуалног узнемиравања на радном мјесту, законима који га кажњавају и начинима на које жртве могу пријавити дјела сексуалног узнемиравања.

Према доступним подацима и истраживањима, већина испитаница није била свјесна да је сексуално узнемиравање на радном мјесту кажњиво те који су облици сексуалног узнемиравања.

Свјетлана Рамић Марковић, из Хелсиншког парламента грађана Бањалука каже да је сексуално узнемиравање свеприсутно у бх. друштву, од ласцивних добацивања на улицама,  двосмислених порука приликом запошљавања, па и слања експлицитних садржаја путем официјелног маила за вријеме и након радног дана.

„Све су то облици сексуалног узнемиравања са којима се дјевојке и жене свакодневно суочавају. Према посљедњим истраживањима Хелсиншког парламента грађана о присутности родно засноване дискриминације на тржишту рада које је обухватало и дубинске интервјуе са жртвама родно засноване дискриминације, чак 40% жена је свакодневно изложено неком облику сексуалног узнемиравања на радном мјесту, у односу на 21.1% мушкараца, истраживање ће у цјелости бити објављено крајем 2021. године. Од свих жена које су жртве сексуалног узнемиравања на радном мјесту, 82,6% је изјавило да је починитељ мушкарац, а 15% има искуство са мушкарцима и женама као починитељима. Тако су нпр. жене најчешће изложене сексуалним гестама, шалама, непримјереним звуковима као што је звиждање, чак 38% жена, у односу на 19.5% мушкараца. Такође су жене подложније добијању експлицитног садржаја путем маила, друштвених мрежа, СМС порука од својих надређених или колега, у односу на мушкарце, а 13% жена је добило бар једну експлицитну поруку од свог надређеног као што је позив на сексуални однос или експлицитну фотографију и сл., у односу на  5,5% мушкараца. Наши налази биљеже и пораст дијељења овог садржаја за вријеме трајања пандемије ЦОВИД 19, када је велики број становништва радио од куће. Дакле, ни код куће жене нису сигурне од насиља којег трпе од својих надређених или колега“, каже за БУКУ Свјетлана Рамић Марковић и додаје да је други најчешћи облик сексуалног узнемиравања представља физичко узнемиравање, односно додиривање и слично.  

Свјетлана појашњава да је сексуално узнемиравање сваки нежељени облик вербалног, невербалног или физичког понашања полне природе којим се жели повриједити достојанство особе или групе особа, или којим се постиже такав учинак, нарочито кад то понашање ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће или увредљиво окружење. Односно, узнемиравање због полних (вањских, физичких или биолошких) карактеристика особа мушког односно женског пола.

„Уколико се сексуално узнемиравање деси или дешава на радном мјесту, жена може да покрене интерну процедуру, као што је дисциплински поступак, против колеге/надређеног, наравно уколико постоји правна заштита унутар фирме илли компаније у којој ради. Такође, жена може да пријави такво нежељено понашање надлежној инспекцији рада међутим врло често се дешава да инспекција одбија поступити у складу са својим надлежностима, наводећи како је утврђивање је ли се родно засновано насиље стварно догодило или не на судовима, а терет доказивања је на послодавцу. Инспекција рада се углавном не сматра надлежном да изриче мјере послодавцу што је велики проблем прије свега јер по налазима нашег истражиња испитаници/е су углавном наводили инспекцију рада као мјесто на којем би се требала пријавити дискриминација на раду (51% жена, 49% мушкараца). Друга најпознатија институција је Институција омбудсмана, па полиција. Међутим, сваки десети испитаник/ца (9% жена и 10% мушкараца) не зна гдје пријавити родно засновану дискриминацију ако се то догоди”, каже наша саговорница.

Ту су и бесплатни СОС телефони 1264 за РС и Брчко Дистрикт и 1265 за ФБИХ, који су активни 24х, путем којих  се жртве насиља у породици прије свега, али и жртве других облика родно заснованог насиља какво је и сексуално узнемиравање могу такође добити психолошку подршку, информације о заштити својих права и процедурама заштите права пред институцијама.

 

 

Свјетлана напомиње да раднице у БиХ нису свјесне постојећег законодавног оквира и што је најпоразније, ријетко из прве препознају дискриминацији на темељу пола иако са сигурношћу знају да она није допуштена на тржишту рада.

”Због тога је важно проводити овакве и сличне кампање како би се подигла свијест међу радницама да науче препознати и пријавити сексуално узнемиравање уколико се оно деси.  На жалост, велики број радница, у страху да не изгуби посао трпи насилно понашање, а свеопште неповјерење у рад институција као и стереотипи и стигматизација, те недостатак подршке од радних колега/ица и друштва у цјелости не доприноси побољшању ситуације. Статистика о броју пријављених случајева сексуалног узнемиравања нам не иде у прилог… Према доступним подацима у првих осам мјесеци ове године тужилаштвима у РС је пријављено само шест дјела полног узнемиравања што је упола мање у односу на претходне године (2018, 2019. и 2020. је било 15 случајева) што говори да жртве, на жалост још увијек у тишини трпе насиље”, каже Свјетлана.

Облици сексуалног узнемиравања:

-  Вербално: шале са сексуалним конотацијама, добацивања, коментарисање  и оцјењивање физичког изгледа, потицање разговора о интимним или сексуалним темама, позиви на сексуалне активности, флертовање,...

-  Невербално: гесте, симулације, покрети, звукови, ласцивни погледи, показивање полних органа, слање електронске поште са сликовним садржајима сексуалне природе и сексуалним коментарима

-  Физичко: додиривања, додиривање интимних дијелова тијела, „случајни додири“ као што су непожељни загрљаји или додири рукама око струка, штипање, миловање, ударање, стискање, чешкање друге особа; условљавање полним односом што је најчешћи примјер код унапређења или код тражене повишице.

На крају Свјетлана каже да патријархалне норме и родне улоге које су нам додијељене, али и сама стигматизација жртве сексуалног узнемиравања на радном мјесту спрјечавају жене да отворено говоре о својим искуствима  и на тај начин у јавном простору проблематизују сексуално узнемиравање.
”Благовремено  препознавање, вођење дневника узнемиравања, уколико се оно понавља жене самостално морају прикупљати доказе јер на жалост жртве су код нас препуштене саме себи, те пријављивање надлежним органима, инспекцији рада прије свега, дисциплинским комисијама уколико оне постоје, синдикатима, полицији, судовима) су први кораци на сузбијању али и превенцији сексуалног узнемиравања. Уколико примјетите да колега у вашој канцеларији сексуално узнемирава вашу колегиницу, немојте да ћутите. Дајте јој подршку, станите на њену страну јер врло често жртве одустају од пријаве насилника јер немају подршку колега/ца и охрабрите је да оваква дјела пријави”, рекла је Свјетлана.

А, што се радног колектива тиче, Свјетлаа истиче да генерално морамо радити на сензибилизацији и едукацији запослених, посебо руководиоца, о присутности и сузбијању родно засноване дискриминације на радном мјесту. Један од начина како превенирати сексуално узнемиравање на раду је и усвајање Смјерница за превенцију сексуалног и родно заснованог узнемиравања и на тај начин заштити жртве путем наведених мјера и поступака од сексуалног и родно заснованог насиља.  

 

 


Бука препорука

Женска права

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.