Рон Хавив, фоторепортер који је биљежио рат у БиХ: Вјерујем у моћ фотографије

"Овдје сам 'порастао' као фотограф, а такођер сам стекао много пријатеља: Босанаца, Косовара, Хрвата, Срба, упознао сам и друге фотографе. Наравно, кроз рад који је вјероватно мој најбољи рад икада, БиХ има посебно мјесто у мом срцу", казао је Рон Хавив у разговору за АА..

Anadolija / 12. мај 2015

Присјећајући се свог боравка у ратом захваћеној БиХ, амерички фотограф Рон Хавив истиче како та земља заузима посебно мјесто у његовом срцу. Хавив је као фоторепортер током сукоба на подручју земаља бивше Југославије сачинио фотографије које су остале као трајни свједок људских страдања те испуниле насловне стране бројних познатих свјетских новина и часописа. Говорећи о њима, Хавив у разговору за Анадолу Агенц (АА) истиче како је у БиХ те земљама региона током рата 90-их година провео скоро пет година. "Овдје сам 'порастао' као фотограф, а такођер сам стекао много пријатеља: Босанаца, Косовара, Хрвата, Срба, упознао сам и друге фотографе. Наравно, кроз рад који је вјероватно мој најбољи рад икада, БиХ има посебно мјесто у мом срцу", казао је Хавив.

 

Једна од најпознатијих фотографија које је Хавив забиљежио јесте фотографија настала у Бијељини, а која приказје војника који ногом удара тијело мртве жене. Међу фотографијама које су обишле свијет јесте и Хавивова фотографија Жељка Ражнатовића Аркана са својом паравојном формацијом "Српска добровољачка гарда“ која је познатија као "Арканови тигрови". Хавив истиче како је и поред великог страха током ратних дешавања успио да остане посвећен свом послу. "Било је јако тешко бити фоторепортер. Мене је Аркан ставио на 'листу за одстрел' због фотографије коју сам направио и било је јако тешко за мене да наставим радити, бојао сам се да ће ме ухапсити. Са друге стране, излагао сам се смрти као и сви други људи, који су у рату, који ходају улицама свог града", казао је Хавив за АА. Додао је како није ни слутио да ће његове фотографије изгладњелих заробљеника у логорима Трнопоље и Мањача код Приједора толико година касније служити као доказни материјал на судовима правде. Хавив додаје како је био један од првих који је успио ући у Бијељину, у логоре Омарска и Трнопоље, у опкољено Сарајеву, Вуковар, а фотографисао је и избјегличку колону у Сребреници.

 

Присјећајући се догађаја којима је присуствовао, додаје како су страхоте рата биле једнаке у земљама регије. "Било је јако тешких тренутака које сам забиљежио. Тешко је одредити само један, али искуства која сам имао током посјете логорима, у раду са 'тигровима' Аркана, тренуци које сам доживио на Косову, Вуковару, то је неодвојиво". Истиче како је корачао ивицом смрти док је држећи у рукама свој фотоапарат присуствовао дешавањима у којима је био потпуно немоћан. "Покушавао сам фотографисати што је било више могуће, али то није увијек било дозвољено. Више пута су ме спријечили у томе. Једном приликом у Вуковару, испред мене су убијали људе веома брзо и ја једноставно нисам могао ни да их спасим и помогнем, нити да фотографишем шта се дешава. Прислонили су пиштољ на моју главу и рекли ми да не смијем. Морам рећи да јако жалим због тога што нисам успио да забиљежим то што се десило тада", казао је Хавив говорећи како га је страх као осјећање пратио од укрцавања на авион у Не орку, по доласку на Балкан, па све до повратка кући. Ипак, како каже, страх га није парализирао, већ га је користио за рад. У тренуцима када је пролазио кроз најгоре догађаје, Хавив истиче како никада није требао бирати између тога да ли ће у одређеној ситуацији поступити као фотограф или прво као човјек. "Прво сам човјек, па тек онда фотограф. Ако постоји шанса и ако сам у ситуацији да некоме помогнем, урадит ћу то. Са друге стране, ако ту има још људи који помажу, ја ћу то фотографисати", казао је додајући како га је кроз свијет фотографије одвувијек водила љубав, али и жеља да помогне. "Веома сам вјеровао у моћ фотографије и увијек сам вјеровао да је тако лакше помоћи људима. Чак и ако једна особа која види моју фотографију, и ако помогне, онда је то успјешно". Хавив каже како је живот посветио документовању сукоба широм свијета. Посјетивши преко стотину земаља, фотографисао је у скоро 25 земаља у конфликту и стањима великих несрећа. Поред БиХ, фотографисао је у земљотресом разореном Хаитију, током демонстрација у Египту када је свргнут Хосни Мубарак. Фотографисао је насиље у Панами, Русији те земљама Африке. "Разлике међу ратовима у свијету постоје, људи су другачији, култура, географски положај, али да будем искрен, запањујућа сличност постоји међу ратовима. Лјуди су, ипак, мотовисани жељама или страховима који понекад могу да буду највећа мотивација", закључује.

 

У разговору за Анадолу Агенц (АА) казао је како је за њега запањујућа чињеница да се БиХ и 20 година након рата још увијек није "опоравила". Ипак, дадаје како увијек воли посјетити земљу у којој има доста пријатеља. Хавив ће данас у Сарајеву у склопу пројекта "Блоод анд Хоне: А Балкан ар Јоурнал" (Крв и мед: дневник балканског рата), отворити изложбу у просторијама Галерије 11/07/95. Кроз фотографије од Вуковара преко Приједора, Сарајева па све до Косова, приказат ће све грозоте које је забиљежио кроз свој објектив.

 

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.