Рамбо Амадеус: Земља је преживјела диносаурусе, преживјеће и људе

“Вежи коња гдје ти газда каже па макар коњ и црко” пуно говори о нашој склоности ка подаништву.

BUKA portal / 06. децембар 2019

Рамбо Амадеус је и даље светски мегацар кад се треба наругати нашој трагикомичној стварности; кад треба критиковати оне пред којима се ћути; кад треба упрти прстом у све те друштвене аномалије због којих се запитамо ко је овде луд. То чини и својим новим песмама, које ћемо уживо чути на великом београдском концерту 26. децембра у Комбанк дворани.

"Дођите на концерт да вам испричам нову епизоду пјесме 'ФАП - временска машина'", позива Рамбо, а биће ту речи и о сераторима који нас окружују, чаролијама евроинтеграција, козјим ушима, зони сумрака и малим огласима, Дарвину... Све те приче делићи су новог албума који ће се звати "Брод будала", а с Рамбом Амадеусом смо тим поводом причали... Па, о бродовима и будалама.

Где плови "Брод будала"? И ко га вози?

Брод будала је човјечанство, а слијепи профит је преузео кормило. Наравно, вриједи и за локал, у својим посебностима и специфичним чаролијама гдје кормилом управља понос, а не компас.

У насловној песми враћате се на народне пословице које су сервиране генерацијама и чије значење, заправо, ретко и доводимо у питање. Која је најглупља пословица у коју људи и даље верују?

“Без муке нема науке” је мој фаворит. Дјецу плаше науком. А наука је забавна и лака - свима који су предиспонирани за њу. Најштетнија је ипак: “Док једном не смркне другом не сване”. Она директно окреће људе једне против других, страховито згодна кад желите да поробите неки регион или народ. “Дивиде ет импера” али невидљиво аплициран изнутра. Маестрално погано и лукаво.

Постоји ли нека за коју се ви хватате у тешким моментима?

“Не липши магарче до зелене траве”. Насмије ме, а то је по некад сасвим довољно да се покренем с мртве тачке. “Аој курче зао господару, а невјерна слуго” - ову сам шибан вјетровима судбине можда смислио сам, Гоогле не даје другу опцију.

Кад смо код "господара" и "слуга", зашто се данас више и гласније не чује "Цар је го"?

Зато што је свеједно. У "пост трутх социетy" је важно тумачење, а не чињенице.

Јесмо ли достигли нови "врх дна"?

Не, све док је мир. Било какав мир је бољи од било ког рата, колико год се ваљали у нашој балканској клоаки међусобних подјела по сасвим погрешним основама.

Чини се да је некима доста ваљања. Студенти, које сте увек подржавали, недавно су изборили да се Синиши Малом поништи докторат. Како ви гледате на то? Има ли наде?

Не подржавам ништа генерално, него од случаја до случаја. Ми често гријешимо, па није лоше имати слуха за младе, њима живот још није раштеловао морални компас. Наше друштво, иако декларативно тежимо европским вриједносима, темељно је американизовано. А у Америци су богаташи спонзори елитних факултета, па могу да добију за себе врећу почасних доктората једним телефонским позивом. И ником то није битно. Ја мислим да је важно да академска заједница очува свој интегритет и критеријуме унутар себе. За нас, обичне смртнике, то није тема, све док из високих школа са танком репутацијом не крену да излазе инжењери, љекари и правници, који не раде као таксисти, него у струци.

Ваши захтеви политичарима од пре неколико година и даље се цитирају. Какве бисте данас захтеве поставили пред власт?

Никакве. Захтјевао бих од независних институција да буду независне. Кад то постану, постаће мање-више свеједно ко је на власти. Само у средњовјековним краљевинама је све зависило од тога је л' Цар устао на лијеву ногу, да л' му је краљица дала ил' није , или му је лични астролог нешто накењао. Цивилизована друштва се држе закона, а независне институције га спроводе. “Вежи коња гдје ти газда каже па макар коњ и црко” пуно говори о нашој склоности ка подаништву.

За шта се вреди борити?

Прво човјек мора да сагледа која су његова увјерења, онда треба да се бори да по тим увјерењима живи. У Вујаклијином ријечнику “ Балканизам” значи ружну навику да надређенима повлађујеш, а да подређене кињиш. Сачувати достојанство у оба односа, према надређеном и према подређеном, први је корак ка цивилизованом друштву. Али никако не треба бркати достојанство и понос. Обавезно изгуглати.

Доста сте присутни на нету. Колика је заправо моћ друштвених мрежа? Мислите ли и ви да су се битке преселиле у виртуелни простор?

Велика. Да.

 

Чини се да је све актуелнија битка за очување Земље. Који је највећи проблем с којим се планета суочава тренутно?

Чињеница да се капитал одродио од човјекове воље. Као самосталан ентитет, са само једним алгоритмом - да се увећава - директно црпи и уништава земаљске ресурсе неопходне за опстанак људског друштва. Људска воља га не може зауставити. Капитал нема титулара - власника. Разлистан је на акције, а млади менагери управљају тим капиталом најбоље што знају, али само са једним циљем - увећање. Ево - највећи загађивачи пластиком на свијету су само двије фирме. Постоји ли механизам да им се забрани продаја њихових бућкуриша у амбалажи за једнократну употребу и тиме спасе океани од загушења пластиком?

 

Мислите ли да би то требало урадити? Имате ли неку идеју која би евентуално спасила свет?

Не знам. Прије ће изумријети људска раса него што ће пропасти свијет, али ни једно ни друго неће тако скоро. На крају крајева, планети Земљи неће ништа бити. Она је преживјела и диносаурусе, па ће и људе. Није диносаурусе истријебио удар метеора, него прождрљивост . Метеор јесте опалио, али да су били пристојни, вриједни, скромни, солидарни, опстали би, не би се у кризи која их је стрефила појели између себе. Претпостављам да ће се у следећих 200 година број људи на планети драстично смањити, а са тиме и потреба за толиким кесама, флашама и димњацима. Не треба то да нас много брине - првобитна људска заједница није бројала више од 100.000 јединки.

 

Шта појединац може да уради?

Много. Да пази шта једе, како се облачи, чиме путује, шта прича, с ким се дружи. Да пази како зарађује и шта купује. Да не троши на глупости и ствари за једнократну употребу. Ментална хигијена за почетак. Да пази шта пушта у своју крхку свијест и како се размножава.

Ви сте, на пример, направили соларну једрилицу. Како сте успели да остварите ту замисао?

Успио сам - случајно, сплетом околности и мојом невјероватном тврдоглавошћу. Херцег Нови, Бока и црногорско приморје су постали центар наутичког туризма. Брод сада мора да ради, заради, отплати себе и почне да доноси - зелени, еколошки профит. Да ради и зарађује, а не загађује. Добро дошли.

*ВАЖНА НАПОМЕНА: Дељење овог садржаја или његових делова на другим порталима није дозвољено и подлеже закону о ауторским и сродним правима.

Извор: Ноизз.рс


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.