Ради "унапређења пословања“ јавна предузећа у БИХ потрошила 18,2 милиона КМ на угоститељске услуге

За четири године јавна предузећа у Босни и Херцеговини потрошила су преко 18,2 милиона КМ на име угоститељских услуга и конзумације јела и пића, показала је прелиминарна анализа пословања 319 јавних предузећа коју је спровео Транспаренцy Интернатионал

BUKA / 20. мај 2020

 

Од тог износа чак 46% потрошиле су три електропривреде у БИХ а тај проценат је вјероватно и већи будући да сва зависна предузећа нису објавила ове податке.

Трошкови репрезентације у јавним предузећима у БИХ су од 2015. до 2018. порасли за 50%, па се 2018. године у те сврхе трошило око 4,6 милиона КМ, док је тај износ 2015. био око 3,1 милион КМ, показују подаци којима располаже база података Транспарентно.ба. Овакав раст долази у периоду када већина јавних предузећа гомила дугове и губитке, иако се трошкови репрезентације по закону правдају само уз услов да су настали ради унапређења пословања.

Према економској класификацији трошкови репрезентације се сврставају као нематеријални трошкови у оквиру пословних расхода. Тако они укључују трошкове репрезентације у пословним просторијама и на сајамским и другим манифестацијама, трошкове угоститељских услуга као што су храна и пиће, трошкове преноћишта и исхране пословних партнера као и трошкове за поклоне.

У пословном свијету представљају сасвим нормалну појаву која отвара врата сарадње са пословним партнерима, али како јавна предузећа најчешће послују са позиције монопола над тржиштем у оквиру којег послују, сврха оволике потрошње је у најмању руку упитна.

Оправданост „трошкова репрезентације ради унапређења пословања“  је још мање видљива ако се у обзир узме да ова предузећа из године у годину биљеже све лошије пословне резултате. Збирни дугови јавних предузећа у БиХ износе око 26 посто БДП-а и то укључује близу 4 посто БДП-а у закашњелим неизмиреним обавезама за порезе и доприносе, показује анализа ММФ-а из 2019[2].


Предузећа из енергетског сектора потрошила 8,3 милиона на репрезентацију

 

Расту потрошње највише доприносе три Електропривреде у БИХ које, без обзира на статус неупитног монопола троше милионске износе на трошкове репрезентације. Од укупно 18,2 милиона колико су за четири године потрошила сва јавна предузећа у БиХ, само су зависна предузећа из састава Електропривреде Републике Српске исказала трошкове репрезентације од 6 милиона КМ. На ово треба додати и трошкове Матичног предузеће Електропривреде РС које одбија да објави податке о пословању, због чега је ТИБиХ  недавно добио судски спор против овог јавног предузећа.

 

 

Финансијски извјештаји Електропривреде Хрватске заједнице Херцег Босне показују да је ово предузеће 2018. године исказало  55% веће трошкове репрезентације у односу на 2016. Ипак највећи износ од преко пола милиона КМ на угоститељске услуге потрошен је у 2015. години, чиме је ово предузеће поставило својеврстан рекорд у цијелој БиХ за период обухваћен овим истраживањем.

 

 

Електропривреда Босне и Херцеговине у овом периоду трошила је између 170 и 230 хиљада КМ годишње на услуге репрезентације. Потребно је нагласити да сва зависна предузећа немају јавно објављене податке о износима које су потрошили у ове сврхе за период који је био обухваћен истраживањем. И поред монопола на тржишту. јавна предузећа из енергетског сектора  су водећа по питању потрошње на угоститељске услуге тако да доминирају на листи 10 највећих потрошача у Босни и Херцеговини. У покушају остваривања боље сарадње са пословним партнерима сектор енергетике је за четири године потрошио преко 8,3 милиона КМ или готово исто колико и сва остала јавна предузећа у цијелој БИХ.

 

На листи првих десет јавних предузећа по просјечној потрошњи на репрезентацију успјела су да уђу и два предузећа из сектора шумарства – ЈП „Шуме Републике Српске“ и „Херцегбосанске Шуме“ Купрес.

 

„Шуме Републике Српске“ по годишњој потрошњи на услуге јела и пића спадају у сам врх јавних предузећа у БИХ па је  2015, 2016 и 2017. издвојило укупно 1.193.889,00 КМ за трошкове репрезентације, од чега је највише потрошено у изборној 2016. години и то 424.404,00 КМ. Огромне трошкове исказују и „Херцегбосанске Шуме“ Купрес и то у периоду када су пословали са губицима  од 2,6 милиона у 2017. и 1,5 милиона у 2018. години.

 

Закони нејасни

Законски је ова област на нивоима ентитета дефинисана на начин да се трошкови репрезентације директно повезују са унапређењем пословања. Тако се у члану 15. Закона о порезу на добит Републике Српске наводи:

Издаци за репрезентацију у вези са пословном дјелатношћу пореског обвезника признају се у износу од 30% од трошкова репрезентације (извођење пословних партнера у угоститељске објекте, на спортске приредбе, у позоришта, трошкови рекреације и слично), под условом да су настали ради унапређивања пословања, да су документовани и да њихов прималац није повезано лице.

На сличан начин се у Закону о порезу на добит Федерације БиХ у члану 12. наводи:

(2) Под порезно признатом репрезентацијом из ставка (1) овога чланка подразумијевају се расходи настали услијед угошћавања пословних партнера, а који су повезани с обављањем дјелатности или успоставом пословне сурадње.

Свако детаљније одређивање о трошковима репрезентације препуштено је интерним актима јавних предузећа. То значи да управа сваког предузећа сама доноси документ којим одлучује шта тачно јесте, а шта није дозвољен трошак репрезентације, како се дефинише повезаност са унапређењем пословања те износ који ће се трошити у ове сврхе. Законски оквир који користи овако нејасне одреднице и недовољно прецизна рјешења јесу важан дио објашњења зашто су трошкови репрезентације у већини јавних предузећа у БиХ у порасту или су неоправдано велики.

Значајан аспект овог проблема сугеришу и претходни резултати мониторинга о тренду пораста потрошње у изборним годинама, што указује на злоупотребу јавних ресурса у политичке сврхе. Управе предузећа у јавном власништву користе недостатак регулативе, те повећавају нематеријалне трошкове свога пословања, често без оправдања. На тај начин јавна предузећа постају канали за финансирање политичких кампања, умјесто генератора развоја инфраструктуре и привредног раста.

Ово потврђују и анализе ММФ-а које говоре да готово половина јавних предузећа није ликвидна и захтијева буджетску подршку.

На основу ових анализа видимо да су енормна повећања износа за репрезентацију у потпуности несврсисходна и непродуктивна, то јест не унапређују пословање. Стога је неопходно детаљније дефинисање законских одредби којим се регулише исказивање трошкова репрезентације и дозвољена потрошња на ове врсте услуга, како би јавна предузећа могла да послују са већим степеном транспарентности и одговорности


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.