Предрасуде и мржња: Кога, колико и када мрзимо?

Нажалост, континуирано свједочимо инцидентима мотивисаним мржњом. Говор мржње у јавној сфери је све чешћи.

Slađan Tomić / 14. мај 2021

 

Мисија ОСЦЕ-а забиљежила је на десетине инцидената почињених из мржње, а предрасуда која је водила до тог инцидента углавном је заснова на етничкој основи. Инциденти почињени из мржње најчешћи су у предизборно вријеме, током комеморација и вјерских празника...

У прва три мјесеца ове године, мисија ОСЦЕ-а у БиХ забиљежила је 35 инцидената почињених из мржње. Након инцидената, стигла је само једна реакција, а на 34 инцидента није било реакција.

Мисија ОСЦЕ-а у Босни и Херцеговини бави се питањем инцидената и кривичних дјела почињених из мржње у склопу праћења проведбе Анекса ВИИ Опћег оквирног споразума за мир у БиХ, и то права избјеглица и расељених особа на повратак у пријератне домове. Од 2013. године, њихов мониторинг у овом пољу је постао свеобухватнији.

Дио доступних података објављују сваког мјесеца у инфографици која пружа најновије податке о свим потенцијалним инцидентима мотивисаним предрасудом који су пријављени полицији, као и о реакцијама на инциденте од стране правосудних и осталих актера у Босни и Херцеговини.

„У складу с подацима из мониторинга Мисије, од 2013. године забиљежено је 1159 потенцијалних инцидената мотивисаних предрасудом (инциденти с једним или више показатеља предрасуда који могу, али не морају бити квалификовани као кривично дјело почињено из мржње према важећем закону) у Босни и Херцеговини. До сада је у 2021. години забиљежено 47 потенцијалних инцидената мотивисаних предрасудом“, каже за БУКУ Халиса Скопљак, савјетница за правна питања, Мисија ОСЦЕ-а у БиХ

БУКА: Јесу ли ово реални бројеви и да ли можемо сумњати да је број инцидената мотивисаних предрасудом већи?

Ове бројке је потребно тумачити с опрезом, јер се процјењује да је ниво непријављивања висок (инциденти који нису пријављени полицији) и неевидентирања (инциденти пријављени полицији, али нису евидентирани као потенцијално мотивисани предрасудом). На основу контаката које Мисија остварује са угроженим заједницама, чини се да је број непријављених инцидената најмање три до четири пута већи од броја инцидената пријављених полицији. Непостојање званичног система прикупљања и евидентирања података који БиХ има обавезу да успостави онемогућава да се сагледа стварни обим овог проблема. Овај и неколико других фактора утичу на квалитет реакција  институција и друштва опћенито на насиље засновано на предрасудама. Важни негативни фактори су нормализација и банализирање предрасудног насиља, који су несумњиво присутни у БиХ, посебно када су у питању мање озбиљни облици оваквог насиља. Међутим, неовисно о тежини предрасудних инцидената, они озбиљно угрожавају појединачну жртву, као и групу којој та жртва припада, али и друштво у цјелини. Жртве се могу плашити нових напада, те се осјећати отуђеним и несигурним. Нереагирање на ове инциденте даље продубљује овакву трауму, остављајући жртве и њихове заједнице незаштићенима, те истовремено подривају повјерење у систем. Посљедице оваквог насиља превазилазе самог починитеља и непосредну жртву. У ствари, овакво насиље има за циљ послати ширу поруку жртви и њеној групи да не припада друштву, да није вриједна или да је, на неки начин, пријетња коју треба уклонити. Зато се насиље засновано на предрасудама назива “кривично дјело поруке”. Ако се не третира озбиљно, насиље засновано на предрасудама може подијелити друштво и постати фактор дестабилизације. Слаба друштвена кохезија у БиХ је нарочито подложна негативним ефектима насиља заснованог на предрасудама, те читаво друштво мора учинити више у борби против овог проблема.

БУКА: Реакција на инциденте почињене из мржње нема или су ријетке, јесте ли задовољни радом институција у рјешавању и превенцији кривичних дјела из мржње?

Одговор на инцидент или кривично дјело почињено из мржње може бити тренутна реакција у облику брзе и темељите истраге и процесуирања од стране правосуђа. Реаговати може и власт или грађани својом јавном осудом. Чак је и важније направити потребне кораке како би се у првом реду овакви инциденти спријечили. Све институције и остали актери у БиХ морају озбиљно схватити значај спречавања и реаговања на инциденте засноване на предрасудама, те заједнички радити на рјешавању овог проблема који негативно утиче на читаве заједнице, од локалног нивоа до нивоа државе.

БУКА: Када кажете нема реакција, како је често случај, на кога тачно мислите? Ко је тај ко треба да реагује?

Надлежни органи дужни су реаговати на ове појаве. Позивамо актере у полицијским и правосудним структурама да подузму све потребне кораке и процесуирају починиоце инцидената мотивисаних мржњом. Они имају обавезу да без одлагања проведу детаљну истрагу догађаја и разоткрију предрасудни мотив који је довео до инцидента. Та обавеза произилази из домаћег законодавства и обавезујућих међународних стандарда. Пропуст надлежних органа да проведу одговарајућу истрагу таквог догађаја доводи у питање законитост и једнакост пред законом, те жртви ускраћује право на праведан исход и признање статуса жртве насиља мотивисаног предрасудом. Такођер је важно да припадници заједнице у којој је дошло до инцидента мотивисаног мржњом виде да им други у заједници пружају подршку и јавно осуђују инцидент. На тај начин, жртва осјећа солидарност других и припадност заједници. Свако може дати свој допринос и помоћи у овом смислу. Ови једноставни кораци, које је лако направити, имају важан позитиван утицај на заједницу, те доприносе стварању јединства и повезаности између различитих група унутар ње. Уз то препоручујемо да надлежни органи у БиХ подузму конкретне кораке у погледу стварања повољне атмосфере за дијалог на нивоу заједнице, у циљу превладавања негативних посљедица говора мржње и спречавања инцидената мотивисаних мржњом. То је пријеко потребно савременој БиХ, која се још увијек бори са постконфликтном праксом дискриминације и негативне реторике, која још више продубљује јаз између различитих националних, вјерских и других група.

БУКА: Колико је прошле године било пресуда због почињења кривичних дјела из мржње?

Током 2020. године, правоснажно је окончан само један предмет који је био квалификован као кривично дјело почињено из мржње. Од 2013. године, судови у БиХ окончали су седам предмета који су у складу са важећим законима квалификовани као кривична дјела почињена из мржње. Тренутно се води један поступак за кривично дјело почињено из мржње. Осим тога, од 2013. године окончано је 27 предмета за кривично дјело изазивања националне и вјерске мржње (криминализовани облик говора мржње), а у шест предмета са овом квалификацијом поступак је још увијек у току.

БУКА:  Да ли је лако доказати да је одређено дјело почињено из мржње?

Након што се инцидент догоди, веома је важно да се у циљу разоткривања мотива проведе детаљна истрага. Кривична дјела из мржње састоје се од два елемента: основног кривичног дјела и дискриминаторног одабира жртве на основу неке њене карактеристике. У циљу доказивања, неопходно је провести детаљну истрагу, како за основно дјело, тако и за други елемент – предрасуду као побуду за извршење дјела. Бројни су индикатори који могу помоћи да се препозна предрасудни мотив и на тај начин усмјери прикупљање  доказа. Што се тиче сложености доказивања, илустрације ради, од укупно седам окончаних предмета са квалификацијом кривичног дјела почињеног из мржње, шест је окончано осуђујућом пресудом. Само је један предмет окончан ослобађајућом пресудом. Поређења ради, у предметима квалификованим као кривично дјело изазивања мржње (говор мржње) уочен је мање успјешан исход кривичног гоњења, јер је од укупно 27 кривичних предмета, девет окончано ослобађајућом пресудом.  

БУКА: Да ли су законска рјешења довољно добра за кажњавање говора, инцидената и кривичних дјела почињених из мржње?

Постојећи законодавни оквир за процесуирање кривичних дјела почињених из мржње у БиХ је довољан за успјешно кривично гоњење починилаца ових дјела. Он је концептуално сличан законодавном оквиру других држава, и садржи дефиницију којом се прецизира шта се сматра кривичним дјелом почињеним из мржње, као и одредбе о строжем кажњавању ове врсте кривичних дјела. Раније споменути омјер успјешности кривичног гоњења показује да је законски оквир по свему судећи адекватан, иако се ријетко примјењује у пракси. Проблем лежи у његовој примјени. Оно што се на први поглед чини као кривично дјело из мржње обично не бива обухваћено одговарајућом истрагом, због чега долази до процесуирања основног кривичног дјела, док се из истраге испуштају елементи који се односе на потенцијални предрасудни мотив.

У недостатку општеприхваћене дефиниције говора мржње, говор мржње се обично дефинира у складу са Препоруком Комитета министара Вијећа Европе, која под појмом говора мржње подразумијева „све облике изражавања којима се шире, распирују, потичу или оправдавају расна мржња, ксенофобија, антисемитизам или други облици мржње темељени на нетолеранцији, укључујући ту и нетолеранцију изражену у облику агресивног национализма и етноцентризма, те дискриминација и непријатељство према мањинама, мигрантима и особама имигрантског поријекла.“.

Говор мржње није заштићен правом на слободу изражавања које је гарантовано Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода. Уживање у слободи изражавања подразумијева дужности и одговорности, али и ограничења која прописује држава. Ограничења морају бити прописана законом, те морају бити оправдана и нужна у демократском друштву. У БиХ, законодавац се на сва четири нивоа опредијелио за криминализацију говора мржње кроз одредбе о изазивање националне и вјерске мржње. У Републици Српској недавно су усвојене измјене и допуне кривичног законика којима се кроз ову одредбу стварају претпоставке за бољу заштиту ширег спектра група у друштву. Имајући у виду чињеницу да кривично гоњење говора мржње захтијева задовољење критерија законитости, пропорционалности и оправданости, процесуирање предмета ове врсте може бити захтјевније и сасвим сигурно захтијева врло детаљно и квалитетно образоложење.

БУКА:  Водите евиденцију о кривичним дјелима из мржње због предрасуда на националној, полној основи, припадности ЛГБТ заједници… Која предрасуда је доминантна?

И даље су етничка, односно вјерска припадност заштићене карактеристике које су најчешће предмет напада (при чему конститутивни народи у БиХ, тј. Бошњаци, Хрвати и Срби, у великој мјери преовлађују). Број инцидената забиљежених током 2020. године је био веома сличан претходним годинама. Ту чињеницу треба тумачити са опрезом, због претходно поменутог високог постотка непријављених случајева, као и због утицаја пандемије ЦОВИД-19. Број случајева физичког насиља и вербалних напада се значајно смањио, што може бити у директној вези са мјерама физичке дистанце наметнутим као одговор на пандемију. Са друге стране, број случајева оштећења имовине и скрнављења вјерских објеката и гробаља се повећао. Заједнице у којима велики број припадника неког конститутивног народа живи у мањини и заједнице са израженом насилном ратном прошлошћу биле су подложније инцидентима. Уопштено говорећи, Мисија је запазила да се повећа број инцидената догађа у предизборном периоду, током комеморација и током прославе вјерских и других празника. Без обзира на то, огромна већина пријављених инцидената остаје у предистражној фази, што указује на веома изражену некажњивост. Само мали број инцидената из те фазе пређе у кривични или прекршајни поступак.

БУКА: Кључни фактор у борби против инцидената почињених из мржње је суочавање с проблемом предрасуда, чији је то посао?

Нажалост, континуирано свједочимо инцидентима мотивисаним мржњом. Говор мржње у јавној сфери је све чешћи. На свим припадницима босанскохерцеговачког друштва је да се суоче са проблемом предрасуда и да заједнички раде на утврђивању одговорности. Као што је раније наглашено, надлежне власти имају примарну одговорност, али је проактивна улога других актера, као што су организације цивилног друштва и грађани, од кључне важности. Приступ том питању треба да буде заснован на информацијама и чињеницама. То треба бити дугорочан и континуиран напор којим се комбинује дјеловање различитих сектора у друштву, почевши са породицом, а посебно у оквиру образовног сектора. Само континуиран и заједнички осмишљен приступ може донијети одрживе резултате.

БУКА: Да ли политичке фигуре у БиХ креирају атмосферу у којој је мржња пожељан дио комуникације?

Мисија ОСЦЕ-а у Босни и Херцеговини континуирано исказује забринутост због реторике подјела од стране политичара, којима се ствара непријатељска атмосфера. Етничке или вјерске подјеле, величање ратних злочинаца и негирање геноцида и ратних злочина иду руку под руку са насиљем заснованим на предрасудама, чиме се заједнице и даље раздвајају и живе у страху једне од других, а што помаже да се пажња грађана скрене са озбиљних свакодневних проблема, као што су незапосленост, лоше здравство и неквалитетни услови живота. Апелујемо на све званичнике у БиХ, као и на све грађанке, грађане и групе, да препознају опасност коју представља говор мржње, да према њему искажу нулту толеранцију и да креирају окружење повољно за изградњу повјерења и постизање напретка за све у БиХ.


Бука препорука

Кампања против говора мржње

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.