ПИТАЛИ СМО СТРУЧЊАКЕ Колико су најновије објављене концентрације пиралена опасне по здравље грађана Бањалуке?

Афера "пирален", односно опасно уље у кругу "Инцела" у Бањалуци, поново је данас враћено у фокус јавности након што је Еколошка инспекција града Бањалука обајвила резултате анализа рађених у октобру и новембру ове године.

Tatjana Čalić / 13. децембар 2019

 

Резултати анализе показују да вриједност пиралена на појединим мјестима у кругу "Инцела" износи чак и до 6.722,49 милиграма по килограму!

Када  је ријеч о пиралену, опасностима и ризицима, ту немамо више шта додати. Од марта мјесеца па до јуна, могли смо читати бројне текстове о овом проблему.

Обзиром да су ово до сада највеће објављене концентрације, од сручњака смо покушали добити одговор колико је оволика концентрација опасна за здравље грађана Бањалуке, има ли разлога за бригу и отварају ли ови резултати нека нова питања и сумње.  

Душица Пешевић, шефица Катедре за заштиту животне средине Природно- математичког факултета Бањалука, одмах на почетку разговора за Буку каже да су добијене концентрације изузетно високе, али да не смијемо правити грешку коју већина ради  - упоређивати их са 0,2 милиграма по килограму колико је дефинисано Правилником о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у пољопривредном земљишту. Разлог томе је да није у питању пољопривредно, већ индустријско земљиште.

 “Круг Инцела није пољопривредно земљиште, то је индустријска зона. У индустријским зонама су дозвољене много веће концентрације, нажалост ми немамо Правилник који то регулише”, истакла је Пешевић, наводећи да друго питање које се намеће јесте гдје су ове високе концентрације измјерене, да ли је ријеч о локацији на којој је дошло до истицања пиралена или пак није. Надаље, наводи да је неопходно извршити мјерења у ваздуху, али и ван зоне Инцела, јер то подручје је насељено, а има и башти.

“Негдје у медијима сам прочитала да је узоркована једна риба, двије биљке, али то је свакако недовољно да би се могло рећи да ли је безбједно или није конзумирати рибе или биљке. Морамо бити опрезни јер је познато да је пирален токсичан, канцероген, да има мутогена и тератогена својства. Добро је ако није утврђено присуство пиралена у већим концентрацијама у подземним водама, али не заборавимо да постоји и површинско спирање и њега не смијемо губити из вида.  На крају, једино могуће рјешење је да се уклони контаминирано земљиште и вјерујем да се иде у том смјеру”, рекла је за Буку Пешевић.

Мишљење професорице Пешевић дијели и Предраг Илић, директор Института за заштиту и екологију РС. Кључно је каже, провјерити концентрације у ваздуху, земљишту ван круга Инцела, као и да ли постоји потреба за још дубљим анализама.

Када  је ријеч о пиралену, опасностима и ризицима, посљедњих мјесеци више пута је говорила професорица са Факултета за екологију на Независном универзитету у Бањалуци проф. др Слободанка Павловић.

Каже да су најновије објаве еколошке инспекције само отвориле нова питања.

Као прво, зашто се чекало скоро више од пола године да се изађе са оваквим подацима? Надаље, наводи да се овакве анализе не раде на теритиорији БиХ - најближе акредитоване лабараторије се налазе у Загребу, а ако се користе процедуре „убрзане анализе“, више ћете платити, али ћете имати податке у року од 2 до 5 дана.

„Стварно ми није јасно одакле толика дискрапанција у добијеним резултатима. Да ли је неко раније заборавио додати једну нулу на оне вриједности од 3000 преко вриједности или су сада ставили једну нулу вишка или ставили зарез гдје не треба?

"Коме сада вјеровати? Да ли се то ради да се наруши кредибилитет фирме које је раније била задужена за те анализе и извјештавања? Да ли се жели скренути пажња са нечега другог? Да ли је инспекција коначно одлучила изнијети праве податке и обавијестити грађане о правом стању ове, свима нам познате катастрофе. Да ли ћемо коначно добити праве информације или се опет морамо удруживати и сами предузимати неке кораке?“, питања су која је поставила Павловић.

На крају је поновила своје ријечи изречене у мају за наш портал: „Апелујем на наше власти да се донесу хитне процедуре за реаговање у оваквим опасним и кризним ситуацијама. Не можемо дозолити да администрација и разни тендери успоравају рјешавање ових и сличних хитних проблема који угрожавају, не само земљиште и околину, већ првенствено  и здравље наших грађана!  Замислите када би се и пожару приступало на тај начин. Банализујем … Гори постројење у Инцелу, чекајте прво да утврдимо колико воде имамо, са које стране вјетар дува, која врста материјала за гашење ће се користити, имамо ли адекватне особе да то утврде, а шта то гори, требамо ли користити посебну заштиту за ватрогасце, колико да их пошаљемо … Знају се процедуре и дјелује се одмах кад је хитноћа у питању и ту нема пуно приче и паметовања. Причати, писати и извјештавати можемо у недоглед, али ево након 6,5 мјесеци сада имамо горе стање него што смо могли и да замислимо. И коме сада вјеровати?“.
 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.