Нове санкције ЕУ Русији због случаја Наваљни

Министри спољних послова Европске уније донијели су одлуку да се Русији уведу нове санкције због тровања опозиционог политичара Алексеја Наваљног. Али дијалог са Кремљом о другим кризама ће се наставити.

BUKA portal / 13. октобар 2020

 

Њемачко-француска иницијатива је имала успјеха. На самиту министара спољних послова Европске уније у Луксембургу одлучено је да се припреме санкције против руских сарадника тајних служби који су умијешани у тровање опозиционог политичара Алексеја Наваљног. На томе су заједно инсистирали њемачки министар спољних послова Хајко Мас и његов француски колега Жан-Ив Ледријан.

Наваљни је средином августа отрован руским бојним отровом Новичок. Он је потом излијечен у Берлину.

Кршење забране хемијског оружја

Њемачки министар спољних послова Хајко Мас је изјавио: „Вјерујем да је изузетно важно да Европска унија покаже јединство код овако тешког злочина и кршења забране употребе хемијског оружја. То јединство је ЕУ данас и показала."

Први човјек бриселске дипломатије Жозеп Борељ није још хтио да саопшти појединости о томе на кога ће се тачно односити забрана уласка или заплијена имовине.

У исто вријеме министри спољних послова земаља-чланица Европске уније продужили су постојеће санкције руским функционерима који се доводе у везу с нападом на руског двоструког агента који је радио за западне службе Сергеја Скрипаља. Тај напад се одиграо 2018. у Великој Британији. Руска власт пориче било какву умијешаност у нападе на Скрипаља и Наваљног.

Даља сарадња са Русијом

Њемачки дипломатски представници у Бриселу надају се да ће се послије овакве одлуке смањити притисак на Нјемачку да заустави изградњу Сјеверног тока 2 – гасовода који ће преко Балтика повезивати Русију и Нјемачку. Наваљни је захтијевао обуставу градње као дио санкција.

Њемачка Влада се држи свог става да тај привредни пројекат није ни у каквој вези с тровањем опозиционог политичара. А Европски парламент, неке земље чланице Уније као што је Пољска, али и Сједињене Америчке Државе, одавно траже заустављање изградње Сјеверног тока 2. Жозеп Борељ опомиње да се „не може укупан поглед на свијет редуковати на тај несрећни догађај са Алексејем Наваљним". Он је додао да ће ЕУ и даље морати да сарађује са Русијом, јер она игра важну улогу у неким сукобима.

Примјер за то је сукоб Јерменије и Азербејджана око Нагорно-Карабаха. Руски предсједник Путин и француски предсједник Макрон ће, наравно, морати да разговарају у оквиру такозване „Минске групе" о рјешењима за овај сукоб.

Лукашенка би требало казнити

У случају бјелоруског предсједника Александра Лукашенка очито да је и Европска унија изгубила стрпљење и спремна је да окрене нови лист. Борељ каже да власти у Минску нису показале ни најмању спремност да отпочну дијалог са опозицијом. Напротив, полиција и даље премлаћује мирне демонстранте, напомиње њемачки шеф дипломатије Хајко Мас.

Сада је Европска унија дала зелено свјетло да се спреми нови пакет санкција у којем ће бити и Лукашенко. Борељ је нагласио да Лукашенко као предсједник нема ни основни демократски легитимитет. Он је додао да Брисел захтијева национални дијалог у Бјелорусији, уз посредовање Организације за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС) и да санкције неће бити усмјерене против бјелоруског народа. Најављено је да ће помоћ бити упућивана директно невладином сектору и хуманитарним организацијама, мимо званичног Минска.

Санкције ће ступити на снагу тек за неколико недјеља јер је потребна темељна правна припрема листе особа против којих су усмјерене санкције као и доношење више формалних одлука.

Спорне санкције

Дјелотворност таквих санкција против представника власти у Белорусији је упитна. Клара Портела, научница на Институту за безбједносне студије Европске уније, сматра да неће бити директног економског учинка санкција, али ће жигосати људе који су на „црној листи". „Ради се о политичком дејству санкција. То је језгро њиховог дјеловања2, каже Портела и додаје да постоји много разлога да се и предсједник Лукашенко изложи санкцијама.

Међутим, та политичка аналитичарка каже да се тиме губе и неке могућности. „Све док још није на листи, може да му се пријети да ће ускоро доспјети на њу. Постојале би могућности за ескалацију. Пријетње су понекад ефикасније од самих санкција", сматра Портела. Она објашњава да до сада Лукашенко није био на листи и да је то била порука Лукашенку из Брисела да је дијалог још увијек могућ, а Сједињене Америчке Државе, Канада и Велика Британија су га одавно отписале.

Анкара провоцира

Шеф дипломатије Европске уније Борељ сматра да Кипар или Грчка овај пут неће покушати да одгоде или спријече санкције. У првом кругу је Кипар покушао својим ветом да наметне и санкције према Турској. На претходном самиту је Грчкој и Кипру обећано да ће Европска унија у спору са Турском око права на експлоатацију гаса у источном Средоземљу стати на страну Грчке и Кипра те да ће до децембра темељно преиспитати односе са Турском.

Анкара у међувремену опет провоцира слањем брода који испитује резерве гаса у водама на које полажу право Кипар и Грчка. Европска унија је критиковала и отварање плаже Вароша на сјеверном дијелу подијељеног Кипра, на којем доминира Турска. Та плажа је прије 46 година постала дио „ничије земље" између грчког и турског дела Кипра, а сада је доступна само турским Кипранима.

Борељ је изјавио да такви поступци не доприносе стварању повјерења. Он је најавио да ће односи Европске уније и Турске ускоро опет бити на дневном реду на самиту шефова држава и влада ЕУ. Али санкције нису спомињане – Турска је званично још увијек кандидат за улазак у Европску унију и члан Сјеверноатлантског пакта.


ДW


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.