Нобелове награде за књижевност добили су Олга Токарцзук и Петер Хандке!

Два имена проглашена...

BUKA/M.I.D. / 10. октобар 2019

Foto: Ilustracija

 

Шведска академија објавила је данас два добитника Нобелове награде за књижевност у Стоцкхолму.

Нобелове награде за књижевност добили су Олга Токарцзук за 2018. годину и Петер Хандке за 2019. годину!

Како се истиче у образложењима, Олга Токарцзук награђена је за "наративну имагинацију која енциклопедијском страшћу представља прелажење граница као облик живота", а Петер Хандке за "утицајан рад који лингвистичком инвентивношћу истраживао периферију и специфичност људскога искуства".

Шведска академија утемељена је 1786. године.

 

Олга Токарчук (21. јануар 1962) је пољска књижевница и психолошкиња. Добитница бројних књижевних признања и награда. Њане књиге су преведене на двадесет свјетских језика.

Олга Токарчук је рођена 21. јануара 1962. године у Сулехову, граду у ком је провела најраније дјетињство. Заједно са својом породицом преселила се у Кјетш, гдје је похађала школу. Дипломирала је психологију на Универзитету у Варшави. Још за вријеме студија је волонтирала водећи бригу о психички болесним људима. По дипломирању, радила је као психотерапеут у клиници за ментално здравље у Валбжиху. Себе сматра учеником Карла Јунга, и његова психологија се осјећа кроз њено књижевно стравралаштво. Од 1989. године се потпуно посветила књижевном раду, напустила је рад у клиници и преселила се у Крајанову, село код Нове Руде.

 

 

Књижевну каријеру је почела 1979. године објављујући своје приче у омладинском часопису На прзеłај, под псеудонимом Наташа Боровин (Натасза Бороwин). Наставила је да објављује приче и пјесме по разним књижевним часописима.

Први роман У потрази за књигом објавила је 1993. године. Критичари су га одлично прихватили, као и роман Е. Е. објављен двије године касније. Трећи роман Памтивек и друга доба је њен највећи успјех до тад. Књига је освојила велики број награда, и уврштена је у средњошколску лектиру. Послије овог романа кратки облици очигледно постају њен омиљени жанр, јер објављује неколико збирки кратких прича, као и есеј о роману Лутка Болеслава Пруса. Следећи роман Дневна кућа, ноћна кућа објавила је 1998. године. То је нетипичан роман, препун есејских запажања, очигледно инспирисаним мјестом у коме живи. Ана у гробницама свијета , роман из 2006. године, је поново испричан мит о сумерској богињи Инани. Слиједи роман Бегуни , роман о феномену путовања у 21. вијеку, и са њим бројне награде, од којих најзначајнија Међународна Ман Букер награда. Наредни роман Вуци своје рало по костима мртвих објављен је 2009. године. У роману се бави питањем третирања животиња. Књиге Јаковљеве из 2014. је историјски роман о Пољској 18. вијеку.

Олга Токарчук је један од организатора Међународног фестивала приповијетке у Вроцлаву. Од 2008. године предаје креативно писање на Универзитету у Ополу, и Јагелонском универзитету у Кракову. Води издавачку кућу Рута. По многим њеним књигама рађене су позоришне представе и филмови. Филм Покот (енг. Споор) по роману Вуци своје рало по костима мртвих, у режији Агњешке Холанд освојио је награду Сребрни медвед Алфред Бауер на Берлинском филмском фестивалу 2017. године.

Петер Хандке аустријски је књижевник и преводилац. Рођен је 6. децембра 1942. у Гриффену, малом мјесту у Корушкој. Добитник је многих награда међународног значаја и сматра се једним од највећих савремених аустријских књижевника.

 

 

Због свог ангажмана према рату у Југославији био је критикован у многим књижевним круговима, мада своје реакције углавном објављује у књигама, избјегавајући новинске и телевизијске интервјуе и посвећује се писању о сукобима и неразумјевањима у политички подијељеној Европи и Балкану. Хандке је у нашим крајевима познатији као контроверзни аутор који се годинама током рата у бившој Југославији залагао за српске интересе. 2005. свједочио је пред Хашким судом као свједок обране бившег предсједника Србије и СРЈ Слободана Милошевића, док је 2006. чак и говорио на његовој сахрани.

Члан је САНУ, Академије наука и умјетности Републике Српске од 2012. године и Словеначке академије наука и умјетности. Од 1991. године живи у мјесту Цхавилле 7 км удаљеном од Париза у Француској.

Најпознатије Хандкеово дјело је Голманов страх од једанестерца које је касније прерадио у сценариј за запажени истоимени филм Wима Wендерса.

Задњих десет добитника награде за књижевност су Казуо Исхигуро, Боб Дyлан, Светлана Алеxиевицх, Патрицк Модиано, Алице Мунро, Мо Yан, Томас Транстроемер, Марио Варгас Ллоса, Херта Муеллер и Јеан-Марие Густаве Ле Цлезио.

 

 


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.