Немогуће избјећи: Све пуно "наших" у Франкфурту, од рецепционара у хотелу до таксиста…

Исељавање из Хрватске у богатије земље већ је опћепозната чињеница, а градови држава попут Њемачке пуни су оних који су отишли у потрази за послом. У то смо се увјерили и сами, пише Вечерњи лист.

Večernji list / 14. септембар 2019

Тијеком једноиполдневног боравка у Франкфурту, гдје смо дошли на Међународни салон аутомобила, готово да нисмо могли не наићи на неког “нашег” – од рецепционара у хотелу до таксиста, од конобара у ресторанима или на самом сајму до службеника у зрачној луци.

Немојте оговарати човјека који вас вози или послужује прије него што се увјерите да не разумије наш језик јер вјеројатност за то је очито прилично велика.

Након слијетања одлазимо на ручак у фини ресторан у центру града, гдје убрзо откривамо да је више конобара из подручја бивше Југославије, укључујући Славонца и Босанца. Главни конобар је изгледа Нијемац, који комуникацију с нама убрзо препушта својим колегама из југоисточнијих крајева.

У ресторану осим нас десеторо нема пуно гостију, атмосфера је опуштена и убрзо се може чути конобаре како си довикују “Хеј бураз, донеси воду” и слично.

Млади конобар из Кисељака прича нам како је у Нјемачку дошао с дјевојком, која је зарађивала само 300 еура, док сада у њемачкој пошти може зарадити и до 2000 еура. Рачуница је једноставна и никога не чуди да људи одлазе, поготово ако немају ни тих неколико стотина еура плаће.

Након ручка неке од нас посао води на аутосалон, а они који су остатак дана слободни питају конобара гдје могу гледати утакмицу Азербејджан – Хрватска, која се играла ту вечер. Младић им предлаже један локал у близини хотела. Колеге послије питам како је било на утакмици у хрватском бару.

– Нисам сигуран да је хрватски – каже један од наших супутника у полушали па додаје: – Али навијало се за Хрватску. Није ни битно, не би нас чудило да се за хрватску репрезентацију навијало и у, на примјер, српском локалу, јер није тајна да се припадници народа који би по нечијој рачуници требали бити заклети непријатељи друже и имају итекако срдачне односе у иноземству, далеко од токсичних политичких односа и егзистенцијалних недаћа које олакшавају тоњење у шовинизам, пише Вечерњи лист.

Наравно, не одлазе Хрвати у Нјемачку само трбухом за крухом на слабо плаћене послове. У Франкфурту смо срели и младог Иву, који је стигао прије пола године напустивши Загреб, гдје је водио школу за стране језике. Још у Хрватској се образовао за ИТ – сам, преко интернета, а у том сектору сада и ради за плаћу од око 2200 еура нето, колико отприлике зарађује и његова супруга.

С њим смо отворили тему проналаска стана у Франкфурту што може бити помало комплицирано, јер станодавци због великог интереса чак држе својеврсне аудиције потенцијалних подстанара. Но, могућности се отварају што имате више новца за станарину.

– Најтеже је наћи стан до 1000 еура јер сви желе стан до 1000 еура – објашњава Иво, који свој садашњи стан плаћа 1600 еура. За то је добио 85 квадрата у новоградњи у центру с луксузним детаљима као што је подно гријање.

С њемачким језиком проблема није имао јер је у Њемачкој провео дјетињство. Задовољан је својим садашњем животом и не жели се вратити у Хрватску.

Неки немају тако позитивна искуства па се у Хрватску враћају разочарани, но Иво сматра да је то зато што не желе остати и доиста живјети у Њемачкој већ штеде што више новца за повратак, а раде за релативно малу плаћу 1000 еура, живе по собама и више се друже са својим сународњацима него Нијемцима.

Занимљиво искуство у Франкфурту имали смо и с грчким таксистом који нас је покупио у зрачној луци. – Ви сте из Југославије? – пита нас недуго након што нас је покупио у својој Е-класи карактеристичне такси-беж боје. Објашњава нам како је давно имао дјевојку из Загреба па је тако препознао наш језик. – Да је Тито поживио, не би било рата – поручио нам је тијеком вожње побринувши се тако да чак ни с једним Грком не избјегнемо неке типично “наше” теме.

 


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.