Nedavno otkrivene egzoplanete Kepler - 107b i Kepler - 107c mogle bi da ponude jedinstveni uvid u to kako je svet formiran, budući da imaju gotovo identične radijuse - 1,5 i 1,6 kao Zemljin radijus, ali gustoće im se više nego dvostruko razlikuju.
Nova studija naučnika iz italijanskog Nacionalnog instituta za astrofiziku (INAF) i Univerziteta u u Bristolu ispituje egzoplanete - Kepler 107, u pokušaju da se razume kako planete u istom sistemu i sličnih veličina mogu imati tako širok raspon gustoće. Proučavaju ih kroz teleskop u španskoj La Palmi.
Prema studiji, razlog zbog kojeg bi dve egzoplanete mogle biti toliko različite u vrlo kompaktnom sistemu planeta je to što su nastale u uslovima koji se veoma razlikuju, ili da se nešto dramatično dogodilo nakon formiranja što je drastično promenilo njihovu gustinu.
Naučnici veruju da je katastrofalan sudar odgovoran za različite gustoće. Može se dogoditi da je Kepler u nekom trenutku pretrpeo katastrofalan sudar koji je skinuo njegov silicijumski omotač, ostavljajući samo 70 odsto gvozdenog jezgra.
"Smatra se da su veliki uticaji imali glavnu ulogu u oblikovanju našeg sadašnjeg solarnog sistema", objasnila je atrofizičarka i koautorka studije Zoe Leinhart u saopštenju za medije.
Ona dodaje da je i Mesec najverovatnije posledica takvog uticaja, ali da do sada nisu pronđeni nikakvi dokazi o ogromnim uticajima koji se događaju u planetarnim sistemima, izvan našeg.
"Ako je naša hipoteza tačna, to bi povezalo opšti model koji imamo za formiranje našeg Sunčevog sistema sa planetarnim sistemom koji se veoma razlikuje od našeg", objasnila je Leinhart, prenosi Sputnik.
Poreklo Kepler - 107c moglo bi da pomogne u razumevanju misterija našeg Sunčevog sistema - na primer, moglo bi da pruži objašnjenje Merkurovog metalnog jezgra koje pokriva oko 85 posto njegovog tela. Poreklo ovog jezgra je još nepoznato, ali naučnici sumnjaju da bi veliki sudar mogao biti odgovoran.
Preuzeto sa B 92
