У 2010-им годинама дошло је до великих помака у физици, генетици, археологији и технологији. Овдје представљамо избор најважнијих према часопису Неw Сциентист.
1. Хиггсов бозон
Требале су четири године, тисуће људи и највећи строј на свијету, но 2012. физичари честица у ЦЕРН-у коначно су објавили откриће Хиггсовог бозона. Пронађена честица помаже нам објаснити зашто све остале честице у свемиру имају масу, а њено откриће употпунило је стандардни модел физике честица. За откриће је додијељена Нобелова награда.
2. ЦРИСПР
Пуни потенцијал генетског инжењеринга покренут је 2012. године јефтиним и једноставним суставом ЦРИСПР, који омогућује измјене ДНК. Његова употреба од тада је експлодирала, но нажалост укључила је и нашироко осуђену креацију првих беба којима су 2018. године у Кини измијењени гени. Многи знанственици сматрају да је овај механизам сигуран кандидат за будућег Нобела.
3. Гравитацијски валови
Године 1916. Алберт Еинстеин предвидио је да се простор-временом, ткивом свемира, крећу чудни валови названи гравитацијски валови. Точно стољеће касније, колаборација Ласер Интерферометер Гравитатионал-Wаве Обсерваторy (ЛИГО) објавила је да је коначно први пут забиљежила те валове који су настали у сразу двије црне рупе. За ово откриће такођер је већ додијељена Нобелова награда.
4. АлпхаГо
Протеклим десетљећем доминирао је напредак умјетне интелигенције, а врхунац постигнућа у том подручју био је АлпхаГо. Софтвер који је развио ДеепМинд побиједио је у 2016. години Лееја Седола, водећег играча у игри Го, задивљујућим резултатом 4:1.
5. Лаyлина генска терапија
Године 2015. једногодишња дјевојчица добила је терапију за лијечење рака другачију од свега што је до тада било познато. Лијечници у болници Греат Ормонд Стреет у Лондону дали су Лаyли имунолошке станице од донатора које су генетски модифицирали тако да уништавају станице које су узроковале њезину леукемију и тако су јој спасили живот.
6. Денисовци
Знанственици су 2010. године објавили откриће кости људског прста која се генетски разликовала од модерних људи и неандерталаца, што је закомплицирало причу о нашим прецима. Ову нову врсту назвали су денисовци, по Денисовој пећини у Сибиру у Русији, гдје је кост пронађена. Каснија открића у шпиљи обухватила су још неке остатке тих мистериозних људи, укључујући и објаву из 2018. према којој је откривен крижанац неандерталске мајке с денисовским оцем. Генетске анализе такођер су откриле да данас постоје људи који носе нешто денисовског ДНК.
7. Квантна надмоћ
Напори у развоју квантних рачунала поступно су се повећавали тијеком протеклог десетљећа, што је кулминирало Гооглеовом објавом квантне побједе 2019. године. Твртка је развила прво квантно рачунало способно извршити прорачун с којим се не може носити ниједно класично суперрачунало на Земљи.
8. Проxима Центаури б
На почетку протеклог десетљећа знали смо за око 450 планета изван нашег Сунчевог сустава. Тај број до сада је нарастао на више од 4000. Најзначајније је било откриће Проxиме Центаури б у 2016. години, најближег познатог егзопланета, на удаљености од 4,2 свјетлосне године од Земље.
9. Трансплантације лица
Прва потпуна трансплантација лица обављена је 2010. године. У операцији која је трајала 24 сата шпањолском фармеру који се случајно устријелио извађени су дијелови лица који су му преостали тако да су му остале само очне јабучице и језик. Остало је замијенило цијело лице једног мртвог дариватеља.
10. Рицхард ИИИ.
Паркиралиште у Леицестеру у Великој Британији угостило је сцену достојну Схакеспеареа. Тим генетичара и повјесничара је 2012. објавио да је ископао остатке Рицхарда ИИИ., бившег краља Енглеске. Костур је показао знакове искривљености краљежнице, а налаз ДНК његових потомака подржао је откриће.
Подијели: