Мржња је усмјерена на биће и цјелокупну личност друге особе и може да мотивише веома деструктивна понашања

„Тренутно друштво показује доста толеранције на насиље сваког типа, а многе појаве се нормализују, због тога млади немају адекватан референтни оквир из којег би могли да разумију да понашања мотивисана мржњом нису у реду“, каже Рисојевић за БУКУ.

Maja Isović Dobrijević / 24. јануар 2021

Foto: Ilustracija

 

Саша Рисојевић, психолог и директор Удружења Нова генерација из Бањалуке, говори нам о говору мржње који се јавља у популацији младих, на који начин тај говор утиче на њих као личности и на који начин одрасли могу да помогну малољетницима који постану жртве говора мржње.

Шта нам употреба говора мржње може рећи о особи која користи такав говор, може ли се извући неки карактерни тип личности по томе?

Како бисмо разумјели особе које употребљавају говор мржње, прво је битно да разумијемо емоцију мржње и како она настаје. Мржња настаје када особа процјењује да друга особа свјесно, намјерно и неоправдано угрожава неку нашу високу вриједност. Управо због такве процјене, особа почиње да вјерује да је онај други зла особа и да не не би требало да постоји. За разлику од љутње која је усмјерена на понашање друге особе, мржња је усмјерена на биће и цјелокупну личност друге особе, те стога може да мотивише веома деструктивна понашања.

Имајући ово у виду, можемо закључити да особе које користе говор мржње праве грешку у мишљењу, погрешно изједначавајући нечије каратеристике и припадност као знакове зла и нечега од чега треба да се одбрани. Оваква увјерења су мотиватор за даља понашања која имају за циљ уништавање, обезвријеђивање и дехуманизацију друге особе или групе људи са сличним или истим карактеристикама.

Колико је говор мржне присутан међу малољетницима?

У овом тренутку не располажем конкретним подацима базираним на истраживањима. Међутим, вјерујем како је ова појава честа код младих. Више је разлога за то, али ћу ја навести само пар. Прије свега, тренутно друштво показује доста толеранције на насиље сваког типа, а многе појаве се нормализују, због тога млади немају адекватан референтни оквир из којег би могли да разумију да понашања мотивисана мржњом нису у реду.

Поред тога, учећи по моделу одраслих који немају развијену толеранцију према различитостима, млади уче да је у реду одбацивати друге на основу карактеристика по којима се разликују. Надаље, млади доста времена проводе на интернету и друштвеним мрежама, гдје је говор мржње (статуси, коментари и сл.) веома чест и многи млади му свједоче. Ово је још један фактор који може допринијети томе да се ова појава постепено нормализује и све више толерише.

Можда су млади у периоду у којем немају пуно разумијевања према људима који се можда по неком параметру разикују од осталих. Али како спријечити да младалачко неразумијевање пређе у говор мржње?

Неразумијевање младих према различитостима је плод неедукованости о тим истим различитостима. Постоје многи програми и тренинзи који омогућавају младима учење вјештина ненасилне комуникације, развој социо-емоционалних компетенција, али и сусрете младих који се разликују по многим карактеристикама. Сусрети младих су веома важни, јер је то прилика да се упознају, друже и заједно уче једни о другима, како би дошло до смањења предрасуда, дискриминације и оног почетног увјерења да је онај други опасан и зао. Обрнуто од говора мржње бисмо требали подстицати суживот и толеранцију.

О овоме говори документарни филм „Тамо“ који је израдио Институт за развој младих и заједнице „Перпетуум мобиле“ из Бање Луке и који показује колико важну улогу у развоју толеранције имају организације цивилног друштва. Поред наведеног, систем мора да комуницира јасну поруку да је говор мржње недопустив, а то ће урадити путем адекватног санкционисања одговорних, спровођењем различитих кампања и иницијатива, те чинећи напоре да јавни простор учини што толерантнијим и сигурнијим.

Млади су све раније присутни на интернету и друштвеним мрежама, ово је област гдје се још несметаније може ширити говор мржње. Колико је важно објаснити младима да и написане ријечи на интернету имају своју тежину, али и одговорност?

Проблем комуникације путем интернета је што она није потпуно лична, очи у очи, због чега људи могу доживљавати мањи степен одговорности и осјећања крвице за написано. Међутим, написане ријечи и поруке мржње имају једнако негативан ефекат на онога ко ју прими, као и оне које су директно изговорене. О тим ефектима написаних ријечи требамо учити младе градећи код њих неку врсту “дигиталне одговорности и емпатије“.

Како мрзилачки коментари утичу на младе, колико они могу утицати на психу особа које су у развојном периоду? Шта константна изложеност говору мржње може да уради младој особи?

На младе, који су у процесу изградње властитог идентитета, велики утицај имају ставови, мишљања и понашања других, нарочито вршњака. Уколико су изложени говору мржње и одбацивања у ризику су да дође до настанка кумулативне трауме и да усвоје увјерење да они као особе не вриједе, да нешто са њима није у реду, да нису пожељни и адекватни. Овај ризик је већи уколико особа нема неки фактор заштите, пријатеље, породицу или систем.
Надаље, оваква увјерења могу бити повод за развој различитих поремећаја и аутодеструктивности.

Шта бисте, са психолошког становишта, препоручили онима који су суочени са говором мржње, шта могу да ураде у том случају? Како да се заштите?

Свако ко је жртва било какве врсте насиља или говора мржње треба да зна да није одговоран и крив за то, да други немају право на таква понашања и да не мора да трпи насиље. Важно је да се дјеца или одрасли повјере некоме, да подијеле своја осјећања и да траже заштиту система. Говор мржње је законом забрањен и свака особа, без обзира на неку своју карактеристику, има право на сигурност и заштиту.

Дјеца такође имају могућност да се обрате и Плавом телефону на бесплатни број 0800 05 03 05 или путем анонимног цхат-а на сајту www.плавителефон.ба и разговарају са обученим савјетницима и дођу до могућих начина како да се заштите или да анонимно пријаве да су жртве насиља.

 

 


Бука препорука

Кампања против говора мржње

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.