Моја истрага: Зашто ниједна дијета не може да успије

Уочила сам готово математичке правилности понашања људи, који саботирају дијете.

Marija Ratković / 21. август 2017

Дуго сам проучавала људе који кукају како су дебели - од лајт ламента преко кукумавчења без икаквог циља до тешких поремећаја у исхрани. Морам да признам да бар 2/3 људи који ме окружују имају озбиљан проблем који није за зајебанцију или подсмевање – дијете јебено не раде.

Наравно, морала сам сама да дођем у ситуацију да пробам неку дијету, да се суочим са својом унутрашњом горгоном која потмуло саботира и победим је, да бих схватила како људи те оригинално супер дијете доведу до потпуног апсурда. Уочила сам готово математичке правилности понашања људи, који саботирају дијете. Али што је још боље, уочила сам и мислим да сам схватила где греше они који пишу дијете. Зато ево моје листе криваца за пропаст сваке боговетне дијете.

Краткорочне дијете

Дијете које обећавају брзе промене једноставно не раде. О томе је било речи на сваком блогу икада. Али људима је немогуће објаснити. Увек постоји нека тамо пре и после слика из јефтиних огласа у којој се неко стесао за месец дана. Не ради, немогуће је и тачка. Можете се укључити на сун газинг, можете престати да једете сву храну икада, можете се само разболети али темељна промена неће доћи јер је организам обучен да вас одржава у животу за време глади у рату.

Превише детаљне дијете

Исхрана путем таблица је нормалност сваке телесне трансформације. Лјуди који имају било који проблем метаболизма, било да су дебели или мршави показали су својим сталним навикама да не знају да се спонтано хране на одговарајући начин. Али да ли можете да замислите да за ужину једете 30грама орашастих плодова. Не, људи нису избаждарени да свакодневно пребројавају орахе на ваги. Од свих тих детаља, престанемо да видимо суштину, и ту је сјеб.

Идиотске 'отприлике' мере

Свако ко је у дијетама сусретао је различите мере од грамажа преко различитих апроксимативних идеја као што су супене кашике, кафене кашике шоље и остали кухињски прибор. Такође постоје оптимисти који пишу "парче меса" и већ видим како неко узима радосно највеће/најмање могуће парче меса јер "тако пише". И опет, то је простор манипулације. Ево даћу свој сопствени пример. Из неког свог разлога увек сам јела ујутро 10 кашика овсених пахуљица. Полубуновна устанем и избројим одокативно. Према таблицама то би било негде између 120 грама и 25 грама ако су кашике равне или пуне, а дупло није занемарљива разлика кад неко жели да смрша или се угоји. Када сам једном приликом дошла до ваге, измерила сам својих одокативних 10 кашика и то је било готово увек између 75 и 80 грама јер се ја нисам молила над сваком кашиком него сам их једну за другом срокала у блендер. Ово важи за све на свету: Само је вага тачна, све остале шоље поврћа, кашике супе, парчад меса и кришке сира су бацање прашине у очи.

Идиотске тачне мере и вага

Иако изгледа да је вага спас, није тако. Вага није одговор за све. Ево, месо из прошлог пасуса. Ако неко уместо меса напише у дијети 175 грама меса без масноће, то је одмах да кажем немогуће спровести у пракси. Можда у лабораторијским условима где су мерили па сагоревали неко чисто месо па онда делили са 0,57 можда су добили ту грамажу али у обичном животу је то немогуће. Или месо садржи маст или га је немогуће одредити до те прецизности, или ако случајно ова прва два дела успеју, наш мали дебели/мршави човек ће заокружити до првог броја који му се свиђа, рецимо 200 за дебеле и 100 за мршаве. Чисто да се не смарамо рачуном.

Математика

Можда највише људи на свету за математику кажу како им "никад није ишла" и осим што се хвале како не знају да рачунају, сад ми треба да очекујемо да ће успети да под а) разумеју шта је БМИ (индекс телесне масе), или под б) израчунају сами себи неку једначину у дијети типа помножите број садашњих килограма (прва лаж, имала сам јуче 61, данас 58, пре пола сата 58,7) са коефицијентом умерене физичке активности 28-32 (друга лаж, да ли да множим са 30 или са 32, да ли ја вежбам умерено, ко сам ја у ствари, фуцк!) и онда добијени резултат од 1624кцал (већ се губим) разложите процентуално у односу на тип грађе 50%-25%-20% (ко је још знао проценте икад и зашто јебено фали 5% у мом случају) и добијам неке куке и мотике типа 812кцал УХ, претворите то у граме поделите са 4 и добијте 203, а сада из сваке банане издвојите само угљене хидрате. То сам гуглала и мозак ми је изгорео јер се у бананама зависно од њихове величине (мања од 15 до већа од 22, и здробљена банана у шољи, боже ме опрости) и степена зрења налази од 19 до 51 грам УХ. То би значило да треба да поједем у току дана од 3,9 до 19 банана ако бих јела само банане исте величине цео дан. Што је најгоре, то ми се чини као разумна идеја јер за банане бар имам довољно података. Лјуди одустану од математике, као и свега компликованог.

Егзотика

По неписаном правилу све дијете и сви кувари овог света инсистирају на намирницама којих просто – нема. Рецимо дзејми оливер је вечито нешто правио са рабарбаром, мало мало па се нађе неки авокадо (фаворит ми је "супена кашика авокада") али ту су и нар, бундева, путер од ораха, гоџи бобице и све што ваша баба никад није чула. Разноврсна храна је постала предуслов креативности нутриционисте/кувара и онда се они занесу да не испадне како то може бити свако. Али блитва, келераба, кељ, сремуш, романа или поточарка код већине обичних људи у овој земљи (изузев пољопривредника који их производе) изазивају асоцијацију "оно нешто зелено", "одакле ти то сад" или "то су та ваша срања". Лјуде одбија све што им је недоступно.

Дијете које кажу можете да једете све

Ко је то икад написао, идиот је. Не, не можете да једете све, јели сте све што сте желели и где сте дошли. И друго, свако ко је икад написао "можете да једете све" особи која има вишак или мањак килограма, здравствени проблем не разуме целу поенту концепта дијете: дебели се преједу, мршави забораве да једу и опет ништа, а свако ко треба да избегава одређену храну да себи одушка. За тај један дан, један сат, један оброк кад могу да унесу СВЕ, унеће тачно оно што морају да избегавају у тачно оној количини коју су уносили и пре, само на гомили.

Умерен је био нико никад

Ово се односи на наставак претходног – можете да једете све АЛИ УМЕРЕНО, или умерено једите слаткише, џанк, алкохол и тако даље. Проучавајући разне режиме исхране увек сам се питала зашто су стритни или рестриктивни, али то је више психолошки него реално. Лјуди који су по природи умерени, вероватно су здрави и немају проблеме са исхраном и здрављем и живе у резервату умерених људи обоје. Сви остали који немају ту срећу да су умерени, морају да се подвргну режиму исхране или различитим радикалним рестрикцијама штетних суптанци. Зато "умерено" не може да успе.

Фантомски оброци

Дијете и разни режими исхране се не слажу са нормалним животом у данашњици. Непрактични су било да предвиђају храну у одређено време (хроно), редовних 5 оброка (већина дијета) или 3 (здрав разум) они као да немају никаквог обзира према томе да људи раде. Рецимо да неко устане И једе у 7, затим у 11, затим у 15, затим у 18 и потом у 21, то је исхрана на нивоу бебе – храњење и кењање на свака 3 сата, што је за сваку одраслу особу сулудо. Не кажем да је немогуће само тврдим да је већини људи потпуно неизводиво и резултира тиме или да једу и мисле о следећем оброку непрекидно или да једноставно прескачу оброке и сами прекомбинују дијету, тако је док је скроз не упропасте.

Лјуди јебено лажу и краду

Нема те дијете којој се не може доскочити. Али стварно. Ја сам живела са много различитих људи у различито време у свом животу. Већи део њих је имао повремено или стално нека ограничења у исхрани. И ево шта сам приметила – сви краду, они који треба да једу мање једу више, они који треба да једу више једу мање, они који не смеју слатко једу слатко и јебига. Лјуди једноставно не капирају да себе лажу, и да било ког другог заправо боли дупе. При лагању, ту су разне суптилне тактике, дебели бриљирају у дисциплинама као што су нуткање других, обавезан слаткиш, лизање шерпе, грицкалице, умакање хлеба, заједничке чиније, прилози, једење директно из фрижидера, чувене реченице "само да пробам" или "чапнућу мало" док мршави имају екстензивно рачунање и закидање, прескакање оброка уз изговоре, коришћење мањих судова, гладовања свих врста, узрока и облика. Обе врсте воле одокативно мерење, причање за столом као тактику збуњивања околине, као и било шта што скреће пажњу с хране.

Нећу да будем екстрем

Слепо држање било чега је лоше, просто јер је неодрживо. Ми не можемо да се хранимо исто код куће и у граду, на послу и на одмору, лети и зими. Потребно је имати одређени степен флексибилности и креативности, али ко је већ дошао до дијете, то му већ фали. Превише пута чујем жваку "нећу да будем екстрем" од људи који не да нису екстрем, него им светлосне године фале до било какве дисциплине. Тако да да, не треба бити екстрем ни у дисциплини ни у недисциплини, али већина нас бежи из екстрема у екстрем, зато што је најтеже одржати баланс, поготово на дуже стазе.

Креативност у сјебавању

Колико год немали креативности у придржавању, људи имају невероватну моћ најразличитијих начина сјебавања дијете. Рецимо, била је нека дијета која је говорила да се само јабука може јести неограничено, али знам рибу која је у току те дијете јела дневно џак јабука. Верујем да то ником ко је писао није падало на памет. Често помислим како дијете не успевају јер нико ко их пише не разуме тај ум човека који почиње да се придржава нечега док истовремено сву снагу ума користи за саботирање тога. Буквално треба да се замени у мозгу чип, и да се невероватна креативност за доскакање дијети употреби за откључавање нивоа исхране у коме дијета није потребна уопште, јер си – сам своја идеална дијета која се не може препричати.

Паметовање и замена теза

Шира слика свима фали увек у животу. Ми једноставно не можемо да сагледамо истовремено ствари на микро и макро нивоу. Код дијете то значи да је готово немогуће у исто време усвојити генералне препоруке "не једите месне прерађевине" или "избаците адитиве" без додатног паметовања типа "шта то вреди кад су нас бомбардовали" или "битније је да се не нервирам" јер су то само замене теза. Да, бомбардовали су нас и то је немогуће изменити и то нема везе са дијетом коју покушавам да спроводим. Да, битно је не нервирати се али чипс не смањује ниво стреса. Ми смо истовремено и бомбардовани и једемо срања и нервирамо се – џек пот. Шира слика значи усвојити нека општа правила око којих се све дијете света слажу и то је један део проблема. Ужа слика је бити креативан и доследан у односу на оно што је остало, односно изабрати неки режим исхране, истражити га и схватити зашто је он битан, које су предности и мане, преломити и онда наставити до циља, сваки дан у сваком погледу.

Без муке нема науке

За било који успех потребан је труд и рад, а људи то једноставно не воле. У томе је успех било којих смеса за доручак, фаст фудова, пљескарница и тако тога. Не можеш да очекујеш да се храниш као Новак Ђоковић ако немаш пара, немаш времена или просто ниси расположен да се исцимаш. Лако је рећи скуп је авокадо, тешко је у односу на своју специфичну ситуацију под а) набавити авокадо или под б) обезбедити одговарајућу замену на нутритивној бази. На дохват руке је или само џанк и чоколадице код касе или једнолична врста хране типа пасуљ сваки да ко у вицу. И ту нема љутиш.

Свака дијета је супер и срање истовремено

Можда вам се то чини преоштро али јебига. Проверено је. Дијете су за дебиле, дијете пишу људи да би их писали, нико се тако не храни заиста сваки дан целе године. Постоји разлика између темељно добро испланираног режима исхране који је дугорочан и глупих дијета које замазују очи. Увек је битан само "клик у глави", а дијете су само пролазна мода, као крзнене папуче. Нема магичног рецепта, кад људи причају како су смршали или се излечили увек је то само њихов свакодневни цим. Иза свега је знање и рад и амин.

Шта онда?

Заиста мислим да је концепт јачања воље једини који ради. Мислим да ниједна дијета никад не може да успе, и мислим да ћу употребити једну од најгорих фраза на свету "све је то у глави". Искрено, ја сам осетила унутрашњу потребу да променим оно што ми смета, прошла сам кроз сва различита правила исхране студиозно, а не левом ногом уз помоћ текста у новинама, а онда сам за себе усвојила неки план који нема своје име и не постоји нигде на нету као рецепт. И што је најважније, поштујем га. Не одступам на рођенданима или славама, у гостима или на путовању, укинула сам изговоре и пренемагања. Ако погрешим свесна сам да сам погрешила и то исправим и идем даље, не тешим себе и апсолутно не гледам људе око себе. Као кунг фу мајстор, мало по мало по мало - до неког успеха који не прослављам тако што се частим чоколадом. Као у фајт клабу, не причам о томе, не дајем савете другима, нити уопште гледам шта ко једе, пије и уноси у себе. И постепено улазим у нови фазон и то се види. Сви смо одговорни само себи, свака делегација одговорности у маму, тренера, другарицу, дечка, кога год је – чисто губљење времена.

 

Вице

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.