Мира жена са највећим срцем - усвојила два дјечака са Дауновим синдромом након што их је мајка напустила

Спаси једно дијети и спасио/ла си цијели свијет.

Lola / 21. септембар 2021

А Мира Комљен из Бањалуке спасила је њих двојицу, два мала дјечака којима је недостајало много тога, укључујући родитељску љубав и кров над главом.

Драган и Далибор имају једанаест година.

Од рођења до њихове шесте године низале су се лоше ствари једна за другом.

Околности, виша сила, туђе одлуке које неминовно одређују судбину дјеце и обоје им живот заувијек.

Рођени су с доwн синдромом, остали без оца, мајка их је напустила. Неко вријеме су провели у дому за незбринуту дјецу. А онда је у њихов живот ушла Мира Комљен, отворила им врата свог дома и своју породицу учинила њиховом.

“Дечаци су са нама су већ пет година. Стицајем околности, већ сам била прошла кроз обуку за хранитеља, па ме је Центар за социјални рад упознао са њиховим случајем и понудили су ми да постанем хранитељ.

Испрва сам била одушевљена идејом, али с обзиром да се никад прије тога нисам сусрела са особама са доwн синдромом осећала сам извјестан страх.

Међутим идеја да могу да помогнем двојици дечака и пружим им дом и љубав, надвладала је страхове и у договору са својом породицом одлучили смо да постанемо хранитељска породица”, објашњава Мира.

Она је мајка троје дјеце. Заједно са своје двије кћерке дјечацима је пружила дом и породицу каква је потребна сваком дјетету. “Нас три настојима да испуњавамо све њихове потребе. Наравно да то подразумијева доста труда и одрицања, али уз добру вољу и њихову захвалност за све што им пружимо ништа није тешко”, додаје наша саговорница.

Одлука да се преузме брига за, у том моменту шестогодишњу дјецу сигурно није била лака. Многи отворено признају да нису спремни на ту одговорност и да се плаше оног што носи будућност и како ће изгледати однос с новим чланом породице. Али Мира и њене кћерке се нису много двоумиле:

“Сигурно да то није за свакога али за мене чињеница да постоје дјеца којој фали дом и љубав, оно чега ја имам на претек, ме подстакла да се опробам у овоме. Њихова захвалност и неизмјерна љубав коју нам пружају дају ми снагу да се трудим око њих максимално.

Сигурна сам да у Републици Српској постоји много породица који имају услове да постану хранитељи, а помоћи бар једном дјетету и промијенити му живот на боље се не може поредити ни са чим и то је нешто на шта треба бити поносан”.

Далиборова и Драганова свакодневица се не разликује много од свакодневице њихових вршњака. Радним данима иду у школу, након тога одлазе у Сервис центар “Дајте нам шансу звјездице” гдје бораве са својим вршњацима уз стручно особље. У слободно вријеме воле све што воле и друга дјеца, одлазак у парк, биоскоп, излете.

Мирина кћерка Кристина истиче како сада не може да замисли живот без њих двојице, додаје да је у кући увијек весела атмосфера јер су они прави забављачи: “Стално се пјева, плеше, музика је увијек присутна”.

Одрастање и развојни изазови дјеце с тешкоћама у развоју су нешто што Мира јако добро познаје, упућена је у сваки детаљ. Као највећи проблем истиче сљедеће чињенице:

“Не постоји скоро никаква могућност да се наша дјеца оспособе за рад и колико толико самосталан живот. Такође програм по коме уче у основним школама је веома штур и мислим да би се могло порадити на томе. Дјечаци имају много талената и воље, само су њихове жеље занемарене у овом друштву”.

Кристина објашњава како они заиста имају прилику да учествују у бројним ваннаставним активностима, захваљујући одређењим удружењима као што је Сервис центар “Дајте нам шансу звјездице” и Школа спорта “Сунце”.

Подсјећа да би се на нивоу система и државе доста тога могло побољшати и да је инклузија дјеце са потешкоћама много важна.

Склоности и афинитиети за одређеним занимањима код обојице су очигледни, а када би школски програм био добро прилагодјен, страх за њихову будућност био би доста мањи.

“Дјечаци су јако вриједни и веома брзо упијају све што виде око себе. Уз нас, пратећи наше свакодневне активности научили су да обављају све кућне обавезе. Рецимо Далибор је веома талентован за масажу.

Вјерујем да је док је живио у дому у Суботици, проводио вријеме са физиотерапеутима и ето нпр то је једна ствар у којој сам сигурна да би био успјешан. За плес су талентовани обојица.

Прошле године је био организован избор за мис са дјецу са доwн синдромом у Подгорици, и Драган је изабран за мистера. У манекенству и јавном наступу обојица уживају. Такође, пар пута се десило да када смо у неком кафићу и ресторану, њих двојица преузму тацну и  раде посао конобара”, објашњака Кристина.

Преузето са Лола


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.