Милионску помоћ Србије Влада Републике Српске подијелила црквама

Власт Републике Српске ове године је вјерским заједницама подијелила око 10 милиона марака узимајући новац из донација Владе Србије, из Буджета РС и из „Електропривреде РС“, показује анализа портала ЦАПИТАЛ.

Capital.ba / 11. новембар 2020

За велики дио дознака вјерским заједницама уопште није наведена намјена трошења.

Влада Србије током прошле и ове године донирала је Републици Српској више милиона марака као помоћ за превазилажење проблема и за реализацију различитих пројеката на републичком и локалном нивоу.

Од тог новца Влада је износ од 7,8 милиона КМ одлучила да подијели вјерским заједницама.

Прву такву одлуку у овој години Влада је донијела крајем фебруара када је одобрила пет милиона марака за наставак изградње српско-руског храма и пратећег духовно-културног центра у Бањалуци. Као крајњи корисник средстава наведена је Српска православна црквена општина бањалучка – Саборни храм Христа Спаситеља Бањалука.

Влада је затим у августу ове године, уз одобравање новца за школе, вртиће и домове здравља, одобрила да из донације Србије иде 400.000 евра, односно 782.332 КМ за изградњу епархијског центра Епархије бихаћко-петровачке. За све друге пројекте је дефинисано да ће се плаћање извршити по овјереној финансијској документацији, осим за  Епархију бихаћко-петровачку.

На сједници 3. септембра Влада одобрава донаторска средства Епархији бањалучкој и то у износу од 500.000 КМ, за потребе финансирања рада вјерске организације, без навођења детаља.

На истој сједници одобрава и милион марака за финансирање пројекта „Завршетак изградње Храма Светог Саве у Београду“. И тај новац издвојен је из донације Србије, о чему је ЦАПИТАЛ већ писао.

Седам дана касније, 10. септембра, дио донације од 90.000 КМ Влада је одлучила да одвоји за потребе финансирања рада вјерске организације Српске православне црквене општине (СПЦО) Градишка.

Почетком октобра, поново је услиједила подјела новца, овај пут одобрено је да 250.000 КМ иде за финансирање рада Епархије бањалучке.

Истовремено је одобрено и 195.583 КМ, односно 100.000 евра, за обнову објеката Православне цркве у Загребу, а носилац пројекта је Епархија загребачко-љубљанска у Загребу. Новац је митрополиту загребачко-љубљанском Порфирију обећао лично српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик.

За разлику од исплате донације за школе и вртиће, која се врши по овјереној финансијској документацији, дефинисано је да ће средства за Загреб бити дозначена на рачун носиоца пројекта, без било какве документације.

Што се тиче издвајања из Буджета Републике Српске, Влада је почетком априла промијенила Одлуку о одређивању приоритетних пројеката из програма јавних инвестиција, гдје је додала износ од 800.000 КМ за изградњу православног духовног центра у Мркоњићима у Требињу. Носилац пројекта је Град Требиње.

Поред тога, Републички секретаријат за вјере по Закону о извршењу буджета за 2020. годину има на располагању грант од 300.000 КМ.

Из Републичког секретаријата за вјере за ЦАПИТАЛ су навели да се средства гранта, између осталог, додјељују за обнову, реконструкцију и изградњу вјерских објеката, рестаурацију и конзервацију културно-историјског насљеђа, сценску, музичку и аудио-визуелну презентацију духовног насљеђа, вјерским образовним институцијама, за обиљежавање вјерских и националних празника, религијска мисионарења, за научна и теолошка истраживања…

Додали су да је до 28. септембра ове године одобрено 29 захтјева са укупним износом додијељених средстава од 145.116 КМ, не наводећи појединачно по чијим захтјевима и за које пројекте су одобрена средства.

Остатак ће, додали су, бити распоређен до 31. јануара 2021. године на основу молби и пројеката који пристигну до краја године.

„Расподјела се врши на основу захтјева и пројеката, пропорционално броју вјерника појединих цркава и вјерских заједница, са изузетком Римокатоличке цркве, Гркокатоличке и Јеврејске заједнице. Наиме, релативно мали број вјерника искључио би њихове молбе и пројекте за расподјелу средстава. Примјера ради, тако се под посебним условима подржавају Јеврејска општина Бања Лука (20.000 КМ годишње) и Јеврејска општина Добој (8.000 КМ годишње). Римокатоличкој цркви, Бањалучкој бискупији у 2020. години одобрено је 30.000 КМ, а Жупи Светог Вида у Барловцима 1.500 КМ, те Гркокатоличком викаријату Крижевачке епархије у БиХ 5.500 КМ“, истакли су у Секретаријату.

Истичу да Секретаријат за вјере не утиче на расподјелу средстава из буджетске резерве, као и по основу додјељивања из добротворног фонда Владе Србије или из других министарстава и управних организација.

Од ЕРС-а милион за саборну цркву у Мостару

„Електропривреда Републике Српске“ (ЕРС) у јулу и августу ове године одлучила је да из буджета за донације издвоји укупно милион марака и донира га Српској православној црквеној општини мостарској за обнову Саборне цркве „Свете Тројице“ у Мостару.

У ЕРС су навели да је Надзорни одбор разматрао и прихватио приједлог Управе Матичног предузећа за додјелу донација.

„Прихватајући приједлог Управе Матичног предузећа, констатује се да је МХ ЕРС – Матично предузеће у 2019. години исказало нето добит у износу од 33.023.194 КМ, што је потврђено и од стране независног ревизора, да је Влада РС донијела Одлуку о расподјели нето добити чиме је формиран Буджет за донације, те да је независни ревизор “Грант Тхорнтон” потврдио солвентност предузећа и да је у свему поступљено сходно одредбама Закона о донацијама предузећа у јавном власништву или под јавном контролом у РС, што значи да су наступили услови и правне претпоставке за додјелу донација“, навео је Надзорни одбор ЕРС.

Жупа Госпе од Анђела

Крајем мјесеца, 29. октобра, Влада је одобрила и 50.000 КМ за суфинансирање изградње и опремање музеја и библиотеке фра Валерије Стипић у Горњој Трамошници, општина Пелагићево. Носилац пројекта је Жупа Госпе од Анђела Горња Трамошница.

Нема приоритета, новац „иде“ наоколо и губи му се траг

Вјерски аналитичар Драшко Ђеновић из Београда сматра да постоје много угроженије категорије од Српске православне цркве којима треба помоћи из буджета Србије и Републике Српске.

„И у самој Србији се дају значајна средства вјерским заједницама, посебно СПЦ. Прошле године је само у једном дану дато милион евра под чудним околностима и са причом да дају да би Црква платила порезе и доприносе за свештенике, које истовремено плаћа држава. Није било разлога да држава уплаћује у касу Патријаршије за нешто што већ плаћа. У јавности у Србији постоји и питање зашто Србија даје новац Републици Српској. Новац иде около наоколо и онда му се лакше изгуби траг“, истиче Ђеновић.

Додаје да постоје двије опције зашто су донације Србије Републици Српској дате црквама.

„Да је Александар Вучић уплатио новац директно цркви у Републици Српској неко би могао рећи да се мијеша финансијски у вјерске заједнице у БиХ. С друге стране, могуће је да су због Буджета Србије морали наћи неку заобилазницу јер су предвиђена средства за СПЦ потрошена, па како да дају опет. Овако су средства приказали као помоћ Републици Српској, а направили су договор шта иде коме или је Милорад Додик сам одлучио коме ће да да. Сигуран сам да постоје угроженији, а они су се сјетили да су најугроженије цркве и да је то приоритет“, наглашава Ђеновић.

Додаје и да је питање зашто је новац из донација Србије дат само СПЦ у БиХ.

„Ако помажете само једнима, онда правите грађане другог, трећег реда. Показује се да нису сви грађани Републике Српске равноправни за Србију. Истовремено у Србији плаћају свим вјерским лицима порезе и доприносе“, каже Ђеновић.

Зоран Иванчић, предсједник Фондације Центар за заступање грађанских интереса (ЦПИ) која прати трошење буджетског новца у БиХ, каже да ни на једном нивоу у БиХ нису направљени приоритети трошења јавног новца у овој години пандемије вируса корона.

„У БиХ је иначе немогуће сазнати колико вјерске заједнице добијају новца из буджета јер је то по више основа, за школски рад, за изградњу и обнову, за манифестације, за ходочашћа… Сигурно је да се троши превише с обзиром на то каква је ситуација и са здравством, које је сада кључно за преживљавање, а и други сектори су у кризи. Нису цркве и вјерске заједнице једине којима би се новац из буджета требао смањити у ово вријеме кризе, држава је та која није направила приоритете у смислу спашавања живота, здравља, економије, просвјете… Стручњаци би то требали направити, а не знам да јесу и чисто сумњам у то“, истакао је Иванчић.

 

 

 

 

 


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.