Марко Видојковић: ЗАШТО КАЖЕШ РАЗГРАНИЧЕЊЕ, А МИСЛИШ НА ОБРАЧУН СА ОПОЗИЦИЈОМ

У дигиталним временима ништа није могуће сакрити. Тако није било могуће сакрити ни да постоји договор о разграничењу с Албанцима, који је ко зна кад још постигнут, али они који су га постигли имају мука да га спроведу у дело, а да притом не изгубе власт

Marko Vidojković / 06. март 2019

 

У дигиталним временима ништа није могуће сакрити, па се тако сазнало и за постојање подмуклог плана да се до договореног разграничења дође насиљем, односно лажираном војном акцијом, то јест унапред изрежираним срањем, какво смо имали већ прилике да видимо деведесетих, кад је реч о судбини Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Поверљиви извор из врха напредњачке власти још у јуну ме је питао: „Макац, шта се то спрема на Косову, у августу?“, што сам схватио као информацију да се нешто гадно спрема на Косову у августу. Тад се о разграничењу још није ни говорило. Е сад, замислите ко је све имао исту информацију, кад сам је и ја имао. Имао ју је, додуше са далеко више детаља у односу на мене, игуман манастира Високи Дечани, отац Сава Јањић. Отац Сава дигао је фрку око договореног насиља које је требало једне августовске суботе да се одигра на северу Косова, што би било увод у то јебено разграничење, а то како су га Вучићеви медији намазали говнима због ове сајбер герилске акције доказ је да је био у праву.

„Августовски“ план је пропао, али се од њега ипак није одустало, имајући у виду да се од августа до данас и даље говори о разграничењу као о једином могућем решењу да се два примитивна народа коначно запуте у модерну, демократску и европску будућност. И тако, сад чекамо како ће Вучић и Тачи, имитирањем рата, сервирати заглупљеним масама свој тајни договор. „Шиптар“ је магична реч на коју Срби реагују тренутном агресијом, а „Шиптари нападају“ је магична проста реченица која, тако барем Вучић верује, а бојим се да је у праву, оставља све наше неспоразуме по страни и претвара нас у неустрашиве борце за патрљак српског, односно оног што, по споразуму о разграничењу, Србији треба да припадне.

У дигиталним временима ништа не може да се сакрије и зато је најбоље укинути дигитална времена, а то ће се најефикасније постићи тако што: „Шиптари нападају“, режим проглашава ванредно стање и укида нам, или макар ограничава, једини преостали извор слободног протока информација – интернет. Уз то, ванредно, односно „ратно“ стање, идеалан је изговор за забрану јавних окупљања, осим оних која пружају подршку врховном команданту. Кад се има у виду да ће запад на ово, као и на сва остала Вучићева срања, највероватније гледати благонаклоно, не би ли питање Косова решило што пре, долазимо до закључка да је могући сценарио: Лажни рат, лажна историјска победа на северу Косова, а прави обрачун са унутрашњим непријатељима.

Овде стижемо до Александра Вулина. Према свему што се може сазнати из незваничних, али добро обавештених извора, Вулин би радије проводио дане у спа центрима и куплерајима, него да глуми будалу у фотељи министра одбране, али треба имати у виду да није Вулин министар одбране, већ Александар Вучић. У склопу припрема за „разграничење“, Вулин само игра своју пропагандну улогу намењену малоумнима. Набавља летеће шклопоције, исти модел који су још пре двадесет година без по муке пообарали НАТО пилоти. Крешти о томе како смо најјача војна сила у региону. Скичи како морамо да се наоружавамо и јачамо нашу одбрамбену моћ. А против кога ћемо то да се боримо? Играћемо се рата с Косовом.

Зато, немојте бити толико строги према Вулину. Није било никога другог ко би тако успешно примитивцима и малоумницима, у којима се Србија дави, продавао причу о Србији као војној сили. Вулинджа јуначки трпи зајебавање твитераша зато што је увео обуку за резервни састав војске, па се онда, стар скоро педесет година и за војску неспособан, добровољно пријавио за војну вежбу. Док год јавност гута спин како луди Вулин, парадирајући около у црној униформи, лечи своје дезертерске комплексе, све иде по Вучићевом плану. Александар Вулин је само одан слуга свог господара. Они што му се смеју и  зајебавају га на твитеру у огромној су мањини у односу на оне који ће потрчати за Вулином и Вучићем, да „врате“ Зубин Поток (и успут изгубе Прешево), а остаће потпуно небитни кад им Брнаба, услед „ратног“ стања ограничи приступ интернету.

У дигиталним временима ништа не може да се сакрије, осим дефинтивног датума када ће срање почети, а почеће, пошто једино ексалацијом на терену, те тоталним затварањем свих медија, блокадом интернета и забраном јавних окупљања, команданту Вучићу може да прође паклени план који је неко други уместо њега смислио.

Волео бих да грешим, али имајте у виду и то да је америчка тајна служба оценила како је током године могућ оружани сукоб на западном Балкану. Добро, можда су мислили на Босну и Херцеговину.

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.