Марко Видојковић: УСПОМЕНЕ ИЗ РЕВОЛУЦИЈЕ

На двадесету годишњицу Петог октобра, разговарамо са Петром Брдаром, носиоцем ордена за грађанску храброст и једним од главних оперативаца ДОС-а на београдским улицама тих крвавих дана

Marko Vidojković / 07. октобар 2020

 

БУКА: Господине Брдар, нове генерације то данас уче из историјских читанки, али најбоље је да нам ви укратко објасните како је дошло до оружане грађанске револуције, Петог октобра.

БРДАР: Нисмо могли више. После деценије ратовања, државног терора, санкција, пљачки, хиперинфлације и НАТО окупације Косова и Метохије, народу је било доста. Испиздели смо начисто. Кад је Милошевић расписао изборе за 24. септембар, знали смо да ће их и покрасти уколико на њима изгуби, па смо још у лето, 2000. почели да се припремамо за оружани устанак. Сва истраживања говорила су да Коштуница побеђује у првом кругу, али много битније је било како ту победу на изборима одбранити. Одлучили смо се да је бранимо оружјем.

БУКА: Каква је атмосфера била у земљи тог лета?

БРДАР: Узаврела. И старо и младо наоштрило се да оборимо диктатора. Откопали смо оружје што нам је остало из ратова деведесетих, добро га подмазали и чекали. Сви су били против Милошевића. Чак су и старци, који су претходних година упорно гласали за Милошевића, схватили да нас води парво у пропаст и да је дошао задњи час.

БУКА: Шта се догађало после 24. септембра, а пре Петог октобра?

БРДАР: Као што смо и претпоставили, диктатор је почео да краде гласове. У складу са очекивањима, народ је испиздео. Толико су били љути, да је у појединим селима оружани устанак избио мимо плана и ван наше контроле. Људи су разоружавали пандуре и оснивали локалне демократске одборе. Кад су видели да се на насиље одговара ватром и да им колеге губе главе, керови су у тим местима врло брзо положили оружје. То је био добар знак, за оно што је следило неколико дана касније.

БУКА: Како је изгледао Пети октобар? Шта су била васа задужења тог дана?

БРДАР: Ја сам био на челу ударне демократске групе Палилула 1, која је требало да освоји полицијску станицу Палилула, општину Палилула и РТС. Као што знате, револуција је почела два дана раније, када смо разоружали пандуре који су покушали да спрече штрајк радника у термоелектранама. Срећом, само два пандура су погинула у оружаном окршају, остали су скапирали колико је сати. Четвртог октобра, послали смо своје људе на граничне прелазе, како неко еспеесовско или јуловско говно не би запалило из земље. Тамо није било никаквих проблема, смрадови нису ни имали појма да су прелази наши, видело се то по Александру Вучићу, који је четвртог октобра покушао да побегне у Румунију, па су га тамо дочекали наши и спровели у притвор, у оквиру фабрике “Крмиво продукт“ у Сурчину. Причало се по ДОС-у да је плакао све време. Мислим да је двадесет година затвора колико је добио мало и жао ми је што је данас опет на слободи. Али, судио му је демократски и независан суд, шта ја ту могу.

БУКА: Да се вратимо на Пети октобар…

БРДАР: Да, Пети октобар… (почиње да плаче, прим. аут.) Знате и сами, пола земље дошло у Београд, а друга половина ослободила је своје градове. Сви смо били уједињени у жељи да Србију, после десет година бламирања и ужаса, напокон претворимо у грађанску и демократсу државу, ако треба и по цену живота. Кад су пандури испалили сузавац , одмах смо припуцали, а они су се одмах предали. Разоружали смо их и стрпали у скупштину, коју смо такође претворили у привремени притвор. Народ је толико био љут, да су неки хтели да запале скупштину са све заточеним керовима унутра, али смо их некако одговорили. Најбитније је било да оружани устанак протекне успешно, било је после доста времена за наплату.

БУКА: У вашој зони одговорности дошло је до најжешћих оружаних окршаја. Како то?

БРДАР: Око РТС је дошло до озбиљног пушкарања, а кад је од пандурског  метка погинуо Миле Ћелави, пао нам је мрак на очи па смо изрокали зграду телевизије из ракетних бацача. Срећом, цело приземље било је пуно смрдљивих керина, па нико од радника РТС није погинуо, иначе то не бих себи никада опростио. Овако, за тих 46 мртвих пандура баш ме заболе. Трипут смо их мегафоном звали да се предају, а они трипут отварали ватру, шта смо други могли осим да им се најебемо кеве. Кад смо освојили РТС, дат је знак да се целој земљи пусти струја, а национална телевизија почела је да емитује устанички програм. Са пандурима из станице Палилула смо се лако договорили око предаје, а улазак у општину је био формалност. Да није било задржавања око РТС, завршили бисмо задатак већ у два поподне.

БУКА: Зграда „Пинка“ није прошла тако добро. Она је запаљена и до темеља срушена.

БРДАР: Пази да се не расплачем. То је додуше било у зони одговорности демократске ударне групе југ, којом је руководио Душан Пећанчевић Луди, врло је могуће да би „Пинк“ био спаљен и без полицијских снага које су га чувале и које су отвориле ватру на устанике.

БУКА: Историјска је чињеница да је Милошевић хтео да изведе тенкове на улицу, али се војска предала још четвртог на пети октобар, као и скоро све остале специјалне јединице у земљи.

БРДАР: Кад имаш толико бесног и наоружаног народа свуда унаоколо, никаква војска и полиција не могу да ти помогну и драго ми је да су командири водова и остале старешине то на време схватиле, јер да су кренули на нас оружјем, неки од наших би погинули, али нико њихов не би остао жив.

БУКА: Прича се да је било дипломатских интервенција тог дана. Јављали су се Руси, Американци...

БРДАР: Јављали су се да нас моле да их све не пококамо, као да смо ми неки дивљаци. Рекли смо им , одјебите, наша револуција, наш проблем. И одјебали су.

БУКА: Сободан Милошевић и Мира Марковић издржавају доживотне казне затвора у специјалном затвору за припаднике бившег режима у Панчеву. Још преко двеста најближих Милошевићевих сарадника  осуђено је на вишедеценијске казне. Хиљадама њих Законом о лустрацији доживотно је забрањено обављање јавних функција, а Србија је већ пет година чланица ЕУ. Ви сте се после револуције вратили свом аутолимарском занату. Да ли сте задовољни?

БРДАР: Ако ме питате за резултате петооктобарске револуције, задовољан сам. Мислим да није могло боље, иако сам потајно у себи желео да њихов отпор буде јачи, па да се порокамо као људи. Исповедао сам се попу више пута због тих мисли, али увек прођем са пет пута оче наш. Што се заната тиче, за политичке функције ме је болело уво, политиком нека се баве стручњаци, ја сам стручњак за лимарију, а Срби ће довека бити кретени за воланом, па ће довека бити посла и за мене.

БУКА: Господине Брдар, хвала вам на разговору.

БРДАР: Нема на чему, драго ми је што је наша демократска победа помогла и Босни и Херцеговини да изађе из канала, па сте, ето, од ове године и ви у Европској Унији. Таман на време да јој заједно помогнемо да се не распадне.

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.