Марко Видојковић: ШТА БИ СВЕ ТРЕБАЛО НАЗВАТИ ПО АЛЕКСАНДРУ ВУЧИЋУ

Историјски великани заслужују да се многе знаменитости, чак и за живота, називају њиховим именом. Ни председник Србије, једна од највећих светских фаца, Александар Вучић, не сме бити изузетак.

Marko Vidojković / 24. септембар 2020

 

Канализациони колектор „Александар Вучић“

Зна се да Београђани деценијама муку муче са фекалним отпадом. Шта заврши у WЦ шољи, врло брзо заврши под прозорима становника луксузног насеља „Дунавске терасе“ на Карабурми. Када ветар дуне из иделаног правца, мирис свега што су Београђани тог дана искењали обавије цео град, а туристе лажемо како је реч о мирису стајског ђубрива, који ветар доноси из Војводине. Не, драги наши гости, то мирише наша, па и ваша кака, јер Београд нема канализациони колектор. Откачили смо глупу Европску Унију која даје седамдесет одсто новца из донација за овакве пројекте, а пригрлили кинески конзорцијум, коме ћемо платити пуну цену, па и мало више, за Канализациони колектор „Александар Вучић“ у Великом Селу, који ће бити изграђен у наредних двадесетак година. Има ли идеалнијег назива за место које прикупља сву београдску канализацију од имена српског председника, који на своја плећа прикупља сав терет државничких обавеза? Можда би, имајући у виду количину фекалија које избацују Београђани и туристи из Бугарске, згоднији назив за канализациони колектор могао бити његов надимак – Канализациони колектор „Мали Алек“.

Нехигијенско насеље „Александар Вучић“

Реч је о ромској фавели у Вука Врчевића, крај панчевачког моста.  Читав низ картонских насеобина и живописна деопонија, чији садржај локално становништво традиционално пали сваког петка, а ватрогасце терају камењем, прави је туристички бисер на само пет минута вожње од реконструисаног Трга Републике. Владајућа странка склопила је са становницима овог насеља договор на обострано задовољство – превозиће их белим комбијем на бирачка места, где ће они гласати за Александра Вучића, а потом их исплаћивати у новцу, брашну, кафи или другим намирницама. Пре извесног времена, једна становница овог насеља снимљена је како неконтролисано плаче од среће кад су јој поменули председника Србије, управо због поменутог пословног споразума. Уместо досадашњег неформалног назива „Вука Врћевића“, ово егзотично место хитно треба преименовати у Нехигијенско насеље „Александар Вучић“, а нехигијенско насеље крај прве станице метроа код Чукаричке падине може постати Нехигијенско насеље „Александар Вућић 2“. Исправимо неправду према нашим ромским суграђанима, назовимо њихове нехигијенске фавеле по оном ко им је омогућио такав живот из снова.

Гробље кућних љубимаца „Александар Вучић“

Једна од генијалних идеја заменика градоначелника Београда Горана Весића била је да престоница коначно добије гробље кућних љубимаца, како их грађани не би под окриљем мрака закопавали у Звездарској шуми и Кошутњаку. Зна се шта једном власнику значе папагај Пера, маца Брка и Куца Дупе. Љубав према својој куцики може се поредити само са љубављу бабе која воли Вучића више од унучића. Власници кућних љубимаца најбоље знају да нема бољег другара од животиње. У највећем броју случајева, газда ће да надживи љубимца и то ће му сломити срце. Зато не би било лоше сахранити га на месту које ће бившег власника животиње, односно „маму“ или „тату“, како се то данас популарно каже, натерати да се на то место никад не врати, те што пре настави са својим животом и набави нову мацу Милицу, зеку Тошу или папагаја Ђоку. То место биће Гробље кућих љубимаца „Александар Вучић“. Уколико нисте баба која сања Вучића, на ово гробље ћете отићи једанпут, а затим одмах удомити новог кућног љубимца. Наравно, кад се има у виду по коме ће бити названо гробље кућних љубимаца, може доћи до појаве устајања из мртвих, баш као што је и режим деведесетих устао из мртвих управо захваљујући господину Вучићу.

Национални стадион и меморијални центар „Александар Вучић“

Дође тренутак у животу сваког диктатора када треба вршити масовна хапшења и погубљења. А има ли бољег објекта за то од националног стадиона, смештеног на ободима града, у сурчинској припиздини. Кад је рекао да ће нам Немци завидети на стадиону, господин Вучић није мислио на модерне Немце, већ на духове челника Трећег рајха са којима је у свакодневној комуникацији путем медијума из Нехигијенског насеља „Александар Вучић 2“. Као што се редовно консултује са господином Гебелсом око медијских стратегија, тако је од господина Хајнриха Химлера добио савет: „Ма какви конц-логори, све то на стадион, стрељај, па затрпавај земљом. Како буду трулили, земља ће се улећи и тако ће се створити простор и за нове. На трибинама можеш да поставиш  Мајмуна, Хелијума, Хромозома и друге сараднике, да гледају, не само уживања ради, већ и као дискретно упозорење шта може да им се деси, ако буду непослушни.“ Госн Хитлер је додао: „Кад дође тренутак да умреш, драги мој, онда једноставно стратиште својих противника претвори у сопствени маузолеј, са мермерним саркофагом на средини терена. Хтео сам и ја то, али нисам стигао, па сам овако морао да будем сахрањен испод дрвета у джунгли. Молим те, размишљај на време о тим стварима.“

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.