Марко Видојковић: ОТИМАЧ ДРУГОГ ДНЕВНИКА

Председник баш воли да сврати у Абердареву, у пола осам

Marko Vidojković / 23. јул 2020

 

„Према најновијим подацима кризног штаба, данас је забележено четристо осамдесет седам новооболелих од ЦОВИД 19, деветоро је преминуло, а на респираторима се налази двеста двадесет и осам особа. Дакле, готово идентичан просек као и протеклих четристо шездесет и шест дана. У кризном штабу још једном напомињу да смо још пре шест месеци дошли до јединственог феномена под називом трајно заравњење криве и да ће сваког дана стизати исти резултати. Данас је у... Само тренутак, драги гледаоци, нешто се дешава у студију...  Аха, поново је председник дошао у дневник. Добро вече, господине председниче, добродошли. О чему ћемо вечерас причати?“

„Пре свега о срамној петицији против кризног штаба, коју је потписало двадесет шест пекара.“

„Не знам за ту петицију.“

„Зато сам и дошао у дневник, а планови су ми били сасвим другачији. Наравно да иза ове срамотне петиције стоје Млађан Ђорђевић, Ђилас, Обрадовић, Душан Петровић, Вук Јеремић и овај... бре...“

„Шолак.“

„Намерно сам одуговлачио, да бисте се упецали. И вас плаћа Шолак, немојте мислити да вам нисам проверавао приватни банковни рачун.“

„Не плаћа ме Шолак, него увек и њега поменете, па сам хтела да вам помогнем...“

„Не плаћа, јел? А она уплата од скоро сто хиљада динара, прошлог петка?“

„То сам пребацила са Пејпала новац који ми је...“

„Уплатио Млађан Ђорђевић, преко Шолакове оф шор компаније!“

„Син, који ради као молер у Улму.“

„Ви сад можете да измишљате синове у Улму и кћери у Гелзенкирхену, али сви знамо да вас плаћа Шолак.“

„Извињавам се, господине председниче, више вам нећу противуречити. У праву сте.“

„Наравно да сам у праву. А сад, о срамној петицији назови-пекара, за коју гледаоци једино овако могу да сазнају, пошто на РТС-у влада жута цензура.“

„Шта желе пекари, господине председниче? Шта им смета?“

„Наводно пропашће, ако и даље будемо инсистирали на правилу ’само један купац у пекари чији власник није у СНС’, а заправо је реч о покушају државног удара када смо најрањивији. Убод ножем у моја леђа, на којима се налази сав терет борбе портив вируса САРС ЦОВ 2.“

„Али, рекли сте да има само 26 потписника петиције, то је практично ништа...“

„Пре свега, није истина да ће било ко пропасти због спровођења мера кризног штаба.“

„Господине председниче...“

„Било која пекара! Није истина да ће било која пекара чији власник није у СНС пропасти због спровођења мера кризног штаба! Уколико једна особа обави куповину у пекари у износу од двеста динара, пута седамнаест хиљада таквих куповина сваког сата, пута двадесет пет сати дневно, пута тридесет три дана месечно, пута тринаест месци, то вам је приход од преко двадесет милијарди евра на годишњем нивоу! Разумете ли ви колике су то паре! Да пуштамо по двоје у пекару, они би зарадили педесет милијарди евра годишње, а гробља би нам била мала! То је иживљавање над кризним штабом, иживљавање над струком, о иживљавању нада мном и да не говорим.“

„Да ли има још нешто што сте хтели, или ћете сад отићи? Или можда желите да останете, до краја дневника? Не морате ништа да говорите.“

„Ви бисте волели да ја не говорим. Хоћете да ми зачепите уста, највише би волели вечно. Да умрем, то бисте ви хтели. Да ли сте ми сипали отров у воду?“

„Коју воду? Упали сте непланирано...“

„Ето, увек ћу бити три корака испред вас. Хоћете, дакле, да ми отрујете воду. Лепо, лепо. Шта све нећу дочекати на РТС-у.“

„Хтела сам само да изразим своје задовољство вашим доласком и да вам понудим, уколико то будете желели, да останете до краја дневника.“

„А ви бисте да одем? Е нећу!“

„Ви ћете увек бити радо виђен гост другог дневника, а ако желите и уредник и водитељ.“

„Те лажи продајте неком другом.“

„То нису лажи, ја вам искрено желим добродошлицу...“

„Само ако се расплачете од среће, повероваћу вам.“

„...“

„Плачите.“

(плаче)

„Идем сутра у Републику Српску.“

„Имали смо то... као прву вест.“

„Нисам чуо, био сам у лифту. Јесте рекли да се врше посебне безбедносне провере на аеродрому?“

„Јесмо.“

„Због могућег терористичког напада на мене?“

„Рекли смо.“

„Немачка наоружава Косово, да ли сте случајно то приметили?“

„Наравно, имамо прилог о томе са ваше данашње конференције за новинаре.“

„А кад сте мислили да емитујете тај прилог? У лимбургу месецу?“

„Господине председниче, буквално би тај прилог ишао, да нисте упали у студио.“

„Закуните се у ћерку, која у Гелзенкирхену ради против своје отаджбине.“

„Ради као васпитачица деце ометене у развоју.“

„Само се ви закуните.“

„Кунем вам се и ћерком и сином, ево, погледајте, пише овде...“

„Зашто пише председник малим словом?“

„Зато што није на почетку реченице.“

„...“

„...“

„Немци наоружавају Косово до зуба! Цео регион се наоружава! Шта желе? Јел желе рат? Ми не желимо рат, али видите да га они желе! Срећом, на време смо купили руско наоружање, предухитрили смо њихово звецкање оружјем мојом генијалном превентивном одбрамбеном стратегијом.“

„Тако је, господине председниче.“

„Ево, позивам наше западне пријатеље, дајте Косову и атомску бомбу. Дајте им и две. Пошто ми не признајемо Косово, али га, према историјском мировном споразуму, не спречавамо да улази у међународне организације, то ће се из нашег угла тумачити као да је Србија постала нуклеарна сила.“

„Тако је, господине председниче.“

„Дајте им и ракету, да иду на Марс. То би значило да је Србија постала свемирска сила. Све дајте Косову, а ми ћемо викати да је то наше, јер то је наше међународним правом загарантовано право!“

„Тако је, господине председниче.“

„Јебем вам матер у пичку, баш.“

„Разумем, господине председниче.“

„И вама, драги гледаоци, јебем матер посред пичке. Знам да ме мрзите. Али, можете само да ме мрзите.“

„Нисте у праву, волимо вас, господине председниче.“

„Рекли сте да ми више нећете противуречити. Мислили сте да сам заборавио?“

„Извините, господине председниче.“

„Плачите.“

(плаче)

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.