Марко Видојковић: МАКРОН ДОШАО НА САХРАНУ СРБИЈЕ

Необично лепе плаве боје је небо овог леша, мислио је Макрон, гледајући у небеса уместо у одвратног жвалавог ђавола, предводника стрвинарских банди, који га је дочекао.

Marko Vidojković / 17. јул 2019

 

Чувши да је Србија умрла, француски председник Емануел Макрон, решио је да оде да јој упути последњи поздрав. Ипак, знајући ко ће бити домаћин, вајкао се: „А да ипак не идем? Знате и сами какве су те њихове сахране.“ „Идите, идите, било би сумњиво да двапут у последњи час одустајете“, рекоше му саветници, „Има још понешто да се штрпне са леша, а чујемо да ће вам организовати и аутобусе са зомбијима, који ће вам аплаудирати и млатити француским заставицама, као када им је Путин био на сахрани.“ „Мон диеу, чуо сам да они сопственим заставицама бришу ципеле, шта ли ће тек радити са нашом!“, узнемирио се Макрон. „То су зомбији, господине председниче, кога брига шта раде са заставицама.“ „У реду, али жену не водим“, рече председник Француске, „она није дужна да трпи такве ствари.“

За ову тужну смотру Емануел Макрон обукао је скупоцено одело изразито тамне боје и везао толико мрачну кравату, да је имала сопствену гравитацију. Сео је у авион и одлетео ка мртвом Београду. „Хм, заиста занимљиво“, примети Макрон док су прелетали преко леша некада дивног града, „изградити зграду у облику усташког симбола преко пута нацистичког логора!?“ „Запатили су се паразити на лешу, знате и сами, једноставно не обраћајте пажњу, месје председниче.“ Паразити?! Окрећите авион, јебе ми се за сахрану!“ „Смирите се, господине председниче, нису опасни. Па, то су стрвинари, они једу леш. Опасни су само по оне који на лешу живе.“

Припремили су председникови сарадници брдо уговора да их одмах по слетању на француски аеродром у Београду потпише са паразитима који привремено управљају лешом Србије. „Тешка је то багра“, брифовали су Макрона, „данас им не увалите уговор, сутра ће Кинези. Треба бити опрезан. Зато смо саставили уговоре о свему чега смо могли да се сетимо, а да у Србији још даје знаке живота. Укупно двадесет и два.“ Стога је на аеродром Београд, у власништву француске комапније „Винси“, а који грешком неки и даље зову бившим именом „Никола Тесла“, долетео прво авион са француском економском делегацијом.

Необично лепе плаве боје је небо овог леша, мислио је Макрон, гледајући у небеса уместо у одвратног жвалавог ђавола, предводника стрвинарских банди, који га је дочекао. И ливаде, гле како су зелене, да ли је могуће да је ова земља мртва. А онда се сетио како сваког мртваца ваља нашминкати. Да, закључи у себи француски председник, можда је небо плаво, али ко зна колика је загађеност. Господе, надам се само да нисмо заборавили да понесемо своју клопу и пиће. О, не глутен, успаничио се, угледавши двоје малих зомбија, са погачом добродошлице у рукама.

Онда су га одвезли на Нови Београд, у зграду одавно покојног Савезног извршног већа Југославије, да у четири ока диктатору каже да се ни случајно не зајебава са Кинезима или Русима, да реши Косово јуче и да одмах плати оно на шта се обавезао уговорима које је управо потписао. Заузврат, још само овај пут, Макрон ће се правити да опозиција не постоји. Онда је, на конференцији за новинаре, био принуђен да слуша очигледно с ума скренулог диктатора како се бламира, у себи непрекидно понављајући: „Двадесет два уговора, двадесет два уговора, или двадесет један, више ни не знам, толико је овде одвратно.“

Онда га одвеше до споменика захвалности Француској, за који су му припадници тајне службе рекли како су га, по налогу диктатора, хорде вандала ишарале спрејевима јер није био задовољан местом на ком је стајао јесенас у Паризу, заједно са осталим потомцима аутроугарских војника. Мон диеу, какав кретен, јадна покојница, размишљао је Макрон. Онда је почео да чита опроштајни говор на српском, на шта су хорде зомбија реаговале радосно, јер која будала још говори српски, чак га ни ми га више својски не говоримо. Макрону беше помало криво што је у пар наврата пожелео да на ове пошаље своје одреде специјалне полиције за разбијање демонстрација. На крају су га одвели и на гробље, јер каква би то сахрана била без гробља.

О ономе што се касније дешавало, нема службених забелешки. Жвалави помахнитали демон који управља телом покојнице позвао га је у зезање, ред је да се попије и повуче која за покојницу, међутим, француски председник пожалио се како је уморан и како ће одмах у кревет. Као меру предострожности и неку врсту видео надзора над бандом с којом је потписао толике уговоре, Макрон је овде оставио Еуронеwс. Идућег јутра, док су прве птичице певале под загађеним српским небом, заједно са њима, преко загађених српских долина и планина и загађених српских потока и река, полетео је авион са Емануелом Макроном, председником Француске. Није хтео да сачека ни јутарњу кафу.

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.