Na žalost, stižu izbori. Eh, ala bi svet bio savršen kada ne bi bilo izbora i kada bi sve funkcije na svetu zaposeo Aleksandar Vučić. Ta ljudina, ta moralna gromada, čovek koji ovenča Kosovo tek ponekom ljudskom žrtvom, a moglo ih je biti ko zna koliko, junak koji posla zaverenike u Crnu Goru, pa ih onda, genijalnim potezom najmudrijih drevnih ratnih stratega, potkaza Milu Kralju Crne Gore Bez Arbanaskih Teritorija, to božije otelotvorenje kojim nas je Vasiona častila - mora ići na beogradske izbore.
Dobro, ići će. Staće na čelo kolone. Šta će, mora. Nema ko drugi. Njegova lista zvaće se po njemu. Da je pravde nebeske, pa da na ovome svetu nema nikoga do sedam i po milijardi Vučić Aleksandara, ali avaj, nije tako. Znajući da će beogradske izbore dobiti sa stopostotnim rezultatom, presveti Alek Blagorodni odluči da ovu priliku iskoristi za do sad neviđen akt milosrđa - listu će prošarati određenim brojem nikogovića, vucibatina i propalica, posrnulih na svom putu ka carstvu nebeskom i na taj način pružiti im novu šansu. Tako će još jedared potvrditi svoju skromnost i udarenost pečatom božanskim.
Tu on pozva najgoru od svih hulja, raspomamljenog mračnog princa televizije, kog prepadnuta deca što mu gostuju u emisijama zovu Šarenica, po šarenom spektru sadističkih metoda kojima muči sve svoje žrtve – koje posprdno zove gledaocima. Hodi, reče mu Alek, pokaj se. Dođi mi na listu, oseti malo milosti Gospodnje. Dobićeš još beskrajno mnogo epizoda „Žikine Šarenice“, da ih snimaš u veselju, a sve o trošku ovih bednika, koji plaćaju pretplatu i glasaju, a nisu dostojni ni šimike da ti glancaju! Odrekni se žutog đavola! Odričem se, reče Šarenica i pogodba pade, na radost vaskolikog srpskog življa.
Sledećeg pozva osvedočenog decomrzitelja Branka Kockicu! Deda Branko već decenijama beše pun jeda i mržnje prema ljudskom rodu, a Alek, koji sve zna, znao je i za to. Beše mu žao, jer je gledao Brankove emisije dok je bio Božije Dijete i pozva ga: Branko, Branko, i ja mrzim sve ove kretene oko nas, pogledaj ih samo! Potpuno te razumem! Ali, nećeš se valjda ka izlaznim vratima života kretati u mržnji i jedu!? Dođi mi na listu! Darovaću ti pozorište Puž na hiljadu dvesta sedamdeset trećem spratu Vučićeve kule u slavnome Na Vodi Beogradu! Sa sedamnaest hiljada sedećih mesta! Da do smrti igraš „Deda Mrazov čarobni prašak“ naprednjačkoj deci, budućim generacijama koje će vladati bagrom nedostojnom. Poljubi Branko Gospodara Aleka, kao što nalažu knjige stare, pravo u nagu zadnjicu i ode mu na listu.
Sledeća na red dođe Jung Aja, prestrašena mala balerina, koja već pet vekova ne izađe iz svoje kuće na starome mračnom Dorćolu. Hodi, ne boj se, reče joj Alek. Gle, koliki je Beograd. Gle, zeleni Leštani, prepunih sjajnih sala za svadbe i sahrane! Pa Barajevo, sa svojim lako naoružanim četnicima! Pa Padinska Skela, sa ludnicom i navijačima komšijskog Partizana! Izađi, igraj, igraj, drago dete, doigraj mi na listu! Kad to ču, skoči Aja na noge lagane, pa doskaka na drugo mesto Alekove pobedničke liste.
Nagradi Alek Darežljivi prisustvom na listi i Tasovac Ivana Od Ključa Violinskog, koji pređe mukotrpan put od žutog drugosrbijanskog liberalskog đubreta do časnog Srbina, vredne ukrasne biljke u ministzarstvu kulture i špicaste pudlice na dvoru Alek Gospodara. Dođi Ivane, hodi mi na listu! Treba svi da vide kako Alek nagrađuje sluge pokorne, koje se javljaju na telefon kad ih zovem i u četiri ujutru. Hajde donesi mi ovu lopticu, hopa! Vau, vau, razlajao se veslei psić ovom čudu koje ga snađe. Mislio je, nema više dobrih ljudi, pa i nema ih, ima samo jedan dobar, ali on nije čovek - on je natčovek, on je Naš Alek.
Setio se Vučić Aleksandar i svog omiljenog profesora sa prve godine prava, Sime Avramovića. Reče Alek, dođi stari Simo, pričesti se pred penziju jednim časnim potezom – dođi mi na listu, pokaži šta znači biti pravi pravnik, bez ideala, bez obraza, a sa puno gospodara. Dođi, da te pomazim svojom nežnom rukom, poljubi mi skute, a onda se tornjaj nazad u mrak kabineta, da mi ljubiš sliku, trideset tri puta dnevno, po deset minuta. Obradova se Sima kao i svaki put kada dođe u kontakt sa nadarenim mladim studentom i odskakuta Aleku na listu.
Beše tu još teškog šljama, ne vredi ih sve ni navoditi. A sad ono najbitnije - milost našeg gospodara prema ovim spodobama važiće samo do zatvaranja biračkih mesta. Pomenuti propaliteti imaju se povući sa liste nazad u svoje bezvredne živote, pomazani milošću Gospodara, te ustupiti mesta u beogradskom parlamentu pravim herojima, junacima hiljada beogradskih bitaka, vitezovima betonskog urbanizma, divlje gradnje i divljih deponija, temeljima konačnog potonuća mrskog Beograda - Siniši Malom Od Crnoga Mora, Vesić Goranu od Pink Redakcije i Mladenović Andriji, što u vreći donese gospodar Aleku pulsirajuće srce DSS-a.
Kako Alek listu objavi, tako se vesela bačka vila Maja na televizoru pojavi i beogradske izbore za četvrti mart najavi. Svaki Srbin i svaka Srpkinja u genetskom kodu imaju ukucan najbitniji datum u Srba – Alekov rođendan, peti mart. Podarimo Aleku Princu Svetlosti i Tame kao rođendanski dar pobedu na beograskim izborima. Proslavimo njegov rođendan tako što ćemo se okupati u čistim beogradksim rekama, tako što ćemo se valjati po čistim vinčanskim livadama, tako što ćemo skakati sa svih osamdeset hiljada legalizovanih petospratnica na Zvezdari!
Snaći ćemo se već, povod za slavlje je na svakom kokraku.
