Марко Видојковић: ЈЕДНА ОД ПЕТ МИЛИОНА

Најбоље би било да ово пише жена, па ћу, пошто што је сад у свету опште прихваћено бирати самом себи, односно самој себи пол, до краја овог текста бити женско.

Marko Vidojković / 30. јануар 2019

 

Када сам први пут угледала групу фрикуша из Пожеге како стоје пред импровизованом говорницом на којој су залепљени леци са натписом „Стоп насиљу над женама“, нисам могла да верујем својим очима. Окружен сјебаним свракама, у средини је стајао Александар Вучић лично, упадљиво виши од осталих цура, за главу – две, само са црном периком, у белој кошуљици, са набудженим рукавима у стилу Снежане и седам патуљака, не знам како се то зове, жена сам тек од скора.

И поред невероватне сличности, на фејсбуку сам сазнала да то ипак није Вучић, већ председница скупштине општине Пожега, иста она која пише најгрознија могућа саопштења против учесника протеста у Пожеги, иста она која против протестаната покреће приватне тужбе, она која се сумњичи за бројна кривична дела у тој општини, иста она која је пре годину дана покренула талас побуне у западној Србији, који се протеклих недеља проширио и на остатак земље.

Дакле, још увек важи правило да поданици, па ето и поданице, личе на свог лидера. Као што је Ненад Стефановић, професионални поданик са РТС, почео својевемено физички да личи на Тадића, па му то остало и сад кад је поданик поглавника Вучића, као што је и Чеда почео да говори збрзано и енергично, попут покојног Ђинђића, па му то остало и сад, када је, поред Шешеља омиљени напредњачки опозиционар, као што Марко Ђурић покушава да глуми Вучићево глумљење сталожености, тако је и ова, заборавих како се зове, срамота за све нас жене, постала исти Вучић!

Не знам да ли је пре била нижа или је стала на неку хоклицу, не знам да ли је пре слања претњи грађанима била лепша, елем, кад сам видела ту фотку, прошла ме језа и сад, кад знам како изгледа, још ми је јасније због чега се грађани Пожеге буне. Па они имају свог личног Вучића на челу општине, а онај лик што је хтео да приватизује онај објекат, због чега су протести у овом граду и почели, има Вучића у свом брачном кревету!

Акција напредњакуша под називом „Стоп насиљу над женама“, да није овог текста, била би већ заборављена, пошто је била реч о бедном покушају да се релативизује народни бес који кипи у неколико десетина српских градова. Али било је или да пишем о овоме или о Мирољубу Петровићу, а сложићете се да су распомамљене напредњакуше далеко квалитетнија тема од таблоидног надрилекара, поседнутог демоном и спремног за мардељ.

Напредњакуше неколико оштинских одбора урадиле су исту ствар – мада не толико ефикасно као Пожежанке, јер оне немају Вучићеву двојницу – стале су пред микрофон и поданичке новинаре, да заштите жене Србије од Сергеја Трифуновића, који је новинарку „Српског телеграфа“ назвао курвом. Заправо је проститутке требало да се окупе и побуне, пошто оне продају љубав, а ова Сергејева продаје гебелсовску пропаганду и може се рећи да ју је нови председник Покрета слободних грађана у својој изјави унапредио у односу на оно што она заиста јесте.

У овој пропагандној акцији учествовале су и харпије Маја Гојковић, Зорана Михајловић, Ана Брнабић, која је и сама била „жртва“ глупог вица вође синдиката „Слога“, дакле малтене жртва силовања према овом спину према коме је било ко ко се буни против Вучића насилник према женама. Одвратне, пре свега по карактеру, оне се ни најмање не разликују од својих партијских колега са микропенисима (женска интуиција ми говори да међу напредњацима другачијих и нема), па их тако треба и третирати – као говна. Говно је говно, већ сам једном то написала, било мушко или женско.

Прошел године сам, из једног поверљивог извора, чула како је Вучић тако измлатио своју садашњу супругу, да су је приватним авионом превозили у Швајцарску не би ли је некако покрпили. Чула сам да нимало није био нежан ни према својој претходној жени. Чула сам својим ушима како зајебава текстилне раднице у једној турској фабрици, чула сам директора БИА, како воли када новинарке келекну, својим очима сам прошле недеље инстаграм напредњака Далибора  Белошевића, како прети „черупањем“ женама које не обећају напредњацима свој глас на предстојећим изборима (којим изборима?) и закључила сам изнова како је живот у Србији некад гори од смрти, а женама још и мало гори.

Не вреди ништа. Шта год напредњаци покушају, вратиће им се наредног петка и суботе, повећањем грађана на протестима. Зна се добро ко у Србији бије и малтретира жене, ко пали куће новинарима и убија политичке противнике. Зна се ко пљачка, прети, застрашује и са собом доноси страх, беду и смрт. Зато, драге слободне жене Србије - мужа у једну руку, дете у другу, пиштаљку у уста и покажимо распомамљеним напредњакушама да смо бројније, да смо јаче и да ћемо заједно са својим мушкарцима вратити демократију и слободу у Србију!

Једна од пет милиона.

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.