Користио само мобилни телефон и испричао невјероватну причу о Босни и Херцеговини

Поред тога што је сам написао сценарио, урадио нарацију и монтажу, занимљиво је и то што је Казазовић све снимао мобилним телефоном, без додатних ефеката. Није користио ни дронове, јер је желио да фокус врати на нашу перспективу – наш поглед.

Tatjana Čalić / 06. октобар 2019

Испричати причу о Босни и Херцеговини, о њеној прошлости и садашњости, о њеним људима, духовности, умјетности, дуго је била жеља Пеђе Казазовића.

Прије три мјесеца, почео је са снимањем обишавши преко 60 локација, а резултат је полусатни документарац "Простор", који на невјероватан начин приказује нашу земљу, подсјећа нас на прекрасне крајолике и грађевине, али и на то шта је суштина и проблем овог простора, тако да сваки дио документарца, а има их укупно 9, обрађује одређени мотив који је карактеристичан за овај простор. 

Поред тога што је сам написао сценарио, урадио нарацију и монтажу, занимљиво је и то што је Казазовић све снимао мобилним телефоном, без додатних ефеката. Није користио ни дронове, јер је желио да фокус врати на нашу перспективу – наш поглед.

У протеклих десетак дана документарац је у дијеловима објавио на Фацебооку Приче о нама а сада је објављена и комплетна верзија коју можете погледати на нашем порталу.

Ово је каже, његов дипломски рад из живота на овом простору, у тридесет минута је сумирано све што је у досадашњем животу видио, научио, схватио и закључио.

Рођен сам у Југославији, гледао сам како се држава распада, па онда прошао сав онај хорор кроз који су и други пролазили. Од рођења ме интересовала историја, па сам некако све то на крају желио спојити са знањем и искуством које сам стекао током студирања на Ликовној академији, те професионално бављење продукцијом. Једини проблем је био како испричати ту причу? Који угао? Јер када год се покушало причати о овом простору и држави на логички, чињенични начин – људи се ухвате за вратове и почну расправљати око ствари које припадају лијевој страни мозга – језику, називима, поријеклу, границама…  Ми, који смо одрасли овдје, одгајани у константним превирањима, можемо најбоље схватити колико су све те расправе небитне. Данас си ту, сутра те нема.  Тада сам схватио да причу о овом простору треба причати изнутра. Тим 'апаратом' за емоцију, који сви имамо, а који је изнад тих бесмислених расправа. Универзалан је и исти одувијек био и у вријеме када су овдје живјели Илири, и кроз Босанско краљевство, Отоманско царство, па све до данас”, прича за Буку Казазовић.

Све епизоде Простора, њих 9, заправо су кључни лајт мотиви овог простора - оно што нас издваја и што је наша вриједност - Борба; Живот и Смрт; Духовност; Мост; Севдах; Стећак; Умјетност; Људи, Душа.

Константно замишљам како би то изгледало када би ванземаљци хтјели осјетити како је то бити човјек. Плате карту и са ВР наочалама у неком 4Д кину се убаце у улогу нашег човјека. Овај документарац је отприлике жеља за приказивањем тог искуства”, објашњава Казазовић, коме се доста људи свакодневно јавља и захваљује што је урадио један овакав пројекат. Многи су му признали да су се на поједине кадрове исплакали, чак доживјели катарзу. 

Иако поносан, Казазовић не крије да су га неке ствари које је видио и доживио неповратно разочарале - општа небрига и немар за оно што имамо. Скоро све је прекривено рекламама и смећем. Иако је ове кадрове настојао да заобиђе и не сними, слике које је видио су га дубоко потресле, тако да се данас мало наљути када неко каже 'лијепа наша БиХ', а ни не зна колико је само кеса, конзерви, потписа на свим локацијама и споменицима које је у протекла три мјесеца обишао. 

Када дођете у Бихаћ, па одете у центру града на ријеку Уну, а на клупама конзерве пива, марамице, кесе, па дођете до споменика које су пролазни љубавни парови ишарали, а на језеру схватите да она служе за истресање смећа.  Такође, пејзажи градова су презасићени рекламама. Оне су буквално свугдје, а након тога аутомобили који су паркирани на свим могућим и немогућим мјестима. Погледајте само  стари град Јајце! Једноставно, небрига за све. Општа небрига. Ништа није више 'свето', нема граница, нема правила”, прича нам наш саговорник, који због небриге и незаинтересованости која влада у нашем друштву, не може да се отме утиску да ће "Простор" врло брзо отићи у заборав. 

Том утиску доприноси и чињеница да још ни једна телевизијска станица није показала занимање да га објави.

Ми се искрено надамо да ће судбина "Простора" бити знатно другачија, да ће га људи видјети  и доживјети  као својеврсни катализатор и ресет или, како каже сам аутор, "ако ништа друго, онда бар као пола сата потребне медитације".

Овај текст завршићемо како је и Казазовић завршио документарац - позивајући се на свог омиљеног писца Меше Селимовића и цитат из његовог дјела 'Дервиш и смрт'-  да је сваки човјек увијек на губитку.

"Можете имати све побједе овог свијета, али биологија је против вас. И зашто онда одузимати другима права? Мрзити? Убијати? Кажњавати? Одређивати шта је 'нормално', шта није?”, пита се аутор документарца Простор који можете погледати у наставку.

 


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.