Како постићи родну једнакост након пандемије?

Између 2019. и 2020. године свјетски експерти су процјењивали да нам треба оквирно 55 додатних година за затварање родног јаза када је у питању економска једнакост. Сада, након пандемије нам је процијењено 257 година.

BUKA portal / 15. јун 2020

Foto: BUKA

 

Ниједна држава на цијелом свијету не може рећи да је постигла родну равноправност. Између 2019. и 2020. године свјетски експерти су процјењивали да нам треба оквирно 55 додатних година за затварање родног јаза када је у питању економска једнакост. Сада, након пандемије нам је процијењено 257 година. Ако доиста вјерујемо да је родна равноправност кључ глобалног успјеха , сада је вријеме да појачамо све акције и успоставимо нови свјетски поредак.

Један од  ефективних механизама постизања родне равноправности након пандемије јесте буджетирање које поштује родну равноправност. Широки досег економске штете након ЦОВИД-19 захтјева масовни и координирани одговор на глобалном нивоу. Конкретно, владе и организације морају покренути примјену родног буджетирања тј. припреме прорачуна и њихове анализе из родне перспективе. То није само у складу с УН-овим циљем одрживог развоја, већ је и у складу са ставом ЕУ да се морају користити сви расположиви алати како би се умањила економска и социјална штета од пандемије, обновио економски раст, одржала стабилност тржишта и ојачала отпорност.

Зашто сада родно буджетирање?

Према Међународној организацији рада (ИЛО), ЦОВИД-19 ће утицати на тржиште рада на три кључна начина: број расположивих радних мјеста (незапосленост и незапосленост), квалитет рада (плате и услови рада) и  вањски ефекти на најугроженија радна мјеста.

Много је начина на које можемо ријешити ове три категорије поремећаја изазваних ЦОВИД-ом. Један од најефикаснијих и најодрживијих начина је креирање политика према резултатима родних анализа. Колика је стопа незапослености жена у односу на мушкарце? Колико су послови које углавном обављају жене сигурни? Како се мушкарци носе са пословима код куће? Како се жене суочавају са изазовима? Овакви подаци разврстани по полу служе као основа за родно буджетирање и пружају потребно разумијевање за израду ефективније политике. Политике које се не заснивају на родним анализама резултирају неефикасном расподјелом ресурса и ризиком погоршања постојећих неједнакости.

Жене највише носе терет економских посљедица ЦОВИД-19

Мјере дистанцирања и заустављања послова утицале су на готово 81% свјетске радне снаге. Већ сада је познато да ће жене током ове кризе изгубити више послова од мушкараца. На примјер, у Великој Британији, запослени са нижим платама (углавном жене и млади радници) имају седам пута већу вјероватноћу да ће радити у секторима који су се зауставили како би обуздали ширење вируса.

Послови на којима жене раде не пружају одговарајућу економску сигурност њима и њиховим породицама како би преживјели ову кризу. Из укоријењених структурних разлога, жене зарађују бар 17% мање од мушкараца и то је глобални просјек. Неке земље имају разлике у платама и до 38%. У САД-у, у којем се налази највећа свјетска економија, разлике у платама узрокују да жене сваке године пропуштају и до 10.000 долара појединачно. Осим тога, жене представљају мање од 40% укупне глобалне запослености, али представљају 57% радница који раде са скраћеним радним временом – раднице чији су послови међу првима који се смањују када наступи рецесија.

Коначно, морамо испитати огромне ефекте ЦОВИД-19 на жене у неким од најугроженијих свјетских земаља. Као што је показао вирус еболе, карантенске мјере драматично су ослабиле економску способност жена, повећавајући тако њихову стопу сиромаштва и тежи приступ основним потребама, нпр. храни. И док се економска активност брзо поправила за мушкарце, економска несигурност дуже је трајала код жена. Прије ЦОВИД-19, жене су утростручиле количину неплаћеног домаћег рада.

Економска револуција инклузивног буджетирања

Родно буджетирање не само да ће убрзати и учврстити наш економски опоравак, него ће нас и усмјерити ка праведнијем и отпорнијем друштву. Ово није само женско питање. У најбољем је интересу за лидере да практицирају родно буджетирање, и то одмах. Сада је наша прилика да заузмемо став инклузивности стављањем рода у средиште предстојеће фискалне политике. Ево како можемо осигурати да се то догоди:

1. Укључити жене у процесе доношења одлука. Жене представљају 50% свјетске популације. Њихова искуства, таленти и перспективе нужни су у креирању нових политика и доношење одлука.

2. Раздвојити све економске податке према резултатима родних анализа. Подаци који се разликују по полу основа су родног буджетирања. То укључује стопе заразе, незапосленост, број случајева злостављања и неплаћени рад. На примјер, жене представљају 70% свјетске здравствене радне снаге и вјеројатније је да ће радити на првим линијама здравствене заштите. Као такве, суочавају се с већим ризиком изложености вирусу у односу на мушкарце. У Шпанији 72% заражених здравствених радника и радница чине жене.

3. Узети у обзир родну разлику за израду програма помоћи. Нека подаци раздвојени по полу усмјеравају креирање политика рјешења и хуманитарних помоћи. На тај начин можемо одговорити на потребе становништва сразмјерно величини потреба. Нпр, у јужној Азији преко 80% жена које раде на непољопривредним пословима имају неформално запослење. Било би штета ако приступ социјалној заштити и потицајима имају само корисници формалног сектора.

Извор: хцабл.орг


Бука препорука

Женска права

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.