ГРАДОВИ ДУХОВА Фабрике зјапе полупразне, мјесецима се нико не јавља на огласе за слободна радна мјеста  

Тренд одласка са простора Босне и Херцеговине узео је нови, већи замах.

Tatjana Čalić / 24. октобар 2019

Посебно је критично у Ливну, Гламочу, Дрвару, Купресу, Санском Мосту, Бихаћу, те  Босанском Грахову и Петровцу. У Санском Мосту, који је остао без 8.000 људи, инвеститори из Њемачке отворили су три фабрике, али не могу доћи до радне снаге.

Слично је и у Босанском Петровцу. Овдје је у новоотвореној фабрици запослено око 100 људи.  Та бројка није довољна, али се више нико не јавља на огласе за слободна радна мјеста.

У Санском Мосту, те Босанском Петровцу имате више огласа за посао него становника, долази радна снага из околних градова, али ни то није довољно да се попуне капацитетети ових фабрика”, саопштила је за Буку најновије податке са терена Мирхуниса Зукић, предсједница Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ, са којом смо, између осталог, разговарали и о разлозима одласка, земљама у које грађани БиХ одлазе, те реакцијама институција.

 

 

Да ли су ниске плате можда разлог зашто се људи не јављају на огласе за посао?

Није у питању плата, једноставно нема људи. Отишли су.  Ми смо ове градове обишли прије десетак дана, разговарали са грађанима, представницима локалне заједнице, НВО сектора и морам рећи да смо се јако изненадили овим појавама, односно у којој мјери су оне изражене. Овако се нешто по први пут дешава у БиХ у оваквом броју и овако интензивно. Погледајте школе, колико их се затворило. У Босанском Грахову је катастрофална ситуација, средњошколци одлазе у Дрвар јер нема довољно дјеце да би се могла формирати одјељења. У Бихаћу је такође лоше, три разреда првачића по 17 ученика у разреду.  У Посавини имате читава села празна, сабласно их је видјети по ноћи. 

Из којих мјеста у Републици Српској је забиљежен масован одлазак?

Фоча, Хан Пјесак, Чајниче, Теслић, Рудо, Рогатица, Рибник, па чак и Приједор и Требиње. Навешћу само примјер једног малог мјеста Копача поред Гораджда које је остало без  227 становника.  То је огромна бројка за једно мало мјесто.

Имали сте прилику да чујете приче људи, њихово размишљање, разлоге зашто одлазе, гдје одлазе?

Одавно више није само посао разлог одласка. Све чешће слушамо приче да људи одлазе због потпуне несигурност у будућност на овим просторима, тако да наши грађани све лакше доносе одлуку за одлазак  и прихватање пословних понуда из европских земаља, најчешће Њемачке, али и Француске. Наиме, занимљиво је да у Француску одлази становништво  из Сјевероисточне Босне-Зворник, Братунац и Сребреница. Поред ове двије земље ту су и Аустрија, Норвешка, Шведска. 
Такође одлази нам огроман број жена које се преквалификују и заврше курсеве језика, овдје конкретно мислим на одлазак медицинских сестара, његоватељица у Нјемачку. Послије тога повуку цијелу породицу. А  највећи проблем је управо тај одлазак комплетних породица. Од средине  2013. године до средине 2019. отишло је преко 210 000 људи, што је јако пуно. 

Дуго се бавите проблематиком одласка, па можете ли нам рећи због чега власти игноришу овај проблем и зашто не одлучују да задрже људе?

Ми смо више пута снажно реаговали према институцијама да се нешто подузме, да би се они бавили искључиво питањем како смо ми дошло до тих бројева. Оног тренутка када је сам Еуростат саопштио да је преко 234 000 грађана ове земље исту напустило, ућутали су се. Не спомињу ни бројке, ни рјешења.

Зашто?

Зато јер ми немамо казне, ни санкције. Могу радити, али и не морају. Могу зауставити одлазак и не морају, могу формирати власт и не морају. Могу и да раде и да не раде, а лакше је примате плату и не радити ништа. Па, ево, само погледајте ситуацију са повратницима који се такође трајно исељавају, јер овдје нису имали оно што им је обећано, повратак са свим елементима потребним за достојанствен живот  Ми и двадесет и кусур година од рата имамо колективне центре, држава се задужила код Централне европске банке, и тај процес толико споро тече да не знам како донатори нису подузели одређене санкције. У сусједним земљама све се то далеко боље и брже одвија.

Који је разлог толиког кашњења?

Институције кажу да је до администрације која је спора и компликована. Такве тврдње су заиста поражавајуће. 

И на крају, шта су вам људи у директној комуникацији говорили, шта би их овдје могло задржати? Ко зна,  можда прочитају они који би требало већ одавно то да знају.

Оно што народ тражи је дајте нам шансу, обезбиједите нормализацију животних услова, прилику да живимо од свога рада, мијењањем свеукупне климе и амбијента у БиХ. Грађани нам често кажу да није све у новцу, послу, већ да велики дио проблема лежи у атмосфери која предуго влада у БиХ. Смета им што се закони не проводе, што нема санкција за оне који не раде по закону. Смета им што неко прима плату за посао који не ради професионално, смета им  што се неко запосли преко ноћи и то на радно мјесто за које није квалификован, али је политички подобан. Смета народу неправда, жели осјећај безбједности, заштићености.


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.