Горуће питање у БиХ: Хоће ли за пет година бити новца за пензије?

Омјер радника и пензионера један од најнижих у историји.

Tatjana Čalić / 24. септембар 2019

Број пензионера у БиХ у посљедњих пет година повећао се за више од 50.794, показују подаци ентитеских фондова за пензијско и инвалидско осигурање. 
Пројекције за наредних пет година још су алармантније - долази нам нових  80 000 пензионера, негативни природни прираштај ће се наставити; број особа у које улазе у категорију 0-18 година ће се смањити за 40.000, а иселиће се нових 150.000 особа.


Шта то значи за пензиони систем у Босни и Херцеговини базиран на солидарности између постојећих радника и пензионера? 


И шта то значи за пензонере? Могу ли заборавити на пензије или на износ од кога би и могли покушати преживјети?


Колико је стање озбиљно, можда најбоље показује чињеница да када је увођен систем пензија у Њемачкој након ИИ свјетског рата, била су 4 радника на једног пензионера и  то је тек гарантовало одрживост пензионог система.

Ми сада имамо да је 1,2 радника на једног пензионера, што је један од најмањих омјера у историји.  За пар година ће се ови бројеви изједначити.


Ако овоме додамо константан одлазак радне снаге и политичаре који  „измишљају“ неадекватна, закашњела и погрешна рјешења, са мантром да не може другачије, ситуација дјелује посебно забрињавајуће.


Може ли се ситуација поправити?


Како ће пензиони систем као овакав функционисати за пет година, а поготово више, и пријети ли му пропаст,  питање је које смо упутили Милошу Грујићу, директору Друштва за управљање Пензијским резервним фондом /ПРЕФ/ Републике Српске. Он сматра да Фонд ПИО неће пропасти нити бити угашен, али да постоји могућност да ће пензије бити веома ниске. 


Не волим термин "неодрживост" Фонда ПИО. Одржив је, али да пензије буду 80 марака мјесечно. С друге стране, нама је усађено у мозак да гледамо као плату оно што легне на рачун, а осим тога нам оде још око 60% на порезе и доприносе”, истиче Грујић.


Наглашава и да одговорност за тренутну ситуацију и пензиони  систем какав јесте није само на једном мјесту, те да ситуација са којом се суочава наша земља, у погледу односа броја пензионера и радника, није пуно другачија од оне у многим земљама ЕУ. Међутим, развијене економије су са циљем да се олакша функционисање пензионог система одавно прешле на систем финансирања пензија у којем постоје други и трећи стуб, који у РС постоји од 2017. године.
Једино ријешење је, истиче, било која врста дугорочне штедње и да без ње неће бити могуће задржати достојанство у „трећем добу“. 


Члан пензијског фонда не мора бити и лице које уплаћује доприносе, што значи да и послодавци треба да размотре уплате у овај фонд као један вид мотивације и начина задржавања радника. У прилог томе иде и чињеница да се реализацијом пензијског плана остварују одређене пореске олашице. На овај начин послодавци обезбјеђују својим запосленима сигурност и након периода запослења обезбјеђивањем додатне пензије, док у исто време повећавају мотивацију и лојалност код запослених и истовремено постају привлачнији послодавац за нове запослене. Осим тога, потребно је утицати на повећање финансијске писмености становништва. Ово није процес који је могуће реализовати преко ноћи. И у Словенији је овај процес трајао двоцифрен број година. Што се тиче институција и синдиката, они сада имају прилику да се изборе за то да им послодавац направи пензијски план или да на тај начин буду укључени у добровољни фонд. 
Моја генереација и старији се сјећају предмета да су основци изучавали домаћинство. Знања о штедњи, пензионом ситему, улагању, приходима и расходима треба да се усађују малишанима паралелно са стицањем општег образовања о култури, историји и географији. Сигурно, финансијски писмено друштво је у интересу Владе, државних агенција, финансијских посредника и удружења, а прије свега становништва
”, истакао је Грујић.


Економиста Армин Авдић није оптимиста ни у погледу тренутне, али ни будуће ситуције. Разлог су политичари који и у овом случају, као и у већини других, доносе врло закашњеле и погрешне одлуке, уз мало или никакво учешће стручњака у рјешавању ових проблема. 


Стога не чуди, каже, што ће политичари рјешење овог проблема видјети у увођењу другог и трећег стуба осигурања, односно системско „тјерање“ запосленика да издвајају већи износ средстава за своју пензију. То не би био проблем, појашњава, када би се та средства инвестирала, како би као резултат тих инвестиција ти запосленици имали већу пензију када је дочекају, међутим, сва та средства се у ствари користе за исплату пензија постојећим пензионерима.


Друго рјешење, подједнако лоше као и прво, јесте да се пензије у будућности пребаце на буджет, као што је то већ урађено у РС-у, па умјесто да се средства из буджета улажу у развојне пројекте, они ће финансирати исплату пензија. 


На тај начин се даље успорава развој привреде и друштва, те додатно доводи до одласка младих који су незадовољни степеном друштвеног развоја који је у БиХ, слободно можемо рећи са савременог стајалишта, очајан”, истиче Алић који очекује даље погоршање ситуције посебно због чињенице да политичари погрешно процјењују брзину исељавања: “Њемачка је недавном либерализацијом усељеничких закона отворила простор за усељење милиона нових радника, а радо ће примити наше најбоље раднике и младе који могу пунити пензиони систем Њемачке наредних 40 година. Свако паметан би то урадио. Са оваквим политикама нас, нажалост, очекују пусти крајеви, ниске пензије недостојне човјека и даље заостајање у развоју инфраструктуре”. 

Словеначки конзулт у Бањалуци


По макроекономисти Фаруку Хаджићу Фондови су постали финансијски неодрживи оног тренутка када су прешли на Буджет.

"Разлика у недостајућим приходима се намирује кроз порезе, а не из доприноса. С обзиром на тенденције старења популације и одласка младих особа, радно способних, генерално економска ситуација ће зависити од раста потрошње. Докле год буде расла потрошња, а тиме и ПДВ, неће се "осјетити" проблеми. Међутим, видјет ћемо шта ће бити до краја ове године већ, јер постоје озбиљне индиције да би БиХ могла ући у рецесију. И даље стојим на становишту да ХИТНО требамо реформе у економији.
А није да не може. Погледајте само Руанду која је имала највеће стопе економског раста у свијету у посљедњих 15 година. Провели су економске реформе које ми нисмо.  Успјели  су чак лансирати и свемирски сателит! Оставили су етничке проблеме по страни и кренули напријед
”, истакао је Хаджић. 

 


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.