Горан Дујаковић за БУКУ: Никада није било теже организовати филмски фестивал

Ако анализирамо какав је однос надлежних према култури и културним манифестацијама, овдје је вријеме стало прије осам година. И не само да је стало, већ је и горе.

Maja Isović Dobrijević / 24. октобар 2021

Foto: Drago Vejnović

 

Овогодишње, 14. издање Међународног фестивала анимираног филма у Бањалуци биће одржано од данас до 28. октобра у биоскопу "Палас".

Горан Дујаковић, директор фестивала говори за БУКУ о организовању фестивала, изазовима са којима се као организатори суочавају из године у годину, новчаној подршци надлежних, смањењу средстава за филмске фестивале, стању у култури и анимацији на нашим просторима.

Горане, приближава нам се отварање фестивала анимираног филма у Бањалуци. Имајући у виду стање у култури, колико је било тешко организовати овај догађај?

Никада није било теже организовати филмски фестивал. Новца је све мање, барем оног који се додијели институцијално путем конкурса, спонзоре је тешко или немогуће добити без партијских веза и препорука, а помоћ коју смо повремено добијали од разних амбасада у виду филмских програма смањена је или нестала. Препуштени само сами себи да тражимо начин како да са минималним средствима одржимо фестивал у неком пристојном изгледу (програми, гости, дворана...итд) и цијели тај напор све више личи на "немогућу мисију".     

Ове године добили сте убједљиво најмање средстава од Министарства просвјете и културе, године рада су иза вас, у чему проналазите снагу да и даље одржавате и организујете фестивал, а подршке је све мање?

Ако анализирамо какав је однос надлежних према култури и културним манифестацијама, овдје је вријеме стало прије осам година. И не само да је стало, већ је и горе. Рецимо, 2013. године смо од   Министарства просвјете и културе Републике Српске путем конкурса добили 15.000 КМ за суфинансирање фестивала. Осам година касније то је само 11.000 КМ, односно никада мање.  

У тих осам година свашта се дешавало са фестивалом: једном је био угашен али је "преживио" захваљујући финансијској помоћи колега из Удружења филмских радника Босне и Херцеговине, мијењао је локације одржавања, смањивао програм и полако се свео на овај садашњи облик у коме више сличи на ревију филмова него на филмски фестивал који посјећују значајна имена из свијета анимације. Свих ових година фестивалски тим је тврдоглаво истрајаво да фестивал некако одржи живим надајући се некој промјени односа надлежних према култури, гдје би и наш фестивал имао своје мјесто. Али, овдје вријеме као да не иде унапријед, већ уназад. Дошли смо до краја када је фестивал немогуће одржавати чак и у овом најминималнијем облику. Сада само чекамо шта ће бити са новим Законом о Аудио-визуелној дјелатнасти Републике Српске у коме је предвиђено да Филмски центар Републике Српске расписује конкурсе за филмске фестивале. Уколико се то не деси наредне године, Међународни фестивал анимираног филма у Бањалуци ће послије четрнаест година бити угашен и постати дио прошлости овог града.

Када смо разговарали 2016. године рекли сте да је Министарству просвјете и културе највећи приоритет проблеми просвјете, а култура у том министарству је на "споредном колосјеку". Да ли се до данас нешто промијенило?

Неке промјене су се десиле, али је велико питање шта ће бити крај тог процеса. Не бих коментарисао неке друге области културе, осим филма. Конкретно мислим на нови Закон о аудио-визуеленој дјелатности на коме се радило током овог љета, а и сам сам био дио екипе која радила на њему и који је завршен и спреман за скупштинску расправу. Закон је доста добро постављен. По први пут се озбиљно приступило рјешавању питања кинематографије у Републици Српској на начин да се добије функционалан модел фукционисања кинематографије и сродних области. Али, остале су и одређене недоумице у вези финансирања, што је уосталом и био највећи проблем до сада. Осим обавезе финасирања коју преузима буджет у одређеном проценту углавном се нису пронашли други начини финасирања кинематографије на начин да се опорезују они који најдиректније прометују са аудио-визуелним дјелима, конкретно телеком оператери. И ту је био страшан отпор, толики да су лобирањем у последњој верзији потпуно изузети из приједлога Закона. У сваком случају, без обзира на добар приједлог Закона, остаје то ограничење финансирања на јавни новац и бојим се да ће и даље важити она чувена "оправдавајућа реченица" на коју су навикли сви радници у култури – "у зависности од пуњења буджета", а познато је који су њени вишедеценијски ефекти када је овдашњи филм у питању - у Републици Српској је за 30. година снимљен само један домаћи дугометражни играни филм!  

 

 

Да ли сте добили неку подршку од Града? Да ли Град довољно подржава културу и шта би се требало мијењати?

Према граду Бања Лука не конкуришемо већ четири године јер смо управо захваљући њима фестивал у једном тренутку били и угасили. Било је то у вријеме опште еуфорије око кандидатуре града за Европску престоницу културе и наде свих умјетника овог града да ће се нешто коначно позитивно десити око организационе и финанијске подршке умјетницима и културним манифестацијама. Али, хладан туш је тада дошао са првим конкурсом за културни календар манифестација града и показало се да све остаје исто, чак и горе. Средства су била минимална па је фестивал био краткотрајно угашен. Послије тога више нисмо конкурисали, али нисмо се ни преварили јер је цијело вријеме стратегија града Бања Лука остала "забетонирана" – што више малих манифестација са малим буджетима. У суштини, форма је задовољена јер се ствара "лажна" слика експандирајуће културне сцене што је више на линији политичког маркетинга. У реалности, из једне такве културне сцене у граду који има близу двјесто хиљада становника, тек повремено исплива по неки "ексцес-умјетник" чији умјетнички потенцијал и значај превазилази ову средину. У овом тренутку у овом граду постоји значајан број младих талентованих умјетника, захваљујући и постојању  Академије умјетности која их школује и усмјерава, али нажалост већина њих нема могућност даљњег развоја јер Министарство просвјете и културе и град Бања Лука минимално улажу у њихову афирмацију.                      

Када је ријеч о овогодишњем прграму шта нам можете препоручити?

Програм је прилагођен буджету фестивала са редукованим пратећим програмима. Конкретно, биће приказано пет такмичарских програма, три програма Панорама и три пратећа програма.Укупно  око 150 анимираних филмова. Тешко ми је као селектору такмичарског програма и пратећих програма да нешто посебно издвајим, али би свакако препоручио такмичарске програме који су(традиционално) одлични пресјеци савремене свјетске анимације. У пратећим програмим фокус је више на ауторске ретроспективе.        

Колико је анимација заступљена у нашој кинематографији? 

Анимирани филм је последњих деценија глобално у великој експанзији, па се то свакако одразило и на све кинематографије еx-YУ држава. Ту и тамо појави се по неки дугометражни анимирани филм јер је продукција анимираног филма те дужине сложена и скупа за домаће услове. Али зато постоји значајан пораст продукције краткометражног анимираног филма у свим земљама регије – традиционално највише у   Хрватској, затим у Србији и Босни и Херцеговнини. Поред рада на анимираним филмовима,  значајан дио послова представља и комерцијална анимација - видео-игрице, рекламе и слично - па постоји велика потражња и потреба за аниматорима. Последњих година велика је потражања за аниматорима који се укључују у међународне пројекте. Предност њиховог посла је што се врло лако укључују у разне послове а да анимацију раде код куће. Та несретна баријера "дивљег Балкана" од остатка свијета у овом случају не важи.               

Имајући у виду да радите на Академији, на чему раде млади аниматори?

Смјер анимираног филма на Академији умјетности напредује крупним корацима. Прве двије генерације су већ изашле или излазе са дипломским анимираним филмовима који су у програмима бројних међународних фестивала. Рецимо, филм Игора Ђурића "Сужањ" приказан је ове године на најзначанијем свјетском фестивалу анимираног филма у Анесију (Француска) у такмичарском програму студенстког филма, а  да готово ни један медиј у Бања Луци и Републици Српској то није пренио. Да би се знало о чему се ту ради, то би било као да сте приказали кратки играни филм у такмичарском програму Кана! Ни један сегмент културе у Бања Луци и Републици Српској није тако брзо напредовао и дао тако јасне међународне резулате као анимирани филм. Али, у овој средини се и даље фаворизују други облици културе и умјетности за које увијек има мјеста у медијима, при чему су најчешће просјечни, за разлику од рада аниматора који своје филмове раде у тишини без неке значајније заинтересованости новинара. Било како било, овдашњи анимирани филм проналази своје путеве до публике која воли анимирани филма у чему највећу улогу имају управо студенти анимираног филма. У овом тренутку отворене су странице једне књиге коју ћемо тек из перспективе будућности моћи сагледати.  

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.