Глумица Лидија Кордић за БУКУ: За мене је емоција суштина

"За мене је емоција суштина. Из ње извлачим најљепшу инспирацију која ме води у пјевању, писању, глуми, а прије свега у животу па је тако за мене емоција чиста умјетност."

Slađan Tomić / 22. септембар 2021

 

Ненаметљива, али упечатљива. Тако би било најлакше описати младу глумицу – Лидију Кордић, која тренутно живи на три локације – у Сарајеву, гдје завршава студије глуме, у Београду, гдје снима серију, и у Котору, одакле је родом. У паузи снимања серије говорила је за БУКА портал о свом раду, раскошним талентима и улози у филму „Елегија ловора“.

БУКА: Остварила си значајну улогу у филму „Елегија ловора“ Душана Касалице који је отворио СФФ-ов такмичарски програм – играни филм. Какви су твоји утисци, посебно јер си први пут филм гледала управо на СФФ-у?

Много сам се радовала Елегији и толико сам сретна што је управо у Сарајеву на СФФу била премијера. Вјерујем првом утиску, а Елегија је на мене оставила један врло позитиван и јак и радујем се што сам радила са Душаном и екипом која тачно зна шта жели.

БУКА: Пјеваш, глумиш, пишеш, свираш, сликаш. Шта је прва, а шта највећа љубав?

Музика и глума су моје највеће љубави. Те двије ствари су немјерљиве и неупоредиве, а једнако важне у мом животу. Не бих вољела да икад морам изабрати једно од то двоје, па се трудим да на оба плана радим кад год имам времена.

БУКА: Снимила си три дугометражна филма, тренутно снимаш филм и серију, глумила си и у позоришту. Позориште не прашта грешке и понављања, али филм зна тражити одрицања, промјене, посебне услове. Гдје је теже играти?

Не слажем се да позориште не прашта грешке и понављања, јер сматрам да баш у позоришту себи можеш приуштити много више управо тога него на филму, што је уједно и чар позоришта, јер жив човјек на сцени има право да гријеши и да се сналази, а некад из тог "сналажења" искочи нешто што ситуацију или сами лик откључа за неко наредно играње. Наравно, дешава се и обрнуто, али позориште апсолутно много више прашта док на филму купљен "тејк" остаје купљен заувијек, с тим да си можда баш тад одиграо нешто што не би ни знао поновити, па је сада чар филма управо у томе (смијех). Шта је теже не знам, тешко је и једно и друго ако ти је дан лош (смијех).

БУКА: Људи који те познају кажу да имаш природну емоцију која навире из сваке поре твог бића, шта је за тебе емоција? Како их контролишеш?

За мене је емоција суштина. Из ње извлачим најљепшу инспирацију која ме води у пјевању, писању, глуми, а прије свега у животу па је тако за мене емоција чиста умјетност. На контроли радим, тренутно још нисам нашла метод који дјелује на дуже стазе, али оно што ми дефинитивно помаже је то што их у већини случајева каналишем кроз неки вид умјетности. Сретна сам што то људи препознају.

БУКА: Формално-правно, живиш у Котору, де фацто у Сарајеву, гдје си студирала, посљедних мјесеци си у Србији, гдје снимаш, имају ли глумци дом?

Наравно да сви имамо дом, а ја уживам у томе да мијењам средину и да живим свуда, вољела бих да имам своје мјесто гдје год одем, а свој, како ти кажеш, дом - што је мени моја породица, носим увијек са собом, мјесто ту не игра превелику улогу.

БУКА: Имаш ли глумачке узоре?

Немам нужно узор као такав, али наравно да цијеним рад многих људи, пратим и поштујем. Једна од таквих глумица је била Милена Дравић, инспиративна, искрена и бескрајно харизматична.

БУКА: Да ли постоји редитељ у региону чији рад пратиш и са којим би  вољела радити?

Свакако да пратим, али сада када бих кренула именовати сваког посебно, сигурно је да бих неког заборавила у тренутку, па желим то избјећи. Радујем се радити са новим људима, никад не знаш шта ћеш ново научити, а томе се увијек веселим.

БУКА: Доста глумаца има један сан – Холлywоод. О чему сањаш ти?

Ја сањам о томе да ми свака следећа година буде боља од претходне. Желим да радим, учим, обиђем свијет, научим језике, па гдје год ме све то одвело и приватно и пословно, само желим да радим искрено и да чврсто, с обје ноге, останем на земљи. Сањам, ето, о томе да кад пожелим да се зауставим, кад пожелим паузу у послу, да то буде онда кад ја то сама одлучим. Ето, то је мој Холлywоод.

БУКА: Осим глуме, врло си посвећена и музици, имаш пјесму за коју треба да снимиш спот, докле си у том процесу?

Музика је мој лијек и бијег од свега на свијету. Пјесма о којој говориш се зове Рун и говори о мојим страховима с којима се морам суочити, а не заувијек бјежати. На томе тренутно радим на приватном плану. Што се спота тиче, времена до октобра немам, али у октобру ћу сигурно радити на томе и много се радујем што ће је људи коначно чути.

БУКА: Бројни глумци током живота, али и након смрти, бивају упамћени, не само по улогама које су остварили, већ и по својим политичким ставовима. Како ти гледаш на политику на Балкану? Нервирају ли те сва дешавања у овом трусном региону гдје политичари егзистирају на подјелама?

У мом свијету су приоритети другачији, искренији, љепши и некако једноставнији. Мене води страст, љубав, живот и његова љепота сама по себи. Пацифиста сам тешки и наравно да ме нервира све што се дешава и на који начин функционише, али овом темом се планирам бавити само уколико то мој лик захтијева и уколико са сцене или платна имам нешто конкретно за рећи. Приватно, политика не спада у сферу мог интересовања.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.