Гаме овер за Сандерса

Време је за сурову истину: убедљива победа у Вермонту није разлог за славље, нарочито ако ту живите још од доба Јуре. Победнички интониран скуп пре стизања свих резултата неће заварати никога. Када ваше присталице напусте салу пре него што су се телевизијски коментатори уопште загрејали, све неодољиво подсећа на утешну забаву за поражене.

The Guardian / 03. март 2016

Берни Сандерс је засновао своју кампању на томе да увек говори истину. Синоћ је поновио да климатске промене нису превара (у шта верују многи републиканци) и да је наука по том питању јасна. У складу са тиме, очекујем да ускоро преброји освојене делегате и суочити се и са том истином. Овај социјалистички сенатор је на Супер Уторак призивао утопијско место где је демократија чиста као планински снег (који је слабо пао ове године): „У Вермонту милионери не купују одлуке на заседањима градских скупштина“. Објаснио је предности пропорционалних избора делегата својим одушевљеним присталицама, али нема начина да тесна победа постане велика предност. „До краја вечери“, најављивао је Сандерс, „освојићемо стотине делегата“.

Онда је његова противкандидаткиња освојила стотине делегата више од њега. Упркос победама Сандерса у Оклахоми, Колораду и Минесоти, убедљиве победе Хилари Клинтон у јужним државама обезбедиле су јој обромну предност. Сандерсово свесно неприхватање реалности (сумњива особина за некога ко жели да буде председник САД), подсећа на понашање Хилари Клинтон 2008. када је њен противник Барак Обама освојио довољно делегата за номинацију Демократске странке. Она је тада у говору у својој држави Нјујорк одбила да призна пораз и позвала својих 18 милиона гласача да јој кажу шта да ради.

Можда је прерано да Сандерс прихвати реалност, али свакако није прерано да се Хилари Клинтон посвети победи на председничким изборима у новембру. У свом победничком говору је очекивано напала Трампа: „Америка ће увек бити велика земља и треба да рушимо границе уместо да подижемо зидове“. За њу су гласали бирачи из свих група које су важне у борби са Трампом. Говорила је о градовима у којима је урушена индустрија и апалачким заједницама, о синдикату водоинсталатера и радницима аутомобилске индустрије из Флинта у Мичигену. Хвалила је Обаму, осудила угрожавање права гласа у Северној Каролини, присетила се посете баптистичкој цркви, затражила једнаку плату за жене и повећање зарада средњој класи.

Нјен победнички говор у Мајамију је био типично клинтоновски, јер се фокусирао на све групе важне за њену победу у новембру. Ниједну није изоставила. И док је она своју победу призивала уз „љубав и пристојност“, њен вероватни противник у новембру је говорио о деструкцији. На нешто мање од сат вожње аутопутем И-95 на север, Доналд Трамп је признао да нема појма на шта Хилари Клинтон мисли када каже да жели да уједини Америку.

Он живи по правилима повлашћеног Мар-а-Лаго клуба у Палм Бичу. Још једном је испричао причу о свом другару који је престао да купује машине из Катерпилара и прешао на јапанску фирму Комацу. То је проблем са којим Трамп може да се поистовети, јер је и сам пребацио производњу својих модних марки у Кину и Мексико. Он је у својој победи у уторак уживао на себи својствен начин – невероватно недоследно. „Ја сам ујединитељ“, изјавио је, а онда се обрушио на све остале. „Када завршим са овим, крећем да победим једну особу: Хилари Клинтон“, обећао је претварајући свој победнички говор у конференцију за новинаре.

Трамп је посебна врста ујединитеља, који се осећа добро када само он побеђује а сви други губе. Хилари Клинтон је можда коначно победила Сандерса, али сада треба да покаже да је њен принцип љубави јачи од Трамповог принципа мржње.

Рицхард олффе, Тхе Гуардиан, 02.03.2016.

Превео Мирослав Марковић

Пешчаник.нет

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.