ФОТО Јасмина избјеглицама враћа избрисане идентитете

Треба разбијати предрасуде

Tatjana Čalić / 27. новембар 2019

 

„Говорим фарси, урду, мало енглеског, мало српског и балоцхи. Енглески сам учила у школи у Ирану, а у Србији су нас учили српски и енглески. Балоцхи је мој матерњи језик...“

„...Кад бих могао научити своју браћу било шта, било би то како бити добар и културан. Те су ствари јако важне." 

„...Вјежбам 3 пута седмично, чак и у овим околностима. У својој земљи сам тренирао 10 година и надам се да ћу наставити са тренирањем." 

Ово су неке од прича које је објавила Јасмина Жапчевић, магистрица енглеске лингвистике са Универзитета у Бечу, када је овог љета боравила у Бихаћу. Баш у то вријеме “мигрантска криза” у нашој земљи је била у пуном јеку, а медији препуни извјештаја упитне објективности и професионализма.

О људима који  су из својих земаља бјежали у потрази за бољим животом извјештавало се само у контексту илегалних миграција, а мало или никако се пажња обраћала на друге дијелове личности “мигранта” које сви као људи дијелимо: отац, син, радник, ученик, фудбалски фан, спортиста и остало. Јасмина је одлучила нешто промијенити, те је покренула Фацебоок страницу “Море Тхан А Мигрант”, као својеврсни отпор таквом ускогрудном размишљању.  

Циљ је био јасан - пружити прилику бх. грађанима да виде и остале личности избјеглица и особа у покрету, те да на основу тога сами процијене да ли су сви „мигранти“ исти и да ли ће вјеровати медијима који без пуно размишљања представљају само негативну страну тих људи.

Питања које им је постављала приликом интервјуа су иста она која би, прича за Буку, поставила било којој особи коју жели боље упознати, као нпр, “Имаш ли омиљено јело?”, “Какву музику слушаш?”, “Шта желиш да постигнеш у животу”.

“Посебно ме изненадила отвореност мојих саговорника, који су радо причали о себи и одговарали на поприлично интимна питања. Мислим да ја не бих тако лако отворила душу потпуном странцу у страној земљи. Такође ме изненадио оптимизам са којим су причали о будућности и њихова одлучност да гледају ка напријед и не одустају од својих снова. А снови су им као и код сваког човјека: добар посао, сигурна земља и школовање. Мислим да су то универзалне жеље и биће ми драго ако они који прочитају неке од интервјуа схвате да имамо више заједничког него оног што нас раздваја, да су избјеглице и особе у покрету обични људи и да имају и добре и лоше особине, као и сви ми“, прича за Буку Јасмина.

Током рада на свом пројекту увидјела је и како је један од великих проблема управо у називу “мигрант”, који је згубио свој неутрални статус, те је постао повезан са опасношћу и криминалним радњама. 

Тако, наводи, уколико се појави вијест о поједницима из мигрантске популације који су починили неко кривично дјело, колективну одговорност ће носити све избјегилце и особе у покрету, иако многи од којих никада нису починили никакав злочин. 

„Чини ми се да грађани једноставно не умију да направе разлику измеду појединца и свих “миграната”. То пуно говори о одсуству критичког расуђивања и размишљања у нашем друштву. Наравно, одсуство разума онда користе политичари и десно-оријентирани медији са циљем стварања страха и неповјерења према „њима“. Та испробана тактика се користи већ задњих 20-ак година на подручју Балкана. Грађани се дијеле на „наше“ и „њихове“ по националној и религиској основи, те се те разлике приказују као непремостиве и користе се као основа за стварање сукоба“, истиче Јасмина, али признаје и да не губи наду, јер БиХ на срећу има и људи који нису под утјецајем анти-мигрантске пропаганде и који неуморно раде на побољшању услова. То се може видјети по групама као што су „Помоћ избјеглицама у БиХ“ или  тузлански волонтери, који без икакве помоћи хране и облаче избјеглице и особе у покрету које спавају под отвореним небом. 

Нада се да ће и “Море Тхан а Мигрант” бити дио те боље, хуманије и освјештеније Босне и Херцеговине. 

Овај пројекат  иначе сматра својим великим достигунућем, а највеће задовољство јој пружа чињеница што је дигла глас против нехуманог третирања избјеглица и особа у покрету у тренутку када је већина становништва Бихаћа имала другачији став и дала до знања да постоје особе у нашем друштву које не подржавају такав третман те јако угрожене и рањиве категорије друштва. 

„Ако би се сваки човјек, у склопу својих могућност и на свој начин, борио за оно што сматра да је битно, свијет би био пуно боље мјесто“, поручује на крају разговора за Буку Јасмина Жапчевић, која је до сада обавила 20 интервјуа, а објавила 10. Велика жеља јој је да настави са овим пројектом, те је недавно конкурисала за фондове из Неw Воицес иницијативе УСАИД-а. Нада се да ће уз њихову подршку успјети да настави и прошири причу о миграцијама у БиХ.


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.