Филозофија и корона вирус

Категорички императив, подсјетимо се гласи: Поступај тако да максима твоје воље увијек може важити као принцип општег законодавства.

Ana Galić / 25. март 2020

 

Цорона вирус или ЦОВИД-19 је вирус који је изазвао епидемију трагичних размјера по цијели свијет. Кинески град Wухан представља извор овог вируса, тачније тржнице (тржница Хуанан) живих животиња које се кољу за купце на лицу мјеста. Тренутно у свијету имамо 360,693 заражена лица, 15,492 умрла и 100,658 излијечених лица (23.03.2020.). Случај корона вирус самим тим представља предмет  о којем се промишља и у филозофским круговима. Неку конкретну тезу или пророчански одговор на питање пандемичног вируса је сада заиста немогуће поставити. Оно што можемо јесте размитрити нека од питања која се отварају приликом промишљања могућег исхода. Шта нам је чинити? Какве су прогнозе? Да ли ћемо се послужити категоричким императивом над самим собом и тиме покушати спасити цијели свијет? Размотримо неке од одговора на ова питања, али можда много важније – сама питања.

Тржнице живим животињама одавно представљају извор заразе. На тим тржницама се продају многе врсте животиња, а о томе пише Петер Сингер за Пројекат Синдикат, када нам саопштава да ћемо на тим тржницама видјети и младунчад вукова, змије, корњаче, заморце, штакоре, видре, јазавци и др. Ове тржнице нећемо наћи само у Кини него и у Јапану, Вијетнаму и на Филипинима, а врло вјероватно и у другим земљама, али за које се не зна да јавно посједују тржнице овог типа. На овим тржницама долази до размјене животињских остатака, секрета и крви и усљед близине толиког различитог броја животиња, те недовољно стерилних и неадекватних услова у којима се те животиње држе,  с временом долази до мутација различитих тијела па тако и вируса, које су до сада нападале само животињска тијела. Сада је ЦОВИД-19 показао да је вирус мутирао и постао спреман и за људско тијело. Упозорења су писана и много раније, а везана за посљедицу оваквог третирања животиња, али тек сада се може, усљед радикализације најновијих резултата нехуманог односа према животињама, говорити о могућим алтернативама, односно укидању тржица овог типа.

Кина је до сада прегрмила један талас вируса корона, али сада је кренуо и други талас. Колико таласа ће овај вирус произвести и колико ће још додатно мутирати, за сада, не можемо знати, можда једино прогнозирати.
Још у јануару огласио се и Славој Жижек, који је тада говорио да не зна шта би се могло додати на све изречено о корона вирусу који је током јануара погодио саму Кину. Али, примјетио је и констатовао једну битну појаву –  расиситичку параноју. Иако се свијет током двадесетих година 20. вијека  суочавао са пандемијом званом шпанска грозница, са најмање 50 милиона жртвава, ни тада се људи нису чудно понашали као када је случај са Кинезима и њиховом тржницом живих животиња. Наравно, Жижек предлаже рјешење у виду солидарности и превладавању оваквих, параноичних мишљења, радије него у ограђивању једних од других и тоталној изолацији. Као и обично, на трагу је комунизма, а са жељом да се уништи капитализам (Жижек је изјавио да ћемо прије посвједочити нестанку тоалет папира него укидању капитализма).

Страх, паника и љутња су пропратна појава новонастале ситуације, а како су државе затвориле границе те увеле забрану или ограничено кретање, најшири простор испољавања ових негативних осјећаја јесу друштвене мреже. Фацебоок, Инстаграм ,YоуТубе, Тwиттер, Wе цхат, Реддит, Тик Ток, Снапцхат, Пинтерест…сада више него икада узимају свој данак и како су у Јапану именовали нови облик аутизма – овисност о екрану телефона или екранизам, он-лине активност људе одводи у посве нове димензије реалности.

Бришу се границе стварно/имагинарно, а можда је и гора пропратна појава, уколико је то могуће, та да људи не сматрају друштвене мреже мјестом на којем требају поступати на цивилизован,учтив начин, да се и на овом мјесту сноси одговорност за оно написано, него попут бесловесне масе урлају једни на друге, трагајући за кривце, а много чешће само се истресајући на некога ко им се у тренутком напада бијеса, панике или страха нађе при руци. О ваљаним аргументима овдје нема ни трага.

Сензационализам и лажне информације шире се можда и горе од самог вируса. Професор са Стандфорд Универзитета, Јохн Ханцоцк, ипак није негативан по питању конверзије на друштвеним мрежама. Он сматра да се кроз међусобну размјену мишљења ипак може доћи до неког рјешења, уједно помажући стручњацима да забиљеже значајне и битне одговоре како за садашњост, али и будућност,  користећи одговоре људи на кризне ситуације попут ове.

Ту су и много мрачније дијагнозе размјене мишљења о корона вирусу на друштвеним мрежама, односно уопште стања у којем се неко од нас тренутно налази, па ће Сантосх Вијаyкумар, истраживач са Нортхумбриа Универзитета, рећи да када путем рецимо Инстаграма људи погледају како је неко боравио вани или подијелио нешто веома симпатично, али се тиче нечега што је супротно са предвиђеним мјерама у вези борбе против корона вируса, врло је вјероватно да ће они који такве објаве подржавају и сами учинити исто.

У овом случају искрсавају бројна питања: уколико дође до неконтролисане пандемије обољелих, као што је то случај у Италији, ко ће имати предност у лијечењу?

Да ли ће политичари, ти који управљају државом, бити довољни мудри у слушању савјета и приједлога која им стручњаци, медицински или научници саопштавају у вези могућег рјешења?

Да ли је уопште могуће прогнозирати и говорити о било каквом рјешењу, гледано са научног стајалишта, с обзиром да је толико много варијабли укључено у ову једначину, како невидљивих, неконтролисаних, тако можда и оне најнеконтролисаније од свих – људског фактора?

Да ли је могућ крај капитализма, невезано за прогнозе Славоја Жижека, уколико се корона прошири као некада бактерија Yерсиниа пестис, која је једним дијелом узроковала крај феудализма?

Да ли се стање у којем се налази свијет може поредити са свјетским ратом?

Да ли је одлазак у трговину и куповина вишка намирница тест хуманости на којем падамо и као појединци и као друштво?

На крају споменимо и економску кризу. То је можда најважније питање од свих. Шта ћемо бирати – потпун застој све производње у државама читавог свијета што ће потпуно разорити економију и већину приватних послодаваца или наставак рада са људским жртвама као посљедицом не-изолације?

Платон је у Федону писао да филозофија јесте тежња ка смрти, припрема за смрт. Али, нисмо сви филозофи нити размишљамо на тај начин. Осим тога, некада је много теже свједочити туђој смрти, него својој сопственој, за коју се читавог живота и припремаш.

Чак и да знамо шта нам је чинити, доносити одлуке о већини становништва, а у овом случају о потпуној популацији сваке државе, представља једну од највећих одговорности и терета које неко може понијети на своја плећа.

Категорички императив, подсјетимо се гласи: Поступај тако да максима твоје воље увијек може важити као принцип општег законодавства.

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.