Фабрика на Фрушкој гори годинама загађује природу без казне

Беочинска фабрика цемента „Лафарж“, смештена у подножју Фрушке горе, само у промотивним спотовима са градским и покрајинским властима учествује у пројектима за зеленије школе и одрживи развој

BUKA portal / 15. фебруар 2020

foto: gradnja.rs

У пракси пак емитује катастрофално велике количине загађујућих материја.

Ванредни инспекцијски надзор потврдио је зле сумње Беочинаца, који се већ годинама жале на рад фабрике.

Како су утврдили инспектори Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине, „Лафарж“ је недозвољене количине загађујућих материја испуштао у ваздух и током 2018. и 2019. године.

200 % преко граничних вредности

У извештајима за 2018. и 2019. годину наводи се да је цементара емитовала органске материје изражене као укупни угљеник – ТОС и хлороводоник из ротационе пећи, као и хлороводоник из припреме сировине, у концентрацијама изнад дозвољених граничних вредности емисија.

Такође, у септембру 2019. године ротациона пећ цементаре испуштала је хлороводоник (ХЦИ) у ваздух изнад дозвољених граничних вредности емисија. Укупно 62 пута је средња получасовна вредност прелазила 200 одсто прописане граничне вредности емисије за ову загађујућу материју.

У октобру 2019. године у ваздух су испуштане прашкасте материје, сумпордиоксид (ЅО2), флуороводоник (ХФ), хлороводоник (ХЦИ), амонијак (НХ3) и азотни оксиди (НОx) изнад дозвољених вредности.

Укупно је 847 пута средња получасовна вредност прелазила граничне вредности за 200 одсто. „Тренд“ се наставио и у новембру 2019. године када је гранична вредност ових загађивача пређена за 200 одсто укупно 316 пута, потврђено је за 021.рс у Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине.

Свим овим поступцима цементара у Беочину прекршила је интегрисану дозволу коју је добила 2013. године, а обновила 2019.

Како је наведено у одговору надлежног секретаријата за 021, коначан налаз још увек није израђен, јер је поступак још у току.

„Поступајући инспектор ће донети решење којим ће наложити мере за отклањање уочених незаконитости ради испуњавања прописаних обавеза у складу са Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине и Закона о заштити ваздуха. Поступајући инспектори ће такође поднети пријаву надлежном суду у складу са законом“, закључује се у одговору.

За 021 из Основног јавног тужилаштва у Новом Саду кажу да, за сада, није поднета кривична пријава против одговорног лица фирме „Лафарж“.

Удружење грађана годинама упозорава на еколошку катастрофу

Удружење грађана „Спасимо Беочин“ већ годинама упозорава јавност на еколошку ситуацију у којој се налази општина Беочин. Из овог удружења кажу за 021 да сада очекују од надлежних локалних, покрајинских и републичких органа да хитно предузму мере како би се „спречило даље тровање грађана Беочина, односно суспендовање интегрисане дозволе“. Такође захтевају и поновно преиспитивање свих издатих дозвола што би резултирало престанком коришћења алернативних горива у производњи цемента.

Како наводе, приватизацијом „Беочинске фабрике цемента“ у општину је дошла „Лафарж“ корпорација која је одмах приступила замени енергената под изговором рационализације, тако да је природни гас замењен петрол коксом. Потом су, истичу, као енергент увели отпадне гуме да би, на крају, почели да користе комунални отпад.

„Најопаснија од мноштва канцерогених једињења која се емитују током коришћења алтернативних горива, а које постојећи филтери не могу уклонити, су диоксини и фурани. Њихова канцерогеност потврђена је на нивоу од неколико микрограма, а улазе у ланац исхране и таложе се у свим живим бићима“, упозоравају у овом удружењу.

Додају и да су „посебна прича“ мерне станице за квалитет ваздуха.

„Од постојеће две она у кругу фабрике воде не ради већ годинама, а друга која је била у центру Беочина је измештена у двориште основне школе веома близу високе зграде и окружена је крошњама дрвећа тако да су њени резултати потпуно ирелевантни, а и она мери само два параметра“, оцењују у овом удружењу.

Иако у Агенцији за заштиту животне средине 021.рс није добио одговор на питања о функционалности мерних станица у Беочину, на њиховом сајту који евидентира све активне мерне станице у Србији доступна је само једна и то „Беочин центар“ станица.

Пријатељ зеленила, општине и покрајине

Како је наведено на званичној интернет презентацији компаније, „Лафарж“ је „посвећен побољшању резултата у области заштите животне средине, са циљем постизања свеукупне еколошке одговорности и учинка“. Тако је, крајем јануара ове године компанија потписала протокол о сарадњи „за чистије и зеленије школе у Војводини“. У овом пројекту озелењавања школа, поред „Лафаржа“, учествује и пет покрајинских секретаријата, као и Град Нови Сад.

У септембру прошле године, председник Покрајинске владе Игор Мировић пустио је у рад нову технолошку линију у фабрици цемента и том приликом уручио „Лафаржу“ нову интегрисану дозволу за сва постројења. Том приликом је рекао да „од када је ‘Лафарж’ преузео ову фабрику емисија отровног гаса смањена је за 25 одсто, што је од огромног значаја за Фрушку гору, али и за свеукупан развој наших најважнијих привредних потенцијала-развоја пољопривреде и производње здраве хране“.

Током година рада у Општини Беочин компанија је донирала општини око 5,6 милиона евра, а само прошле године донација је износила 200 хиљада евра. С обзиром на то да годишњи буджет општине износи око 520 милиона динара, може се рећи да се годишње двадесетина суме у буджет општине слије управо из беочинске цементаре.

Сам директор фирме, Димитрије Књегињић, је, приликом уручења прошлогодишње донације општини, рекао да би компанија „Лафарж“ брзо била угашена да нема сарадње са општином.

Наводну бригу за природу којом се компанија поноси у удружењу „Спасимо Беочин“ оцењују као обичајан приступ мултинационалних компанија, које преко финансирања еколошких кампања и донирањем финансијских средстава општини омогућавају себи несметан рад.

„Имајући у виду да општина велики део прихода добија од цементаре, преко еко таксе и разних врста донација (а у 2019. године само су донације биле у висини од 200.000 евра) и чињеница да је комплетна општина Беочин зависна од цементаре, преко многобројних локалних предузећа која раде за њу, омогућава им да утичу на све аспекте живота у нашој општини. Такође представници корпорације партиципирају у савету страних инвеститора и то на водећим позицијама и самим тим имају огроман утицај на доношење битних законских аката“, објашњавају за 021 у овом еколошком удружењу.

„Зауставити производњу док се не реши загађење“

Игор Јездимировић из Инжењера заштите животне средине објашњава за 021 да привреда у локалној средини треба да комуницира са надлежнима, што не значи да то одмах за собом повлачи и коруптивне мере.

„Ви ако погледате ‘Лафаржов’ уговор за преузимање беочинске цементаре они су били дужни да за друштвену одговорност уложе милионе. С друге стране, имали су и обавезу да уложе у заштиту животне средине“, каже Јездимировић и додаје да је и системски проблем то што се често дозволи да се загађивачу више исплати да загађује него да уложи у превентиву.

Како наводи, ово је пример да систем може да функционише, јер постоји група грађана која има еколошку свест и која тражи да се испита потенцијално загађење, инспекција која излази на терен и проверава те наводе, медији који о томе извештавају и потом органи тужилаштва и судства који треба да реагују.

„Ово јесте прекршај и треба да иде на суд. Они треба под хитно да зауставе целу производњу док не среде питање загађења. Не сме да се производи загађење изнад дозвољене концентрације, поготово не овај број пута и не овај број дана. Ипак ово јесте добар пример у смислу да је инспекција урадила свој посао и надам се да ће даље то све позитивно да се заврши, прво тако што ће фабрика да смањи те емисије и да их доведе у ред, а с друге стране да буду кажњени за прекршај који су направили“, истиче Јездимировић.

Проблем са загађењем животне средине је тај што је тешко утврдити конкретне ефекте на здравље људи ако нису акутни, осим ако није у питању огромна катастрофа као што је Хирошима или Чернобиљ.

„У оваквим случајевима дугорочно треба да се утврђује и показује да постоји штетан ефекат на здравље, зато је и утврђена максимално дозвољена концентрација, да бисмо знали да, када се она прекорачи, може да се очекује негативно дејство на здравље. Утицај на здравље постоји, али је јако тешко доказив на појединачном примеру“, закључује Јездимировић.

У беочинској цементари нису до објављивања овог текста одговорили на питања 021 у вези са налазима покрајинске инспекције.

Корпорација (не)завидне међународне репутације

Међународној корпорацији „Лафарге Холцим“ ово није први пут да је повезују са еколошким катастрофама, али и другим незаконитим поступањима. Наиме, како је 2018. године писао Њујорк Тајмс, ова компанија оптужена је за саучесништво у злочинима против човечности и за финансирање терориста, укључујући и Исламску државу, како би омогућила несметано пословање својих погона. Ипак, како је пренео Радио Слободна Европа Апелациони суд у Паризу одбацио је оптужбе за „саучесништво у злочинима против човечности“ изнесене против француске компаније, а процес покренут због уговора у Сирији се наставља. Апелациони суд подржао је остале оптужбе против корпорације попут финансирања терористичке организације, кршења ембарга и угрожавање других.

У Мексику су оптужени да су одговорни за смрт једанаесторо фармера који су се удавили у воду за коју се сумњало да садржи токсине које је испуштала ова фабрика. Услед недостатка доказа истрага није спроведена до краја. Ипак, људи у мексичком граду у близини ког се ова фабрика налази жалили су се на непријатне мирисе који воде до главобоља, свраба у очима, као и упаљеног грла и мучнине. Водећи људи у компанији су признали да је могуће да ове емисије могу да утичу на здравље, али су нагласили да „нису токсичне“.

У словеначком граду Трбовље 2015. године „Лафаржу“ је одбијена дозвола након што је откривено да не задовољава све потребне еколошке прописе. Тада је утврђено и да је фабрика од 2009. до 2011. спаљивала разне врсте опасног отпада. Пошто је и после укидања дозволе фабрика наставила да спаљује отпад, то је чак довело до тога да Европска унија покрене поступак против Словеније због неуспеха да имплементира систем дозвола који би ставио индустријска постројења под строгу контролу.

И становници хрватског града Лабиштине жалили су се због управљања отпадом и његовог спаљивања у цементари „Коромачно“ у власништву ове корпорације, пише Драгана Прица Ковачевић.

Луфтика


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.